Србија 13. на ЕП

"Орлови" су у Б групи из три сусрета освојили само један бод у дуелу са искусним Исланђанима, док су у сусретима са браниоцем трофеја Данском и нејаком селекцијом домаћина доживели убедљиве поразе.

Занимљиво је да је државни тим Исланда, који једини није успео да савлада Србију, иако је водио готово до самог краја, заузео прво место у групи са реалним изгледима да се у наставку такмичења, у Инсбруку, укључи у борбу за медаље.

Од укидања санкција, наша рукометна репрзентација никада није била елиминисана већ у првој фази, што се на изненађење многих десило у Аустрији.

Селектор Сеад Хасанефендић преузео је државни тим четири месеца уочи поцетка припрема за континентално првенство и најавио да ће инистирати на свом препознатљивом начину рада и уважавању личних принципа, али и да, како је нагласио, "резултати морају доћи одмах".

Екипа коју је бивши селектор Јовица Цветковић селектирао кроз пар квалификационих циклуса и светско првенство у Хрватској, где је освојено осмо место, претрпела је неколико принудних и концепцијских измена.

Врсни шутер Марко Вујин морао је због повреде да откаже наступ у репрезентацији, што се с обзиром на стил игре нашег тима доста одразило на резултате. Из истог разлога у Аустрији није било ни крила Рајка Продановића.

Највеће изненађење на селектовом списку био је изостанак Ратка Николића, капитена и тренутно најреномиранијег српског рукометаша и искусног бека Младена Бојиновића, док је Вукашин Рајковић одстрањен јер се није појавио на почетку припрема.

Уместо њих шансу су добили повратници Дејан Перић и Иван Лапчевић, као и младе снаге Растко Стојковић и Урош Виловски.

Поменуте измене пуно су утицале на поставку игре, која се од нагласка на продоре по крилима и брзих контранапада померила на комбинације бекова и њихово шутерско умеће. У таквој консталацији снага највећи терет је пао на Момира Илића, на кога се обрушила скоро комплетна одбрана свих ривала у Аустрији.

Када се, кроз призму статистике, погледа учинак српских репрезентативаца у три утакмице у Линцу, одмах у очи упада податак да је највећи број погодака постигнут са бековских позиција, док је допринас кружних нападача и крила био неупоредиво мањи.

Ако се узме у обзир да, за разлику од претходних наступа на великим такмичењима, ни голмани нису бриљирали, јасно је да је било врло мало места за наду за нешто бољи биланс.

Селеткор Хасанефендић најавио је дубље анализе свега што се дешавало у Линцу додавши да се "не осећа као кривац за дебакл, већ као одговоран човек свестан своје улоге".

"Увек сам спреман да поштено анализирам оно што се дешавало, али сигурно је да нисам ја учио играче да промашују и било шта лоше учине у нападу", рекао је Хасанефендић по завршетку меча са Аустријом.

Главни циљ ове генерације српских рукометаша биће наступ на Олимпијским играма у Лондону 2012. и шампионату Европе чији ће наша земља бити домаћин исте године. До тада ће они који воде наш рукомет морати да пронађу одговор на питања због чега је у Аустији уместо корак напред, направљен корак назад у односу на прошлогодишње првенство света.