Предности и мане полуфиналиста ЕП у рукомету
Књига звана "Европско првенство у рукомету" од 24 национална тима свела се на четири слова. Норвешка јури прву медаљу, Шпанија жели да одбрани европски престо, а Хрватска и Словенија су ту да им спутају планове и врате југословенски рукомет у сам врх.
После две групне фазе и седам утакмица, четири репрезентације су избориле место у полуфиналу Европског првенства у рукомету. У првом дуелу у Стокхолму састају се Норвешка и Хрватска, а након њих ће играти Шпанија и Словенија. Ти мечеви разрешиће дилему да ли ће титула шампиона остати на Пиринејском полуострву, отићи у Скандинавију или ће по први пут доћи на Балкан.
Једина екипа која је у прве две фазе првенства уписала свих седам победа је Норвешка. Многи сматрају да је главни фаворит за освајање злата.
Одбрана коју играју Норвежани је класична "6-0" зона, у којој су играчи распоређени на око седам метара од гола. Праве се снажни и чврсти фаулови. Играчи су концентрисани и вребају лопту како би пресекли додавања противника, а затим организовали брз контранапад и постигли погодак.
Две речи су довољне да се опише напад Норвешке – брзина и дисциплина. Сваки играч зна где му је место и где треба да се налази у одређеном тренутку, због чега све лако тече и делује једноставно. Противник у већини случајева нема довољно времена да постави одбрану како треба.
Сандер Сагосен, најбољи стрелац турнира и један од кандидата за најкориснијег играча, представља кључни фактор у игри Норвешке, који чини да овај тим изгледа као "перпетуум мобиле".
Оно што би могло да представља проблем је ако Сагосен, али и други бекови, "закажу", јер онда неће бити погодака са спољних позиција. Норвешка је преко бекова постигла преко 60 одсто голова. Уколико противник успе да им парира у брзини, то ће сигурно довести до пометње у развијању брзих напада, што је заштитни знак Норвешке.
Хрватска је уписала шест победа и један реми. Круну њихове игре чини одбрана "5-1", у оквиру које је Домагој Дувњак најистуренији играч. Тим системом терали су противнике на велики број грешака и непрецизних додавања, а тако одузете лопте су углавном конвертовали у голове.
Хрвати у нападу користе све адуте. За разлику од Норвешке, где један играч видно предњачи, у редовима Хрватске се кључни играчи стално мењају. Уколико Дувњак изгуби снагу, ту су Игор Карачић и Лука Циндрић да поведу екипу. Ако крила не могу да се "упишу", ту је десни бек Лука Степанчић да разбије монотонију у нападу снажним шутевима.
Хрватска кубури са повредама. Циндрић је прескочио последњи меч у групи како би се евентуално опоравио за полуфинале, а Карачић је на мечу против Шпаније задобио повреду колена. Питање је да ли ће моћи да пруже свој максимум у борби за финале, уколико уопште буду били у протоколу.
То би значило да ће командовање и нападом и одбраном водити Дувњак, што ће довести до умора и деконцентрације хрватског плејмејкера, а самим тим и целог састава. Стамена "5-1" одбрана би тада била лак плен за противнике.
Шпанија има исти скор као и Хрватска. У њиховој игри не постоји један систем одбране који се стално користи, већ су се прилагођавали противнику, што им је и донело успех.
Играли су практично све зоне које се уче у школама рукомета, па чак и "3-2-1", која, ако се не одигра добро, оставља пуно простора противнику за спровођење акције. Међутим, Шпанцима је најчешће полазило за руком да договореном одбраном сачувају мрежу.
Шпанија је постигла највише голова на првенству, јер у офанзиви користи све прилике које има – организовали су брзе контранападе, правили вишак за крила и пивотмена, проналазили "рупе" у одбрани.
Пивотмени Шпаније често праве блокове за бекове, који то искусно користе за пролаз до гола. Ако бекови не могу сами да изграде прилику, ствара се ситуација за пивотмене. Приказали су једну веома складну игру, због које и јесу шампиони.
Проблем Шпаније је што се процес прилагођавања противнику некада одужи и пређе и у друго полувреме, због чега се на неколико сусрета мучила са екипама много слабијег квалитета (Белорусија, Летонија).
Ако противник не дозволи Шпанији да се одлепи и нађе лек за одбрану коју поставе, ни најбољи напад Европског шампионата то неће моћи да надомести.
Словенија је једини полуфиналиста који је осетио укус пораза, и то два пута. То ипак не умањује њихов квалитет.
Изабраници Љубомира Врањеша су најчешће играли одбрану "6-0" са правовременим дубоким изласцима. Захваљујући висини, Словенија после Хрватске има највише блокираних шутева, што показује да се добро носе са претњама са бековских позиција.
Последња линија одбране је и сјајни Клемен Ферлин, који је најуспешнији голман међу полуфиналистима са 65 успешних интервенција – зауставио је сваки трећи шут ка голу Словеније.
Што се напада тиче, Словенци су јако сталожени и чекају праву прилику да сместе лопту у мрежу. Флертују са пасивним нападом, али реше ситуацију у своју корист пре него што им арбитри одузму лопту за неактивност. Мада тај напад није заиста неактиван, већ тактички осмишљен тако да противници изгубе фокус и постану рањиви.
Са друге стране, када имају шансу, Словенци умеју да реше нападе у свега неколико покрета.
Словенија је због неконзистентности у нападу доживела два пораза – када је требало да се преломи, није било реализације или су правили грешке. Против Словеније је најважније бити фокусиран у одбрани. Упркос доброј одбрани и одличном чувару мреже, Словенцима би напад могао да дође главе у најважнијим утакмицама.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар