Лондон 1948.

Организација 12. Игара, заказаних за 1940. годину, поверена је најпре Токију, а након избијања Другог јапанског-кинеског рата додељена је Хелсинкију. То такмичење је, међутим, отказано због Другог Светског рата, као и следеће Игре, чији је домаћин требало да буде Лондон 1944.

Међународни олимпијски комитет (МОК) није дозволио да се на Играма такмиче спортисти из Јапана и Немачке, земаља које су се налазиле под савезничком окупацијом. Лондонску манифестацију "прескочио" је и СССР, јер није био члан МОК-а, али су први пут, као независне земље, учествовале Индија и Пакистан.

После паузе од 12 година само двоје такмичара одбранило је златне олимпијске медаље у појединачним дисциплинама. Мађарска такмичарка у мачевању, десетострука светска шампионка Илона Елек, одбранила је златну медаљу из Берлина 1936. у дисциплини мач, док је чехословачком репрезентативцу Јану Брзаку исто то успело у кануу.

Јунак лондонских Игара била је холандска атлетичарка Фани Бланкерс Коен. Летећа домаћица, како су је новинари звали, тријумфовала је, иако је била трудна, у тркама на 100, 200, 4x100 и 80 метара препоне. Изванредан наступ сјајне Холанђанке био би још упечатљивији да јој је МОК дозволио да се такмичи и у скоковима у даљ и вис, дисциплинама у којој је уочи ОИ оборила светске рекорде.

Американац Роберт Матијас победом у десетобоју, са 17 година и девет месеци, постао је најмлађи олимпијски шампион свих времена у атлетици, а прву олимпијску медаљу у Лондону, у трци на 10.000 метара, освојио је и славни чешки дугопругаш Емил Затопек.

У гиманстичким такмичењима заблистао је Финац Веико Хухтанен - освајач три златне, једне сребрне и једне бронзане медаље.

Југославију је на Играма у Лондону представљало, чак, 96 спортиста - у атлетици, бициклизму, ватерполу, веслању, гимнастици, пливању и фудбалу, а медаље су освојили Иван Губијан у бацању кладива и фудбалска репрезентација.

Губијан је хицем од 54,27 метара стигао до сребне медаље иако је мало недостајало да уочи финала, судијском грешком, буде елиминисан са такмичења. Судије су, наиме, пропустиле да забележе његов најбољи хитац у квалификацијама којим је освојио шесто место. Тек на интервенцију руководства југословенског тима Артура Такача и Милана Ковачевића судије су исправиле грешку и дозволиле Губијану да се такмичи у финалу.

Југословенски атлетичар је у Лондону користио нову технику, пошто је кладиво бацао тек после четвртог окрета. Знатно крупнији и снажнији бацачи тада су кладиво избацивали после другог или трећег окрета, а Губијанова техника се и данас користи. Златну медаљу у бацању кладива освојио је Мађар Имре Немет са 56,07 метара.

Фудбалска репрезентација до финала је победила селекције Луксембурга, Турске и домаћина такмичења Велику Британију, а у мечу за златну медаљу поражена је у дуелу са Шведском, коју су предводили сјајни асови Гунар Грен, Гунар Нордал и Нилс Лидхолм.

На 14. ОИ у Лондону од 29. јула до 14. августа 1948. године учествовало је 4.104 такмичара (390 жена) из 59 земаља у 17 спортова.

Спортови: водени спортови (пливање, скокови у воду, ватерполо), атлетика, бициклизам, бокс, веслање, гимнастика, дизање тегова, једрење, какак и кану, коњички спорт, кошарка, мачевање, модерни петобој, рвање, стрељаштво, фудбал, хокеј.

Преглед освојених медаља:
1. САД  38 - 27 - 19 (злато, сребро, бронза)
2. Шведска  16 - 11 - 17
3. Француска  10 - 6 - 13
4. Мађарска  10 - 5 - 12
5. Италија  8 - 11 - 8
6. Финска  8 - 7 - 5
7. Турска  6 - 4 - 2
8. Чехославачка  6 - 2 - 3
9. Швајцарска  5 - 10 - 5
10. Данска  5 - 7 - 8
11. Холандија  5 - 2 - 9
12. Велика Британија  3 - 14 - 6
13. Аргентина  3 - 3 - 1
14. Аустралија  2 - 6 - 5
15. Белгија  2 - 2 - 3
16. Египат  2 - 2 - 1
17. Мексико  2 - 1 - 2
18. Јужна Африка  2 - 1 - 1
19. Норвешка  1 - 3 - 3
20. Јамајка  1 - 2 - 0
21. Аустрија  1 - 0 - 3
22. Индија  1 - 0 - 0
23. Перу  1 - 0 - 0
24. Југославија  0 - 2 - 0
25. Канада  0 - 1 - 2
26. Португалија  0 - 1 - 1
27. Уругвај  0 - 1 - 1
28. Куба  0 - 1 - 0
29. Шпанија  0 - 1 - 0
30. Шри Ланка  0 - 1 - 0
31. Тринидад и Тобаго  0 - 1 - 0
32. Кореја  0 - 0 - 2
33. Панама  0 - 0 - 2
34. Бразил  0 - 0 - 1
35. Иран  0 - 0 - 1
36. Пољска  0 - 0 - 1
37. Порторико  0 - 0 - 1

Први пут олимпијске медаље освојили су такмичари из Јамајке, Перуа, Тринидада, Шри Ланке, Јужне Кореје, Панаме, Ирана и Порторика.