Стокхолм 1912.

Утемељитељ модерног олимпијског покрета барон Пјер де Кубертен признао је неколико пута да се Игре у Антверпену 1920, сигурно никада не би одржале да Швеђани нису сјајно организовали ту манифестацију осам година раније.

На 5. Олимпијским играма 1912. године у Стокхолму први пут су се такмичили спортисти са свих пет континената, па је олимпијска застава са пет кругова у Шведској коначно добила пун смисао.

У Стокхолму су уведене бројне новине на Олимпијским играма. Почело је електронско рачунање времена и уведен је фото финиш, а време трајања Игара сведено је са скоро шест месеци, на два и по месеца, што је знатно олакшало организацију такмичења.

Последњи пут на једним Играма домаћин такмичења имао је право да утиче на то који ће се спортови наћи на олимпијском програму. Швеђани су одбили да организују такмичење у боксу, који су сматрали бруталним и насилним, па је МОК након те смотре донео одлуку којом је ограничио право домаћина да одређује у којим ће спортовима организовати такмичења.

МОК је у Стокхолму последњу пут дозволио појединцима да се самостално пријављују за учешће на Играма. Већ за следеће ОИ такмичаре су могли да пријављују само национални олимпијски комитети.

На 5. Олимпијским играма показала се апсурдност правила у појединим спортовима. У рвању грчко-римским стилом полуфинална борба између Руса Мартина Клајна и Финца Алфреда Асикаинена трајала је невероватних 11 часова и 40 минута, пошто је тада победник могао бити одлучен само тушем. То је надужи меч у историји рвања, а победник тог дуела Клајн био је толико исцрпљен да није могао да се такмичи у финалу.

У дуелу за титулу олимпијског победника у полутешкој категорији Швађанин Андрес Алгрен и Финац Ивар Белинг борили су се, чак, девет часова и остали без снаге за даље надметање, па златна медаља у тој дисциплине није ни додељена.

Великим искушењима били су изложени и учесници друмске бициклистичке трке. Организатори су одредили да дужина стазе буде, за то време невероватних, 320 километара и такмичаре изложили огромним напорима.

Тријумфом у стрељаштву 64-годишњи Швеђанин Оскар Сван постао је најстарији олимпијски шампион свих времена. Са две златне медаље, сјајну каријеру најавио је Иварт Даглас Хорсфал, уз Стива Редгрејва најбољи британски веслач свих времена.

Јунаци Игара у Стокхолму били су фински дугопругаш Ханес Колемаинен и амерички петобојац и десетобојац Џим Торп.

Колемаинен је освојио три златне медаље у тркама на 5.000 и 10.000 метара и појединачном крос кантрију, а по завршетку такмичења на коме је стекао светску славу фински ас је често изјављивао да је током церемонија проглашења победника жалио што је због тих победа морао да гледа како се руска застава подиже у част његовог тријумфа.

Свестраном Торпу, победнику у десетобоју и модерном петобоју - дисциплини коју је осмислио Кубертен, нанета је једна од највећих неправди у историји олимпизма. Наиме, МОК је сјајном америчком спортисти индијанског порекла одузео медаље, зато што је установљено да је три године раније недељно зарађивао 15 долара играјући бејзбол. Торпу су медаље враћене тек 1982, односно 30 година након што је умро од срчаног удара.

Најтрагичнији догађај на 5. ОИ догодио се у маратонској трци у којој је учествовало 68 такмичара из 19 земаља. Португалац Франциско Лазаро умро је током трке од последица топлотног удара и огромних напора којима је изложио организам.

У Стокхолму су се први пут такмичили и спортисти из Србије. У трци на 100 метара наступио је Душан Милошевић, док је Драгутин Томашевић наступио у маратону.

Милошевић, који се осим трчањем са доста успеха бавио и пливањем и фудбалом, заузео је треће место у својој квалификационој групи. После такмичење, због болова у стомаку, пребачен је у болницу, где је утврђено да је отрован арсеном. Српског атлетичара у болници је лично посетио Кубертен, а шведска полиција, иако је покренула истрагу, никада није открила ко је сипао отров у Милошевићеву храну.

Доста контроверзи обележило је и наступ другог српског олимпијца. Томашевић је на циљ стигао 37, а по завршетку такмичења српски атлетичар је тврдио да га је на улазу у Стокхолм, док се налазио међу водећим тркачима, зауставила група навијача, на силу оборила на земљу и држала све док му конкуренти нису одмакли. Руководство српског тима уложило је жалбу после трке, али је она је одбијена.

Организација следећих олимпијских игара поверена је Берлину. Немци су се озбиљно припремали да буду најуспешнији домаћини, али те игре нису одржане због Првог светског рата. Следећи скуп најбољих спортиста света организован је тек 1920. у Антверпену, иако ни тада "клима" није била повољна за одржавање спортских манифестација.

Пете Олимпијских игре одржане су у Стокхолму од 5. маја до 27. јула 1912. године. Учествовало је 2.407 (48 жена) такмичара из 28 земаља у 14 спортова (101 дисциплина). Игре отворио краљ Густав Пети.

Спортови: водени спортови (пливање, ватерполо, скокови у воду), атлетика, бициклизам, веслање, гимнастика, једрење, коњички спорт, мачевање, модерни петобој, надвлачење конопца, рвање, стрељаштво, тенис, фудбал.

Преглед освојених медаља:
1. САД  25 - 19 - 19 (злато, сребро, бронза)
2. Шведска  24 - 24 - 17
3. Велика Британија  10 - 15 - 16
4. Финска  9 - 8 - 9
5. Француска  7 - 4 - 3
6. Немачка  5 - 13 - 7
7. Јужна Африка  4 - 2 - 0
8. Норвешка  4 - 1 - 4
9. Канада  3 - 2 - 3
10. Мађарска  3 - 2 - 3
11. Италија  3 - 1 - 2
12. Аустралија  2 - 2 - 3
13. Белгија  2 - 1 - 3
14. Данска  1 - 6 - 5
15. Грчка  1 - 0 - 1
16. Русија  0 - 2 - 3
17. Аустрија  0 - 2 - 2
18. Холандија  0 - 0 - 3