Спортска гимнастика

Спортска гимнастика је постала популарна током 19. века, јер су се тада формирала бројна такмичења, укључујући и гимнастичко такмичење на Олимпијским играма у Атини 1896. године.

Правила спортске гимнастике

Спортска гимнастика се састоји од већег броја појединачних надметања на различитим справама, као и екипног такмичења са справама које су специфичне у обе конкуренције.

Мушкарци се такмиче у вежби на поду, козлићу са хватаљкама, прстеновима, прескоку, упоредним шипкама и на хоризонталној шипци, док жене учествују у прескоку, неравној шипци, греди за равнотежу и у дисциплини на поду.

Сваки елемент гимнастичког такмичења захтева снагу, агилност, координацију покрета и прецизност.

Све до 2004. године гимнастичке рутине на Играма су се оцењивале са максимално 10 поена, али од 2005. начин бодовања је промењен у комбинацији Д (садржај вежбе) и Е скора (извођење) како би се омогућио већи изражај перформанси спортиста.

Промене у систему бодовања први пут су разматране након Олимпијских игара у Монтреалу 1976. године, када је румунска гимнастичарка Нађа Команечи постала прва такмичарка у историји која је зарадила савршен резултат - чиста десетка за рутину на шипкама током тимског такмичења.

Историја спортске гимнастике на Олимпијским играма

Спортска гимнастика је уведена на првим Олимпијским играма модерног доба 1896. године и од тада је била присутна у сваком издању.

Такмичење је било ограничено на мушкарце све до Олимпијских игара 1928. у Амстердаму, када је женама било дозвољено да се такмиче први пут.

Тек 1952. године женски програм је развијен са седам догађаја, а затим се касније стабилизовао на шест, као што је био случај од Игара 1960. у Риму. У мушком програму је осам догађаја.

Дисциплине на Олимпијским играма:
- Мушка конкуренција
- Женска конкуренција