Рвање

Рвање је један од најстаријих спортова у људској историји. Више скулптура, рељефа и пећинских цртежа, од којих неки датирају од пре око 15.000 година, приказују рваче.

Рвање је било кључни део древних Олимпијских игара 708. године пре нове ере. Рвачке борбе су организоване као самостални догађај у две дисциплине (рвање усправно и рвање на тлу) и као део петобоја.

Модерно рвање се састоји од две одвојене дисциплине, грчко-римски стил и рвање слободним стилом.

Правила рвања

Постоје две олимпијске дисциплине рвања, свака са својим правилима. У грчко-римском рвању, такмичар може користити само руке и горњи део тела да нападне противника изнад струка.

Слободно рвање је много отворенији облик спорта у којем такмичари користе и ноге и могу да држе противнике изнад или испод струка.

Међутим, циљ је исти у оба стила. Окршај у кругу борбеног подручја, а сама борба се састоји од два периода од по три минута.

Рвачи морају, или да користе голе руке да прибаце противникова два рамена на струњачу, а да их не држе за мајицу (ово се зове 'пад'), или да, ако није обезбеђен пад током борбе, имају највише поена на крају регулисања времена корз извођење потеза за уклањање и преокрет.

Историја на олимпијским играма

Грчко-римско рвање је олимпијски догађај од када су прве модерне игре одржане у Атини 1896. Постало је стални део олимпијског програма 1908.

Рвање слободним стилом је дебитовало неколико година касније на стадиону Сент Луис 1904. и било је на олимпијском програму још од Игара у Антверпену 1920. године.

Женско рвање слободним стилом је на олимпијском програму од Игара у Атини 2004.

Спортисти који представљају Совјетски Савез освојили су 116 медаља на Играма, укључујући 62 злата. Спортисти тима Сједињених Држава освојили су 142 медаље (57 златних). Јапан је најуспешнија нација у женском рвању на Играма, освојивши 15 од могуће 24 златне медаље.

Дисциплине на Олимпијским играма:
- рвање грчко-римским стилом
- рвање мешовитим стилом 
- рвање мешовитим стилом у женској конкуренцији