Одбојка на песку

Удружење професионалних одбојкаша на песку основано је осамдесетих година, а први међународни турнир који је одобрила Међународна одбојкашка федерација одржан је 1987.

Међутим, велико интересовање за овај спорт појавило се већ педесетих година 20. века.

Правила одбојке на песку

Одбојку на песку играју две екипе од по два играча на пешчаном терену дужине 16 метара и ширине 8 метара, нешто мањем од терена за одбојку, ривале дели мрежа. Одбојка на песку користи исту висину мреже као и одбојка у дворани: 2,24 за жене и 2,43 метара за мушкарце.

Тим који први добије два сета побеђује у мечу. Прва два сета се играју до 21 поена, а трећи сет, по потреби, до 15 поена. Пошто постоје само два играча по тиму, играчи имају много више терена за покривање, што значи да су им потребни изузетни рефлекси и добра кретња и физичка припрема.

Мечеви одбојке на песку играју се на отвореном; ветар, сунце и киша могу утицати на услове играња, играчи стога морају да се прилагођавају датим приликама.

Историја одбојке на песку на Олимпијским играма

Одбојка на песку је дебитовала на Олимпијским играма у Атланти 1996, а пре тога први пут појавила се као демонстрациони спорт на Играма 1992. у Барселони.

Бразил и САД постигли су значајан успех у овом спорту, освојивши укупно 24 олимпијске медаље, укључујући 10 златних, од могуће 42.

Други национални тимови који су освајали златне медаље били су: Немачка у мушкој конкуренцији Лондон 2012. и на турниру за жене у Рио де Жанеиру 2016, Аустралија на турниру за жене у Сиднеју 2000, и Норвешка на турниру за мушкарце у Токију 2021. године.

Дисциплине на Олимпијским играма:
- Мушка конкуренција
- Женска конкуренција