Једрење

Међународне једриличарске трке почеле су да се одржавају 1851. године, када су чланови Њујоршког јахтинг клуба одлучили да учествују на регати у Енглеској.

Да би се такмичили, направили су шкуну од 101 стопу по имену "Америка", отпловили у Енглеску и освојили трофеј под називом Куп стотину Гвинеја. Трофеј је касније преименован у Куп Америка у знак сећања на прво међународно такмичење у једрењу.

У почетку су једрењем доминирали већи бродови са посадама од 12 чланова. Почевши од 1924, а нарочито од 1950. прихваћен је тренд дизајнирања све мањих бродова са мањим бројем једриличара.

Правила такмичења

Једрење подразумева кретање пловила искључиво искориштавањем ветра. Савладавање временских услова који се стално мењају захтева вештину и искуство једриличара.

На олимпијским такмичењима важе правила Међународне једриличарске федерације. Тркају се пловила која су категорисана по класама, према тежини и димензијама.

Категорије у једрењу се стално мењају и развијају. Има их прегршт, а данас доминирају мањи и лакши чамци. На Олимпијским играма у Токију одржана су такмичења у десет категорија, а у Паризу ће дебитовати две нове.

Заправо, такмичења у једрењу на овогодишњим Играма биће одржана у Марсељу, чувеном лучком граду на југу Француске.

Историја на Олимпијским играма

На конгресу у Паризу јуна 1894. године изражена је жеља да наутички спортови (веслање, једрење, пливање) постану део олимпијског програма.

Планирано је да се једрење уврсти међу спортове првих модерних Олимпијских игара 1896. у Атини, али такмичења нису одржана због лоших временских услова.

Зато је као део олимпијског програма дебитовало 1900. у Паризу и од тада је присутно на свим Олимпијским играма.