Марко Драгосављевић за РТС: Два злата потврђују да сам на добром путу, али на СП крећем од нуле

Марко Драгосављевић је заједно са Жарком Јаковљевићем у двоседу, олимпијској дисциплини, освојио друго златно одличје за Србију.

Осим медаље, тријумф им је донео и веома значајне бодове у борби за пласман на Олимпијске игре. Захваљујући том резултату, српски тандем се попео на сам врх ранг-листе, међу најбоље посаде света.

"У финале смо ушли са најбољим временом из полуфиналне трке, што је био добар показатељ. Борба за медаљу била је доста изједначена, биле су јаке посаде, али смо знали да можемо да парирамо најбољим чамцима на свету. Тактички смо одрадили све како смо се договорили пре саме трке, ушли смо самоуверено, храбро и, уз Божју помоћ, успели", истакао је Драгосављевић за Портал РТС-а.

"Свима сам говорио да идем по још једну медаљу"

Момак из Бачке Паланке не крије да је пред финалну трку у двоседу осећао необичан мир и сигурност, као и да је имао велику веру у успех.

"Толико нам је било лепо док смо веслали, веома лагодно, невероватан осећај који не може да се опише. Били смо сигурни, ниједног секунда нисмо посумњали у себе, све је било мирно и сталожено. Рекли смо да идемо јако, да имамо добар старт, да држимо средину и да у финишу дамо све од себе. Урадили смо све што је било до нас – веслање, техника, тактика… Ма, све савршено! Лепо нам је и дан кренуо, ништа није могло да нас поремети. Тог дана сам свима говорио, а и себи сам стално понављао, да идем по још једну медаљу – тако је и било", рекао је Драгосављевић.

Велики професионалци не дозвољавају да их претходни успех понесе, већ одмах гледају ка новом циљу. Управо такав приступ имао је Марко после освајања најсјајнијег одличја у једноседу.

"Освојио сам злато дан раније у једноседу, али сутрадан кад устанем бришем тај дан као да уопште није постојао. Само размишљам о дану и трци која је испред мене. Медаља ми је дан раније и помогла, добио сам додатну веру и самопоуздање. Није ме напуштао осећај да можемо да победимо и на крају смо успели", поручио је Драгосављевић.

Један од наших најтрофејнијих кајакаша и најбољих у једноседу у историји, од почетка сезоне показивао је да је конкурентан за медаље. Међутим, на прва два Светска купа, у Сегедину и Бранденбургу средином маја, одличја су му измицала за веома мало, док је на шампионату Старог континента у Португалији остао без злата за свега две стотинке.

Ипак, као велики шампион, није дозволио да га то поколеба и обесхрабри, већ је на то гледао као додатни мотив да настави да ради и тренира још јаче.

"Жао ми је што на Европском првенству нисам узео макар једну бронзу, у једноседу или четверцу. Мада, из ове перспективе, схватам зашто нисам освојио, јер да сам тада узео, можда сада не бих остварио ове успехе. Дража су ми два злата на Светском купу и не бих их мењао за бронзу са Европског првенства", јасан је био Драгосављевић.

"Сигурно сам могао и до трећег злата"

Српски репрезентативац поново је био међу јединим кајакашима у Монтреалу који се такмичио у чак три дисциплине. Осим једноседа и двоседа, био је и у саставу четверца заједно са братом Страхињом и момцима из Шапца Жарком Јаковљевићем и Бранком Лагунџићем.

"Криво ми је што финална трка у четверцу није била дан после, јер сам сигуран да бих освојио и трећу златну медаљу. Било како било, пето место је изванредно. Трка је била тесна, све време смо имали резултат за медаљу и веома мало нам је недостајало за победничко постоље. Наставићемо да се увеславамо, знамо на чему треба да радимо и верујем да ће резултат доћи", оптимистичан је Драгосављевић.

Чињеница да је могао да се врати кући са три златне медаље само му је додатно потврдила да границе постоје само у глави.

"Некада ми је деловало нереално, али сада не. Све што човеку изгледа као немогуће, Богу је могуће. Истински верујем у Божју интервенцију – кад нам је најтеже, пусти нас да види колико можемо и како ћемо се понашати, али кад је најтеже, увек је ту да помогне и да нам потребан ветар у леђа", нагласио је Драгосављевић.

Мисли су већ усмерене ка новим изазовима

Искусном репрезентативцу финале у двоседу је била девета трка на такмичењу. Како каже, био је мало уморан, емотивно и физички, али је максимално покушавао да остане фокусиран током читавог Светског купа.

"После сваког такмичења осећам се истрошено и испијено, а сада имам толику снагу да бих могао да поновим трке истим интензитетом. Уопште ми не треба одмор, само два, три дана да будем са породицом и већ сам спреман да кренем са припремама за Светско првенство", узбуђен је Драгосављевић пред наставак сезоне.

После великог успеха у Канади, пред Србином је нови изазов – планетарни шампионат у Познању. Према његовим речима, два злата доживљава искључиво као потврду да је на добром путу, а не као додатни притисак пред ново велико такмичење.

"Кад дођем на Светско првенство, опет крећем од нуле. Не желим да се мој тим и ја осећамо да имамо улогу фаворита. Волео бих да идемо лагодно и да уживамо. Радићемо свој посао, даћемо све од себе, али без било каквог притиска да нешто морамо. Јер, џаба све ако не уживаш у ономе што радиш", сматра Драгосављевић.

"Бог има план и верујем му"

Српски кајакаш верује да су мирна глава, упорност, неодустајање и стрпљење најважнији део пута до успеха.

"Тренутно уживам у свему и мислим да то даје резултате. Кад год сам ишао напет, под неким оптерећењем, са превеликом жељом која је била ван мојих могућности, нисам успео. Стрпљен – спашен и све ће доћи у своје време, не кад ми желимо, него кад буде требало. Бог има план за све нас и верујем му", сигуран је Драгосављевић.

За крај разговора имао је и веома снажну поруку, која уједно одражава његов менталитет и поглед на спорт, живот и све изазове који стоје на путу до циља.

"Верујем да ми је Бог дао све по заслузи. Људи треба да прођу кроз штошта, да искусе свакакав пут и истрпе све, али на крају добијеш и више него што си очекивао", закучио је репрезентативац Србије Марко Драгосављевић.

Драгосављевић поклонио једну златну медаљу Цркви Свете Тројице у Канади

Велики шампиони се не памте само по победама, већ и по гестовима који откривају њихове вредности.

Марко Драгосављевић је одлуком да најсјајније одличје из једноседа поклони месту које за њега има посебан значај показао дубоку захвалност и колико вера представља важан део његовог живота.

"Једно злато остаје у олтару Цркве Свете Тројице, једине српске православне цркве у овом округу. Са благословом пароха, протојереја Владимира Вранића наш тим је ишао на трке, почаствовани смо овим сусретом и познанством. Маркова одлука је да остане злато из једноседа. Слава Богу!", написао је тренер Симо Болтић на друштвеној мрежи Инстаграм.