"Кад је Звезда, нека буде црвена" - 80 година од оснивања СД Црвена звезда

После осам деценија и даље се препричава анегдота о томе како је црвено-бело спортско друштво добило име.

Дан уочи заседања прве скупштине, оснивачи, Слободан Ћосић, Александар Обрадовић и Зоран Жујовић разговарали су о потенцијалним називима. Ударник, Торпедо, Младост, Динамо, Локомотива, били су предлози.

Међутим, Ћосић је у једном тренутку рекао: "А, да ми наше друштво назовемо Звезда".

Жујовић је додао: "Одлично. Само, кад је Звезда – нека буде црвена".

Друштво је на почетку имало осам секција: фудбалску, кошаркашку, стоно-тениску, шаховску, пливачку, атлетску, одбојкашку и веслачку.

На садашњој згради старог ДИФ-а налази табла са натписом на којој пише да је у тој згради основано Спортско друштво "Црвена звезда".

За првог председник изабран је Ђорђе Паљић.

Дан данас говори се о томе да је велику улогу у оснивању, али и функционисању друштва имао, тада, начелник Управе државне безбедности Слободан Пенезић Крцун, а да је спортско друштво углавном окупљало студенте и омладину, који су били против комунизма. 

Зна се да су млади који су били присутни при оснивању друштва припадали Уједињеном савезу антифашистичке омладине Југославије.

Жути дресови и прва победа спортског друштва

Истог дана када је и основано, спортско друштво забележило је прву победу, и то у фудбалу, који је тада био најпопуларнији спорт.

Иако је на скупштини одлучено да боја буде црвено-плаво-бела, дресови нису били сашивени.

Ћосић је истог дана, уз помоћ пријатеља успео да пронађе дресове некадашњег фудбалског клуба "Славија", који су били жуте боје са црним делом око врата. Шорцеви бели, а штуцне црне.

У жутим дресовима фудбалски клуб и спортско друштво "Црвена звезда" остварили су прву спортску победу над Првим батаљоном Друге бригаде КНОЈ-а резултатом 3:0.

Меч је одигран на стадиону "Авала" пред 3000 гледалаца, који се налазио на месту садашњег стадиона "Рајко Митић". Уз Печенчића, два гола постигао је Томашевић.

Тек касније, одређено је да боје на дресовима буду црвена и бела.

Прва звездина звезда Рајко Митић носио је црвено-бели дрес 14 година, био капитен тима.

Многа имена уписана су у историју друштва, што из спорта, што из других професија, а нека од њих су: Драган Џајић, Владимир Петровић Пижон, Зоран Славнић, Радомир Шапер, Драган Николић, Матија Бећковић, Иво Андрић, Небојша Глоговац.

Десет узастопних титула државног првака кошаркаша

Од 1945. када је друштво основано, кошаркашка секција Црвене звезде освојила је десет узастопних титула шампиона државе играјући утакмице под зидинама Малог Калемегдана.

Небојша Поповић, Бора Станковић, професор Александар Николић, Срђан Калембер најзаслужнији су за овај успех и постављање темеља кошаркашког клуба.

Одбојкаши су прву титулу првака државе освојили 1951. године, као и фудбалери, који су, тада, имали исти број бодова као Динамо, али и бољу гол-разлику, па су освојили шампионат Југославије.

Након тога, прве титуле освајали су редом: рукометаши, ателтичари и тенисери.

Европски пут - први међународни трофеји

Прво учешће у Купу европских шампиона фудбалски клуб Црвена звезда остварио је у сезони 1956/1957, када је стигао до полуфинала где га је надиграла италијанска Фјорентина 1:0.

Наредне сезоне остварен је један од првих успеха на међународној сцени – освојен је Средњеевропски куп, на којем су учествовале екипе из Чехословачке, Мађарске, Југославије, Румуније и Мађарске.

Звезда је била боља од Руде Хвијезде укупним резултатом 7:3.

Прво велико европско финале у фудбалу, Звезда је одиграла 1979. године, када је у финалу Купа Уефа, после два меча, поражена од Борусије из Мехенгладбаха, укупним резултатом 2:1. Гол за српски клуб дао је Милош Шестић.

У то време и атлетичари су постали вицешампиони Европе, а титуле државног првака освајали су и веслачи, куглаши, хокејаши.

Европске титуле у неколико спортова

Кошаркаши су у сезони 1973/1974. освојили Куп победника купова и на тај начин остварили један од највећих успеха спортског друштва, а на клупи је седео професор Александар Николић.

Ипак, за највећи успех друштва многи сматрају освајање Купа европских шампиона у фудбалу 1991. године, када је Звезда, са клупе предвођена Љупком Петровићем, постала шампион Европе.

У финалу је побеђен Олимпик из Марсеља, 5:3 после извођења пенала.

Након тога, фудбалери Звезде победили су Коло Коло са 3:0 и тако добили епитет најбољих на свету.

У рангу са фудбалским и кошаркашким трофејима треба истаћи и резултат ватерполиста који су 2013. постали шампиони Европе, а у Београду је савладан Југ 8:7.

Стрелац победоносног гола био је Марко Аврамовић, а Звезду је са клупе тада предводио Дејан Савић.

Атлетичарка Татјана Јелача је у бацању копља постала вицешампионка Европе 2014. године.

Кик-боксер Драган Јовановић освојио је европско злато, а боксер Дејан Рибаћ треће место на континенталном првенству.

Каратисти Црвене звезде на Светском првенству у фудокану освојили су прво место, а џудисти су били трећи на Европском клупском првенству, што им је и највећи успех до сада.

Спортско друштво "Црвена звезда" спада у једне од најстаријих у Европи, а пламен који је упаљен 1945. и даље гори, иако је променило неколико држава и прошло кроз турбулентна времена почетком 2000-их.

У претходних осам деценија, 36 клубова спортског друштва у 31 спорту, освојило је више од 840 трофеја.

Навијачи Црвене звезде ће на утакмици Суперлиге Србије 16. марта на стадиону "Рајко Митић", на мечу са Спартаком обележити 80 година од оснивања спортског друштва, а улаз ће бити бесплатан.