Марина Маљковић: Приоритет популарирација женског спорта

Успеси наших репрезентација на великим међународним такмичењима редовно покрећу нове генерације ђака да се баве омиљеним спортовима. Чини се да је девојчицама мало теже, али ако желимо да оправдамо назив спортске нације, морамо пронаћи начин да и њих привучемо у спортску салу. Да ли се слажете са мојом констатацијом да је све мање девојчица која се интересују за спорт?

“Па и да и не. Знате како, с једне стране оно што ми у институту се трудимо да поправимо то је свакако да се девојчице баве и да имају једнаке прилике као и дечаци. Да потпуно ослободимо буџет родитеља, да родитељи као што увек кажем немају никакав изговор да девојчицу не доведу на нешто што је потпуно бесплатно. И у оној варијанти када наравно родитељи треба да донесу одлуку да ли ће дечак или девојчица, брат или сестра, кренути на спорт, да ли имају довољне услове да плате две неке чланарине, они се некако увек одлучују да мушко дете иде на спорт и то је нешто наравно што је много неправедно према женској деци и то је оно што ми желимо да променимо. Кажем, кључна реч ту је да ово је већ четврта сезона, не четврти дан, четврти месец, него четврта сезона где је ово потпуно бесплатно.”, рекла је Маљковићева.

Добро, и шта бисмо још као друштво могли да променимо? Ево, рекли сте да би требало да се промене неки ставови, рецимо, родитеља, да би требало ми као друштво да будемо ангажовани када су у питању анимирање девојчица да се баве спортом.

“Знате како, прва и основна ствар је да смањимо притисак родитеља на децу. Ајде да будемо потпуно објективни и да смањимо притисак школе, да не морамо да јуримо за оценама у толикој мери. Одмах да се разумемо, увек сам била одличан ђак, али некако преферирам оно ваше питање где родитељи буде у теби одговорност самим тим што ти дају слободу. Мене никада нико није терао да имам и енглески, и француски, и математику, и тако даље, и тако даље, а ипак без тога сам била одличан ђак. Зашто? Зато што сам имла слободу, где немаш притисак. Искрено речено, у нашим генерацијама то није тако било. Деца су преуморна, деца имају превише часова ван школе још додатно, тако да мислим да је много важнија ствар да будимо ту одговорност у детету самим тим што му дајемо слободу. Ми се у институту бавимо, опет да поновим кључну реч, бесплатно, значи да поред наравно здравог тела имамо и здрав дух где управо покушавамо кроз тим наших медицинских сарадника, одличних лекара и психолога да се бавимо и њиховим главама и да опустимо децу. Деца, верујте ми, на жалост из многих разговора са лекарима и психолозима су страшно, страшно оптерећена и много им је тешко.”, констатовала је Марина Маљковић.

Да ли то онда значи да треба развијати љубав ка спорту пре него амбицију да се достигне нека медаља? Јер наравно кроз рад медаља ће доћи сама по себи.

“Управо тако, управо тако. Морам да напоменем две ствари. Значи у институту као и у мом покрету за женску кошарку су тренери наши најбољи и највећи спортисти, бивши спортисти. Оне су бивше кошаркашице и спортисти који нису само излазиле из спорта када престану активно да се њиме баве. Мој задатак је да они сви остану у спорту, да се баве нашом децом, да раде са нашом децом и да оне воде сам тренинг. Значи то је невероватно богатство које ова деца имају, које опет морам да напоменем нису имале моје генерације. Ове наше најбоље репрезентативке нису имале могућност да неке најбоље играчице раде са њима.”

“ Четврта сезона, почетак четврте сезоне, континуитет је кључна реч и оно што је најтеже у спорту. Ајде некако успеш и да освојиш једну медаљу али понављати успехе то је много тешко.

Марина Маљковић је истакла и велику помоћ владе Србије, Министарства спорта и просвете као и велику сарадњу и са владом и амбасадом САД.

“Ми имамо велику подршку владе Републике Србије, велику подршку Министарства просвете и некако, по мени је много важнији квалитет него масовност у смислу да много је важније да буде један одличан тренер који ради са децом него да буде 500 не тако добрих тренера. Четири године моји људи иду и обилазе Србију, ми имамо данас седамнаест спортова у осамнаест градова. Што је потпуно невероватно, преко пет хиљада девојчица које је прошло кроз институт и нешто што увек са великим задовољством још морам да напоменем, то је ново што је сада отворено. Захваљујући врхунској кошаркашици, нашој актуелној репрезентативки Саши Чађо, она је почела да ради у Бања Луци. Поздрављамо овом приликом ако нас гледа. поносна на једну ствар коју институт постиже, то је да у сарадњи са Стате Департментом и велику, велику помоћ Америчке амбасаде, два пута прошле године су сви људи који раде у институту ишли у Америку. И исто тако два пута су већ долазили, значи само у једној, да кажем, години или ти спортској сезони, два пута су људи дошли у Србију из Америке и ми смо отишли код њих. Тако да то је свакако нешто што се наставља, то је нешто што је изузетно позитивно и пример да је институт препознат, ајде на неком месту где је златно искуство, где је спорт за младе дефинитивно најбољи и да смо ми већ у том неком правцу идемо.”, истакла ја Маљковићева.