Спортистима здравље највећи противник - на шта се жале "модерни гладијатори"
Густ такмичарски распоред, притисак да се буде најбољи, професионалне спортисте доводи до граница издржљивости. На том путу неретко занемаре здравље, који је најважнији саиграч за победу. Kо даје зелено светло спортистима да су спремни за такмичење, шта је најбоља превенција и колико су спортисти одговорни према свом здрављу?
Да се у професионалном спорту не може гарантовати да ће здрав спортиста са такмичења такав и да се врати - показује да спортисти постају савремени гладијатори, жељни победа, титула и доказивања. Некада у тој жељи занемаре симптоме који их увлаче у најтежи обрачун - са здрављем.
Шеф катедре за медицину спорта Медицинског факултета у Београду и специјалиста за медицину спорта проф. др Сања Мазић навела је најчешће проблеме на које се професионалци жале.
"Бол изнад грудне кости током и после физичке активности, жале се на недостатак даха, на тешко дисање. Оно што је нама врло индикативно, то је када кажу да се одједанпут више замарају. Постоје и ситуације када се ради о стеченим проблемима и на пример коксаки вирус, који може да изазове проблеме на срцу, тако да је управо зато потребно да се обављају прегледи", наводи Мазић.
Прегледи су обавезни и то два пута годишње. Основни преглед обухвата детаљну анамнезу, антропометријска мерења, ЕКГ, физикални преглед, те тумачење лабораторијских анализа. Доктор Андрија Ђурановић из Завода за спорт је појаснио како изгледају ти прегледи.
"Када заврши основни преглед иде на спирометрију, процењује се плућна функција, даље се иде на ултразвук срца. Оно што ми овде радимо је да утврдимо да је спортиста у потпуности здрав. Наше колеге са моторике раде моторичко тестирање које сугерише тренажни процес да се сви дизбаланси исправе, а, наравно, на терену се дешавају различите ствари, тако да је одговорност ту на свима да ризик од саме повреде смање" каже Ђурановић.
Анамнеза као кључ и падање на прегледима
Због великог физичког оптерећења, истичу, изненадне смрти два пута су чешће код спортиста него код опште популације. У случају да се уочи срчано обољење, спортиста одлази на кардио-пулмонални тест оптерећења.
"Замислите који су то напори, не само физички, него и психички, када ви сваког другог дана треба да играте на свом максимуму. Најбитније је узети добру анамнезу, да питамо спортисту да ли је некада имао било какве проблеме и да ли је неко у породици имао проблем који се односе на срце. Спортисти морају да буду едуковани, да знају ако осете неки симптом да помисле да је можда разлог тог симптома неки поремећај, да се не понашају као да им није ништа, већ да се посаветују са лекаром", истиче проф. др Сања Мазић.
Ђурановић из Завода за спорт додаје да се често дешава да спортисти имају краткорочне проблеме са инфекцијама.
"Јако мали број спортиста не прође сам преглед. Ако се деси то буде у том тренутку због последице неке инфекције или због неке повреде, где се спортиста у том тренутку заустави, шаље се на додатну дијагностику. Зависи од проблема и када тај проблем прође, онда се врати на терен", појаснио је Ђурановић.
Упућени кажу да је поред обавезног предтакмичарског прегледа, детаљних анализа и ултразвука срца, важно испланирати и ниво спортске форме. Најбољи рецепт је, кажу, препознати симптоме и отворено о томе говорити.
Коментари