Јелена Јанићијевић, боксерка са европском медаљом и докторском дипломом

Јелена је показала да и жене могу да буду успешне у "мушком спорту" и да обогате витрине српског спорта медаљама.

"Поносна сам јер знам шта значи освојити медаљу за Србију. Конкуренција је била јака, ја у олимпијском боксу немам пуно мечева и сигурно је да полуфинале није мала ствар. Исто тако сам сигурна да човек увек мора да жели више и боље", истиче Јелена.

Уласком у полуфинале се обезбеђује бронза, самим тим четвртфинале носи много већи притисак, јер се стиже на корак до медаље. И поред тога, победила је ривалку из Азербејџана једногласном одлуком, успешно се носивши са притиском.

"У четвртфиналу сам победила и притисак и противницу, и то техничким нокаутом. У мом спорту страх не сме да постоји, а са сваким притиском човек мора да се избори. У полуфиналу су, у другој рунди, мојој противници, новој европској шампионки, и бројали. Ипак, судије су њој доделиле победу, у трећој ми је 'бежала'. Овога пута је успела да убеди судије да је била боља", истиче бронзана боксерка.

Пут до медаље није био лак. Јелена је пре годину дана доживела прелом шаке, док је меч био у току. Повреду је увидела тек после меча и одмах је ишла на операцију. Опоравак је био дуг.

"Повреде су део спорта и то ме није пореметило. Нажалост, значило је и да шест месеци морам драстично да прилагодим режим тренинга и тактику борбе, јер су ми лекари рекли да не смем да користим руку шест месеци до годину дана. Наравно, ја сам три месеца након операције изашла на први турнир. Најважније, прошло је", прича Јелена.

Репрезентативка Србије навела је да ће увек бити ту за репрезентацију на великим такмичењима. 

"Ја сам спремна да на свим великим такмичењима боксујем за Србију и задовољство ми је. Ова, прва, медаља у олимпијском боксу је и додатна мотивација", истиче Јанићијевићева.