У чврстој одлуци да увек пружи што бољу и што лепшу игру - како је пре 77 година основан "Партизан"

Након завршетка Другог светског рата и ослобођења Југославије успостављан је нови друштвени и државни поредак, утемељен на начелима антифашизма и комунизма, покретачким идеологијама Народноослободилачког рата и борбе против окупатора.

Градитељи нових темеља разрушене земље нису прескочили спорт. Различите спортске приредбе, фудбалске утакмице и понеки бокс меч, организоване су у Београду још за време рата.

Након ослобађања Југославије, врх нове државне власти видео је спорт као важан чинилац развоја и напретка друштва, а поготово омладине, па је у складу са општим друштвеним и идеолошким заокретом разматран нови начин организације фискултурних друштава и спортских и надметања.

Конкретни кораци ка оживљавању југословенског спорта начињени су почетком марта 1945. године када је на "Великој партијској конференцији омладине Београда" донета Резолуција којом је предвиђено да "омладински клубови треба да образују разне гране фискултуре и омогуће својим члановима да се баве са више грана спорта, ради њиховог свестраног физичког и духовног развоја".

Иако су различити спортови, фудбал, кошарка тенис, атлетика, били заступљени у Југославији и пре Другог светског рата, Резолуцијом је прописано укидање свих спортских друштава и савеза који су постојали пре 20. октобра 1944. године, због "служења окупатору".

Јасно је наглашено да "носиоци спортског живота и фискултуре у новој Југославији треба да буду омладинске и синдикалне организације, јер ће само тако физичка култура обухватати најшире народне масе".

Репрезентација Југословенске армије

Обнављању спортског живота Југославије доприносила је и Југословенска армија, тек институционализована војска нове државе, настала из Народноослободилачке војске Југославије, односно југословенског партизанског покрета.

Непосредно након ослобађања земље 1945. године у Београду је организовано прво првенство Југословенске армије, такмичење у неколико дисциплина на којем је наступило око 400 изабраних војника из различитих јединица.

Од најбољих спортиста оформљене су екипе које ће на првим послератним државним првенствима наступати као репрезентација Југословенске армије и такмичити се против репрезентативних екипа свих југословенских република.

Армијске селекције оствариле су добар пласман. Фудбалери су изгубили у финалу од репрезентације Србије, а атлетичари и кошаркаши освојили су прво место.

"Око имена није било натезања"

Успеси армијских селекција на државном првенству подстакли су војну врхушку да размишља о оснивању армијског спортског колектива, који би, окупљајући надарене спортисте из војних јединица, популарисао спорт у Армији и истовремено допринео развитку спорта у читавој Југославији.

Ова идеја спроведена је у дело 4. октобра 1945. године када је у Дому гарде, у присуству војника-спортиста и врха Југословенске армије сачињеног од генерала, истакнутих бораца против фашизма и одликованих учесника Народноослободилачке борбе Светозара Вукмановића Темпа, Ратка Вујовића Чочеа, Пека Дапчевића, Коче Поповића, Влада Мађарића, Отмара Креачића Културе итд, основано Фискултурно друштво Централног дома Југословенске армије, названо "Партизан".

Нову фискултурно друштво добило је име у част југословенског партизанског покрета, најзначајнијег антифашистичког покрета отпора у окупираној Европи. Међу првим секцијама друштва, основане су фудбалске, атлетска, тениска и бициклистичка и званично априла 1946. године и кошаркашка секција.

"Већина нас, младих генерала, која је играла и волела фудбал, окупили смо се и договорили да оснујемо фудбалски клуб. Око имена није било натезања - били смо партизани, било је и најприродније да се наш клуб зове Партизан. На самом скупу, чини ми се, неформално је председавао Светозар Вукмановић Темпо, били су још присутни Отмар Креачић Култура, Вујица Гајиновић, Ратко Чоче Вујовић, који је био избаран за првог председника, Коча Поповић, Мијалко Тодоровић Плави", присетио се ратни командант Пеко Дапчевић поводом пола века од оснивања 1995. године.

Поједини играчи из репрезентативне екипе Југословенске армије наставили су да играју за Партизан, а талентовани спортисти који су долазили у Београд на одслужење војног рока аутоматски су постајали чланови Партизана. Неки од њих били су прекомандовани из других градова како би заиграли у Београду.

"У својој чврстој одлуци да увек пружи што бољу и што лепшу игру"

Лист Политика је 6. октобра, под насловом "Основан је футбалски тим Дома Југословенске армије Партизан" писала: "Тим ће имати задатак да утакмицама у земљи и иностранству репрезентује Југословенску армију у футбалској грани фискултуре. У својој чврстој одлуци да увек пружи што бољу и што лепшу игру, да играчи буду што дисциплинованији, а према своме противнику што више фер, Партизан ће тако настојати да што више допринесе ослобађању фискултуре од старих ускоклубашких традиција и заоставштине некадашњег спорта, које још увек ометају и спутавају правилан развитак нашег фискултурног живота и покрета."

Истакнуто је и и да "сва та настојања истовремено имају још и једно посебно значење", узме ли се у обзир и чињеница да је "Партизан" састављен од играча из готово свих федералних јединица Југославије...

"Она ће тако бити уједно и допринос развитку и јачању братства и јединства наших народа, допринос који ће Партизан настојати да дигне на степен достојан наше армије, која је најлепши пример и израз тог братства искованог у тешком и крвавом рату који су наши народи заједнички и несебично водили за своју слободу", писало је у Политици.

Партизанова школа

Убрзо након оснивања спортског друштва формирана је и Партизанова школа смештена у згради на Шареној ћуприји. Први командант школе био је Артур Такач, а похађали су је сви спортисти Партизана. У школи су се изучавали спортови, са становишта теорије али и праксе.

Многи истакнути спортисти и тренери су своја прва знања о фудбалу, кошарци, атлетици, тенису, одбојци, ватерполу и скијању стекли у Партизановој школи.

Међу њима су били и Стјепан Бобек, Фрањо Михалић, Маријан Магушар... Предавачи су им били највећи спортски стручњаци тог доба Божа Гркинић, Иљеш Шпиц, Стеван Ленарт...

Први резултати - титула у фудбалу, кошаркаши четврти

Партизан је одмах након оснивања освојио прву титулу шампиона у фудбалу. Прва савезна лига Југославије 1946/47, у којој је Партизан био најбољи, била је друго послератно првенство Југославије, а прво у којем су учествовали фудбалски клубови у организацији Фудбалског савеза Југославије.

Прва лига је тада била највиши ранг фудбалског такмичења, учествовало је 14 клубова који су играли по двоструком лига систему (свако са сваким по две утакмице), а Партизан је након одиграних свих 26 кола имао пет бодова више од другопласираног Динама.

На првом државном клупском првенству у кошарци 1946. године Партизан се такмичио у конкуренцији од 8 екипа. Селекција коју је као тренер предводио Божа Гркинић освојила је четврто место.

Противници су били: Црвена звезда из Београда, Металац из Београда (касније ОКК Београд), Едшег из Новог Сада, Македонија из Скопља, Славија из Загреба, Свобода из Љубљане и Задар из Задра.

ЈСД "Партизан"

Касније, 1950. године Партизан се реорганизује и постаје спортско друштво, а његове секције прерастају у самосталне клубове и окупљају поред припадника ЈНА, и остале грађане свих узраста.

Неколико година после, донета је одлука да клубови, пре свега фудбалски, више не буду организационо везани за ЈНА и да пређу на систем самосталног финансирања, уз помоћ донација.

На годишњој скупштини 1960. назив спортског друштва допуњен је у "Југословенско спортско друштво Партизан", како се зове и данас, 77 година након оснивања.