Тренерска магија Николе Грбића - на трону света са Пољском, једног дана чека га поново Србија

Савладала је Пољска у финалу Лиге нација Италију без муке и освојила други пут у две године Лигу нација, а узела четврту медаљу у исто толико претходних изадања овог такмичења.

Бронзом су се окитили одбојкаши Бразила који су регуларан део завршили на првом месту, али им то није много значило.

Селектор Пољске Никола Грбић био је задовољан после тријумфа, али је упозорио да еуфорија не сме да их завара, јер их ускоро чекају нове  припреме за Светско првенство.

"Заиста сам поносан. Имали смо много повреда још од почетка припрема. Сада смо остали без једног веома важног играча у кључном тренутку. Мислим да ћемо морати да одемо у цркву да се помолимо да престану те повреде", изјавио је Никола Грбић кроз осмех.

Колико је овај успех велики потврдиле су и Грбићеве речи.

"Многи су играли први пут на оваквом нивоу и могу само да будем поносан на ове момке, на све што су издржали са мном, са мојим захтевима, са тим колико сам их гурао да буду бољи. Знам да није лако, јер да јесте, сви би то радили", рекао је селектор Пољске.

Грбић је и са Србијом низао успехе

Српска репрезентација је једва опстала у елитној дивизији Лиге нација, а на 12 мечева уписали смо само три победе и били смо 15. Испод нас су завршили само Турска, Кина и Холандија. 

Не тако давно са Грбићем смо освојили злато у Светској лиги (2016), као и једно сребро (2015), а били смо и бронзани на Европском првенству (2017). На Светском првенству 2018. године Србија је била четврта, а у Лиги нација исте године освојила је пето место на финалном турниру.

Све је то урађено за само три године колико је Грбић био селектор - од 2015. до 2018.

Већ наредне године као гром из ведра неба одјекнула је вест да су Одбојкашки савез Србије и Никола Грбић одлучили да раскину сарадњу, иако је уговор био потписан, како се писало, до Игара у Токију 2020. године. На те Игре Грбић није успео да се пласира са репрезентацијом и то је био први већи његов неуспех.

Међутим, поставља се питање да ли је то био заиста велики кикс да би му се тражила замена?

Након тога бивши српски репрезентативац је радио у пољском Заксу (освојио три пољска Суперкупа и један Куп) и италијанској Перуђи (освојио један Куп), да би 2022. преузео репрезентацију Пољске.

Са Пољском влада планетом

Већ 2022. Грбић је почео своју владавину светом са пољском репрезентацијом. Прво је постао вицешампион света, а потом освојио и бронзану медаљу у Лиги нација.

Већ наредне године освојио је Лигу нација и постао шампион Европе са Пољском, а и квалификовао се на Олимпијске игре у Паризу. Тамо је узео сребрну медаљу, а сада се окитио још једним златом у Лиги нација.

Све то за само три године. Ако повучемо паралелу са временом када је водио Србију - то су много значајнији резултати и више златних медаља, али далеко од тога да са српском репрезентацијом није бележио велике успехе.

Треба узети у обзир и састав тима, искуство, моменат у репрезентацији, али ако кажемо да су Пољаци у овој Лиги нација играли са нешто подмлађенијим саставом, успех Николе Грбића је још већи.

Од тренерске промене, Пољска је наставила да буде конкурентна на свим великим такмичењима, а ово је Грбићу седма медаља са том репрезентацијом.

Показао је бивши репрезентативац Србије да ће бити веома успешан тренер, а баш онако како је играо на терену, тако и води своје екипе - одважно, промишљено док примећује сваки детаљ у игри противника.

Актер једног од најчувенијих поена у историји одбојке на Олимпијским играма у Сиднеју 2000. године је можда и прерано у тренерској каријери преузео репрезентацију Србије. 

Тешко да је клупа Пољске "тежа" и да је потребно више емоција него на селекторском месту Србије, али времена има.

Оно што је започео пре десет година, требало би да има и свој наставак - да једног дана Србију одведе на трон Европе и света.