Збогом, Литванијо...

Недавно завршено Европско првенство у Литванији остаће упамћено као један од најквалитетнијих континенталних турнира у историји такмичења. На крају, само један је могао бити шампион, а селекција Шпаније потпуно је заслужила нови трофеј.

Предвођени Пауом Гасолом и Хуаном Карлосом Наваром, "фурија" је одбранила титулу освојену пре две године. Шпанци су изгубили само један меч на турниру, од Турске, у мечу који има није много значио, док су у борбама са највећим ривалима остварили лаке и убедљиве победе. Чиме су показали да су најјача екипа на првенству.

Пре две године, Србија је стигла до финала и сребрене медаље. У Литванији, није се могло више од осмог места, што кошаркашка јавност у нашој земљи доживљава као неуспех. Ипак, ако се узму у обзир пехови који су пратили нашу репрезентацију од припремног периода, јасно је да се од четвртфинала није могло више.

"Орлови" нису приказали игру на коју смо навикли од изабраника Душана Ивковића. После битке лако је бити генерал, али се испоставило да је изостанак Новице Величковића био велики ударац за тимску игру српске репрезентације.

Много се очекивало од Милоша Теодосића, јунака нације на два претходна шампионата, али је тешко очекивати од једног двадесетчетворогодишњака да буде једини носилац игре. Тео је на крају био први асистент шампионата (5,7 по мечу), али је имао и највише изгубљених лопти (3,8 по мечу).

Капитен Ненад Крстић показао је много, али повреда га је спречила да буде најбољи када је најважније. Душку Савановићу тешко је пао рођендански "поклон", промашај за победу против Француске, па до краја турнира није личио на себе.

Играчи који су задовољили су Марко Кешељ, један од најбољих тројкаша турнира, као и Миленко Тепић, који је, најзад, показао да репрезентација може да се ослони на њега у најтежим моментима. Његов изостанак због повреде леђа нарочито се осетио у мечу против Русије.

Да се не заборави, још један битан шраф у Дудиној машинерији није био у стању да пружи свој допринос. Повреда Александра Рашића, задобијена на припремном турниру у Лондону, омела је врсног шутера да помогне спољној линији Србије у мечевима који су одлучивали ко ће у борбе за медаље.

У самој игри, две ствари су биле кључне за остварени (не)успех. Велики број офанзивних скокова које су наши играчи дозвољавали противнику, као и лаки поени после истих, били су рак-рана наше екипе на Европском првенству. Ту се највише осетио недостатак Новице Величковића, али и Бобана Марјановића, који је на целом турниру одиграо пар минута против Шпаније, као и на мечу за седмо место против Словеније.

Друга статистичка категорија која нам је дошла главе биле су изгубљене лопте, нарочито у кључним тренуцима мечева. Милош Теодосић је "водећи" у продатим лоптама, али ни остатак екипе није блистао, па са 14 изгубљених лопти по мечу, вероватно се и није могло боље од осмог места.

На крају, Србија је остала без квалификација за Олимпијске игре наредне године у Лондону, али је зато "добила" квалификације за наредни шампионат Европе у Словенији. Све што је учињено на последња два велика такмичења пало је у воду, па ће Дуда, или његов наследник, морати да крену од нуле.

Шампионат у Литвнији добио је и своју Пепељугу. Нико није остао равнодушан на храбре игре репрезентације Македоније, којој је мало недостајало да освоји прву медаљу у својој историји. Бо Мекејлеб, некадашњи плеј Партизана, предводио је наше јужне суседе до полуфинала, али је изостала награда за велике победе против Грчке, Хрватске и Литваније.

Од репрезентације Литваније много се више очекивало. Домаћа екипа желела је да се окити златом, први пут после 2003. године и тако испрати Шарунаса Јасикевичијуса у пензију. Одличан шут за три поена (39,8%) заказао је у једном, кључном мечу, четвртфиналу против Македоније.

Шта рећи о Немцима и Турцима. Дирк Новицки одиграо је свој последњи турнир за "панцере" и, на жалост многих, остао без медаље. Слична судбина задесила је и Хида Туркоглуа, којем за утеху остаје сребро са прошлогодишњег Светског првенства, без обзира на који начин освојено.

Француска је заслужила да се помене као освајач сребрне медаље. "Триколори" су са својом НБА репрезентацијом (Паркер, Ноа, Батум, Дијао, Пјетрус) остварили велики резултат, па ће круна генерације бити Олимпијада у Лондону.

Русија је стигла до бронзе, са само једном изгубљеном партијом на турниру, у полуфиналу од Француске. Андреј Кириленко је предводио екипу састављену од младих и изузетно талентованих атлета, који ће тек да покажу колико знају и умеју у годинама које долазе.