Доминација Југе и СССР-а

Некадашњи Совјетски Савез и бивша Југославија најтрофејније су европске кошаркашке нације, а периоди њихове владавине Старим конктинентом обележили су историју досадашњих шампионата.

Колико су совјетска и југословенска школа кошарке моћне, довољно показује и податак да ће на првенству у Литванији, које ће бити одржано од 31. августа до 18. септембра, 11 од укупно 24 учесника бити селекције бивших чланица те две државе.

Србија на 37. првенству Европе наступа трећи пут као самостална држава и брани друго место освојено пре две године у Пољској. На премијери 2007. у Шпанији доживели смо бродолом пошто је тим који је предводио Зоран Славнић био пласиран између 13. и 16. места.

Репрезентција Србије елиминисана је већ после прве фазе такмичења пошто је у групи одигрла три уткмице и претрипела исто толико пораза!

Србија као наследник бивше Југославије са 18 медаља освојених на ЕП представља другу континенталну силу иза Совјетског савеза, који има три одличја више.

Доминација југословенске кошарке на ЕП почела је 1973. године, на првенству у Барселони и ако се посматрају последње три и по деценије, "плави" су убедљиво најтрофејнијиа репрезентација - осам златних, шест сребрних и четири бронзане медаље.

СССР је чак 14 пута био најбољи у Европи, а импонзантан је низ од осам узастопних титула првака, који је трајао од 1957. до 1971. године. Доминацију кошаркаша "зборнаје команде" у првим деценијама након Другог светског рата успеле су по једном да прекину Чехословачка, Египат и Мађарска, док се на преосталим шампионатима до 1971. на свечаном затварању свирала совјетска химна.

Од осталих освајача медаља на "Еуробаскету" издвајају се Чехословачка са 12 и Италија са 10 медаља, а занимљиво је да је шампион Старог континента 1949. године у Каиру био Египат.

Још један "гост", који је у европској кошарци успео да се окити медаљом је репрезентација Израела, која је у Италији 1979. године освојила сребро.

Освајачи медаља на ЕП:

1935. (Женева) 1. Летонија 2. Шпанија 3. Чехословачка

1937. (Рига) 1. Литванија 2. Италија 3. Француска

1939. (Каунас) 1. Литванија 2. Летонија 3. Пољска

1946. (Женева) 1. Чехословачка 2. Италија 3. Мађарска

1947. (Праг) 1. СССР 2. Чехословачка 3. Египат

1949. (Каиро) 1. Египат 2. Француска 3. Грчка

1951. (Париз) 1. СССР 2. Чехословачка 3. Француска

1953. (Москва) 1. СССР 2. Мађарска 3. Француска

1955. (Будимпешта) 1. Мађарска 2. Чехословачка 3. СССР

1957. (Софија) 1. СССР 2. Бугарска 3. Чехословачка

1959. (Истанбул) 1. СССР 2. Чехословачка 3. Француска

1961. (Београд) 1. СССР 2. Југославија 3. Бугарска

1963. (Вроцлав) 1. СССР 2. Пољска 3. Југославија

1965. (Москва) 1. СССР 2. Југославија 3. Пољска

1967. (Хелсинки) 1. СССР 2. Чехословачка 3. Пољска

1969. (Напуљ) 1. СССР 2. Југославија 3. Чехословачка

1971. (Есен) 1. СССР 2. Југославија 3. Италија

1973. (Барселона) 1.Југославија 2. Шпанија 3.СсСР

1975. (Београд) 1. Југославија 2. СССР 3. Италија

1977. (Лијеж) 1. Југославија 2. СССР 3. Чехословачка

1979. (Торино) 1. СССР 2. Израел 3. Југославија

1981. (Праг) 1. СССР 2. Југославија 3. Чехословачка

1983. (Нант) 1. Италија 2. Шпанија 3. СССР

1985. (Штутгарт) 1. СССР 2. Чехословачка 3. Италија

1987. (Атина) 1. Грчка 2. СССР 3. Југославија

1989. (Загреб) 1. Југославија 2. Грчка 3. СССР

1991. (Рим) 1. Југославија 2. Италија 3. Шпанија

1993. (Минхен) 1. Немачка 2. Русија 3. Хрватска

1995. (Атина) 1. Југославија 2. Литванија 3. Хрватска

1997. (Барселона) 1. Југославија 2. Италија 3. Русија

1999. (Париз) 1. Италија 2. Шпанија 3. Југославија

2001. (Истанбул) 1. Југославија 2. Турска 3. Шпанија

2003. (Стокхолм) 1. Литванија 2. Шпанија 3. Италија

2005. (Београд) 1. Грчка 2. Немачка 3. Француска

2007. (Мадрид) 1. Русија 2. Шпанија 3. Литванија

2009. (Катовице) 1. Шпанија 2. Србија 3. Грчка