У историју или у заборав

На почетку сезоне, за многе тимове била је мисаона именица да се докопају Лиге шампиона. Од 32 тима која су успела у том циљу, једни су продефиловали Европом, са мање или више успеха, али само су две екипе стигле до самог циља. Међутим, после међусобног дуела остаће само један тим, који ће бити уписан у новим страницама фудбалске историје, док ће други пасти у заборав. 

После вишемесечних борби, Интер и Бајерн су остали на ногама, спремни за последњи окршај. Нестрпљиво се броје минути до последње представе на овогодишњој "великој фудбалској сцени" Старог континента.

Борба за највреднији клупски трофеј може да почне. Тачније, не борба већ прави рат, који ће се водити на терену Сантјаго Бернабеу, док ће пехар мирно, из прикрајка, чекати поносног власника. 

После битака на домаћим фронтовима, оба тима се окрећу најбитнијем клупском трофеју. И Бајерн и Интер имају сјајну сезону иза себе, освојили су „дуплу круну" у Немачкој, односно Италији, а сада би пехар намењен најбољој европској екипи, и једнима и другим дошао као „јагодица на шлагу на торти".

Баварци, као по правилу, доминирају у домаћем првенству, али се последњих неколико година бледа сенка тима који је претходних деценија харао Европом. У последњих десет година, још од освајања Лиге шампиона 2000. године, Баварци су најдаље стигли до четвртфинала. Међутим, ове године, иако то нико није очекивају, враћају се у Европу на велика врата. "Срушили" су Фиорентину, енглеског гиганта Манчестер јунајтед, а затим и Лион како би стигли до великог финала.

На почетку сезоне, ипак, будућност Бајерна није изгледала баш тако светло. Очајном игром у домаћем првенству, "променљивом" у Европи, Бајерн је био, такорећи, на стубу срама, а ван Галу, којег играчи практично нису подносили, опасно се "дрмала" столица.

Међутим, како је време одмицало, мозаик холандског стручњака се полако склапао, па је Бајерн, из меча у меч, све више изгледао као паклена машинерија, без трунке милости за противника.

Рибери, за кога се отима пола Европе, био је прва звезда екипе, али је ту штафету, врло брзо, преузео Арјен Робен, придошлица из Реала. Робен је невероватним головима против Фиорентине и Јунајтеда, вукао Бајерн ка финалу, а вероватно постао најомраженија особа и у Фиренци и на Острву. Вероватно је и натерао челнике "краљевског" клуба да се запитају због чега су га, тако лако, препустили Бајерну.

Ипак, и за Баварце и за Робена прави изазов тек предстоји. Интер и Жозе Мурињо биће, без икакве сумње "дипломски" испит за ван Гала и екипу.

Интер немилосрдно влада Апенинским полуострвом већ пет година. Али, вероватно би свих пет титула шампиона дали за ону која ће у суботу "изазивати" играче оба тима на Бернабеуу.

"Неро-азури", који су дуго година били у сенци градског ривала, на трофеј у најелитнијем европском клупском такмичењу чекају готово пола века. "Посебни" је доведен у град моде управо због тог пехара, а очигледно је урадио врашки добар посао, јер је надомак циља.

Док су једни већ на старту сезоне прогласили Интер једним од фаворита, други су се смејали на такву помисао. Испоставило се да су ови први били у праву, и доказали ону народну „ко се последњи смеје, најслађе се смеје".

Попут Бајерна, и Интер није започео сезону најславније, али су "неро-азури" полако поправљали форму, па су на путу ка финалу избацили велике клубове, попут Челсија и невероватне Барселоне.

Мурињо је, практично, одржао лекцију Гвардиоли у полуфиналу. Неки би можда рекли да је Интер играо превише дефанзивно, чак и да је „паркирао аутобус" испред гола, али тиму и тренеру који потпуно заустави магичног Месија и убитачан тим Барселоне, свакако треба одати признање.

Можда ће управо Мурињо, и његов колега са друге стране одиграти главну улогу у финалу. И "посебни" и ван Гал имају успомене из финала Лиге шампиона. И то веома лепе успомене. Ван Гал је пре 15 година, са Ајаксом, освојио такмичење, док је Мурињо то учинио са Портом пре шест година. Сада ће се, један од ове двојице фантастичних тренера, придужити Отмару Хицфилду и Ернсту Хапелу, који су се попели на кров Европе са два различита клуба. 

Оба стручњака знају рецепт, само је питање чији је бољи и ефикаснији. Ван Галов, чији Бајерн игра брзу и нападачку игру, или Мурињов, који се определио за, пре свега, јаку одбрану.

А веза између ова тренера је много дубља него што би било ко помислио. Наиме, Мурињо је, на почетку каријере, радио као помоћник Луја ван Гала у Барселони, од 1997. године до 2000. године.

Дакле, осим надмудривања играча на терену, битку ће водити ученик и учитељ. Како говоре још у основној школи, највећи успех учитеља је када га ученик престигне, а Мурињо је на добром путу да престигне ван Гала.

Али, Мурињо нема нимало лак задатак. Поготово када се узме у обзир да, поред своје и Интерове, брани част "чизме", јер Баварци жеке да узму скалп трећем италијанском клубу ове сезоне. Велики Јувентус и Фиорентина су осетили снагу Бајерна, па је сада на Интеру да одбрани част италијанског фудбала.

А уколико Интер успе у тој намери, а Ето буде стрелац, биће потпуно славље у Италији. Наиме, уколико Камерунац постигне гол у суботу, постаће први играч који је постигао затресао мрежу у три финала Лиге шампиона. То је једино пошло за руком (ногом) Алфреду ди Стефанију који је био стрелац на пет узастопних финала, између 1956. и 1960. године, али у формату Купа шампиона.

Али, то неће бити једноставно, јер су обе екипе већ показале каквим "арсеналом" располажу, па нема места изненађењима. Бајерн је нападачком, брзом игром стигао до Мадрида, док је Интер непробојном одбраном, преко Барселоне, стигао до главног града Шпаније. Оно што многи сматрају као предност Италијана, јесте чињеница да Бајерн до сада није играо против толико деструктивног тима као што је Интер. Нико до сада није успео да поквари игру Бајерна, а уколико то неко заиста може, то је сигурно Жозе Мурињо.

Да не буде забуне, Интер игра одлично и у нападу, који предводе Милито и Ето. Двојац нападача имаће и велику помоћ од везњака Снајдера, Станковића, и неуморних Мајкона и Занетија.

Мурињо може, мирне главе да чека финале, јер нема проблема са саставом, за разлику од његовог колеге са друге стране.

Наиме, ван Гал је приморан, да за финале промени читаву концепцију игре, јер неће играти највећа зведа Бавараца Франк Рибери.

Уз Робена, Рибери је мотор екипе из Минхена, а брзоноги Француз задавао је главобоље противничким дефанзивцима читаве сезоне. Мурињу и одбрамбеним фудбалетрима Интера сигурно је лакнуло када су чули да је Француз и дефинитивно суспендован.

Дивљачки старт Риберија у полуфиналу, вероватно изазван приватним проблемима, удаљио је Француза са зеленог тепиха у финалу, његовог првог до сада. Баварци су покушали жалбом да "омекшају" комисију, али су у Уефи остали хладни и без слуха за Немце.

Међутим, и када Рибери није у постави, Бајерн игра "опасан" фудбал. Баварци су се поштено распуцали на крају сезоне, а нападачи Олић и Милер играју у сјајној форми. Али, тајна Бавараца лежи у офанзивним везним фудбалерима.

Ван Бомел, Швајнштајгер и Робен, врло брзо вуку екипу ка голу противника и намештају прилике нападачима. Швајнштајгер и ван Бомел су фантастично одиграли против Лиона, што је омогћило екипи да се "прошета" до финала.

Али, у финалу ће се поштено намучити, јер Интер игра сјајно на средини, поготово у дефанзивним задацима. Екипа са, можда и најискуснијим и најборбенијим дефанзивним везним играчима. 

Камбијасо и Станковић кваре акције противника, не допуштају "шеткање" по терену, а врло брзо могу да поведу екипу у напад, у чему им помаже Снајдер. Киву и Занети, чији је главни задатак одбрана, такође могу да "уплету прсте" на средини и припомогну везном реду. Шта даље причати, ако ти играчи нису допустили моћној Барселони да се разигра?

Али, сада су и једни и други свесни да поправног нема, да постоји само једна прилика да се подигне трофеј, па је за очекивати да неће превише експериментисати ни једни ни други.

Изаћи ће на терен, покушати да одиграју своју игру и да однесу трофеј у Минхен, односно Милано. Али, пре тога присетиће се претходних међусобних дуела.

Најскорији меч Интера и Бајерна одигран је у сезони 2006/2007, у групној фази Лиге шампиона. У Милану је било 1:1, а тада су за Интер играли Занети, Самјуел и Мајкон, који и сада чине стуб екипе Жозеа Муриња. Макај је довео Бајерн у вођство, а Вијера је изједначио. Са друге стране играли су ван Бујтен, Лам, ван Бомел, Демикелис, Швајнштајгер, као и Лусио, који је сада у Интеру.

У реваншу, бодови су остали у Минхену. Бајерн је славио са 2:0, головима Пизара и Подолског, а тада је играо и Станковић, до 77. минута.

Међутим, од тада се много тога променило. Нема више у Бајерну ни Пизара ни Подолског ни Макаја, као ни Вијере у Интеру. Нема ни Феликса Магата и Роберта Манћинија на клупама. Али, сада су ту нове снаге, млади играчи жељни славе и успеха, као и тренери који желе да напишу нове стране историје.

А Бајерн би свакако, победом у финалу, заузео место у фудбалској историји. Наиме, Баварци би стали раме уз раме са Ливерпулом по броју трофеја у Лиги шампиона, па би поделили треће место са клубом са Мерсисајда, иза Реала и Милана.

Дакле, Бајерн у свом осмом финалу "јури" пети трофеј, док Интер у петом финалу, тражи пут до свог трећег пехара.

А поред искуства у финалима, ова два клуба имају доста искуства са ривалима из Немачке, односно Италије. И Интер и Бајерн имају по 28 мечева са екипом из земље суботњег ривала. Баварци су против италијанских клубова уписали девет победа, седам нерешених мечева и 12 пораза. Интер има нешто бољи резултат, 13 победа, осам нерешених и седам пораза.

Још један статистички податак. Ово је треће финале у којем играју италијански и немачки тим. Претходна оба пута Немци су били срећнији, 1983. године ХСВ је победио Јувентус, док је 1997. године Борусија из Дортмунда била боља, такође од „старе даме".

Занимљиво, Бајерн је сада догурао до финала иако је имао "чак" четири пораза  од почетка такмичења, што је последњи пут пошло за руком Милану пре осам година.

А у Мадриду их чека "паклена" атмосфера. Без сумње свих 80,354 срећника ће уживо пратити финале, на стадиону Реала. А сам стадион Сантјаго Бернабеу до сада је донео више среће Баварцима него "неро-азурима". Бајерн има две победе, једну нерешену утакмицу и шест пораза. Са друге стране, Интер је у претходних седам мечева само једном изашао као победник, док је шест пута поражен.

Ове године, одступило се од традиције, па ће се финале играти у суботу, а не у среду као претходних година.

Без икакве сумње, "крцат" Сантјаго Бернабеу дочекаће фудбалере оба тима, који ће се побринути за прави спектакл. Правду ће делити Енглез Хауард Веб, по професији полицајац. Финале Лиге шампиона, у суботу од 20.40 часова, уз директан пренос на Првом програму РТС-а.