Сан се наставља

Како смо и навикли када АПОЕЛ игра код куће, атмосфера на ГСП стадиону била је узаврела скоро сат времена пре него што је судија Алберто Ундијано уопште одсвирао почетак сусрета. Играче је дочекала кореографија која је, мора се истаћи, оставила далеко већи утисак на госте.

Французи пред овај меч нису могли да се подиче пизитивним резултатом у овој фази Лиге шампиона у последњих пет година, што је могуће додатно улило снагу Кипранима да покушају да стигну до раног вођства. У складу са тим су и почели, дајући све од себе да држе лопту што је дуже могуће, што објективно и није њихова најјача одлика.

Највише је на лопти био Нуњо Мораиш, очигледно технички најобученији фудбалер АПОЕЛ-а.

Кувало се до 9. минута, а онда је експлодирао ГСП стадион. Густаво Мандука, толико пута спомињани фудбалер АПОЕЛ-а, постиже погодак за екипу Ивана Јовановића. Асистент код гола био је Хараламбидес, а у тим тренуцима еуфорија на трибинама је достигла врхунац.

Два фудбалера која су учествовала приликом постизања поготка били су протагонисти готово свих напада кипарског тима, којих је било поприлично у овом делу игре.

Атмосфера и ритам самог меча као да су „прогутали" Лион, чији играчи су имали великих проблема да изнесу лопту на противничку половину, али и да организују озбиљнији напад.

Оваква консталација снага није могла потрајати, полако су Французи стизали до даха, тако да се постепено тежиште игре померало ка голу Кјотиса.

Прву полуприлику пропушта Едерсон, када солидно интервенише голман домаће екипе и одбија лопту у корнер. Недуго затим покушава и Бастос, са истим резултатом.

Само три минута након тога Кјотис поново принуђен да интервенише након, ипак недовољно јаког ударца Кима Калстрома.

Наредни минути нису нам донели занимљивију ситуацију, с тим да се екипа АПОЕЛ-а ипак ослободила притиска и да је однос снага на терену поново постао релативно равномеран.

Лион је покушавао у неколико наврата да прескочи средину терена, лопта је по аутоматизму ишла ка Лисандро Лопезу који би увек до ње и долазио, али је реакција саиграча по правилу изостајала.

Друго полувреме почело је као и прво, офанзивом домаћина која ипак није донела изгледнију шансу у првим минутима.

Играо се 56. минут када је поново Мандука могао до гола, када је након слободног ударца који је извео лопту у своју пречку одбио Али Сисоко.

Осетна је била тензија, обе екипе имале су превише да изгубе у овим тренуцима и самим тим покушавали су ризичне ситуације да сведу на минимум. У складу с тим, сам меч није био превише атрактиван.

Поново је дуо Хараламбидес-Мандука био опасан по гол Лориса, када овај први покушава из волеја али недовољно прецизно.

Како се ближио крај сусрета, поново су играчи кипарског тима покушавали да појачају притисак. То је убрзо уродило плодом када је Солари пропустио сјајну прилику.

На другој страни покушава Бастос али његов ударац завршава на трибинама.

У последњих 15-так минута обе екипепочеле су да показују знаке умора, па су оба тренера извршила серију измена не би ли им додатна свежина на терену обезбедила жељени резултат.

У самом финишу меча, срећу је окушао Аилтон, испоставиће се из офсајд позиције. Треба истаћи и јако доброг Уго Лориса у овој ситуацији.

И то је било све у регуларном делу сусрета, остало је да продужеци одлуче победника.

А они су донели исто оно што смо гледали и до сада, неколико минута агресивније игре са обе стране и онда нешто дуже периоде потпуно летаргичности.

Бријан се коначно пробудио, и неколико пута је успео да пошаље лопту у казнени простор АПОЕЛ-а где је без изузетка спреман чекао Кјотис.

Гомис пропушта једину прилику, ако се тако уопште може назвати, у првом продужетку. Умор је био видан код играча обе екипе.

Други наставак у свему личио је на први, с тим да сада није ни било краткотрајних таласа занимљивије игре. Концентрација је попуштала, па је тако други жути картон зарадио стрелац јединог поготка на сусрету Густаво Мандука, због крајње непотребног старта.

Отишло се у пенал серију, где је бољи био АПОЕЛ чији играчи су имали више среће, али и присебности. Бастос и Лаказет нису успели да постигну погодак, што је било довољно за велико славље на ГСП стадиону али сигурно и на улицама Никозије. Четвртфинале је историјски успех за екипу Ивана Јовановића, али сигурно је да фанатични Кипрани не желе на томе да стану.