Дурент из Србије, Стојаковић нове ере и деца НБА очева - ко су златни "орлићи"

За овај успех би могли да употребимо чувену народну изреку "ако се по јутру дан познаје" - и да се надамо да је овим момцима злато у Грузији једна од многобројних медаља које ће донети Србији.

Већина их игра у српским клубовима, тачније деветорица, док су тројица у иностранству. Од домаћих тимова, у Меги их је тројица, као и у Црвеној звезди, док су Чачак 94, Партизан и Игокеа дали по једног репрезентативца.

Многи су их упознали на овом Евробаскету у Грузији, јер је вероватно да су до недељног злата за њих знали само најупућенији у кошаркашка збивања.

Никола Кустурица - МВП Евробаскета

Ред је да кренемо од најефикаснијег играча и момка који је добио награду за МВП-ија турнира - Николе Кустурице. Његовa игра личи на стил и кретање које многи упоређују са Кевином Дурентом.

Рођен је 2009. године и игра за други тим Барселоне, а највише му прија позиција "двојке" на терену. Ове године је прешао у шпанског великана који му пружа доста минута на паркету - у просеку више од 20.

На овом првенству је био наш најконстантнији играч. Против Шпаније је убацио чак 31 поен, против Турске 30, а 27 Грцима.

Турнир је завршио са просеком од 20 поена и 7,7 скокова по мечу. Био је трећи најефикаснији играч Евробаскета, а у финалу је уписао дабл-дабл учинак од 18 поена и 14 скокова, уз 8 асистенција.

За његову висину има сјајан дриблинг и брз шут, што може да буде велика предност у сениорској конкуренцији.

Петар Бјелица - члан идеалне петорке турнира

Бјелица је свестран стрелац и на разне начине може да нападне кош противника. Један је од тројице играча из Меге и игра на позицији крилног центра.

У финалу је са Кустурицом предводио Србију са 25 поена и 9 скокова, а њих двојица су се нашли и у идеалној петорци Евробаскета.

Просечно је на турниру бележио 15 поена и 9,7 скокова по мечу, па му је мало недостајало за просечан дабл-дабл учинак.

Огњен Симјановски - свеприсутан на терену

Симјановски брани боје Црвене звезде, а на овом турниру је попуњавао све колоне у статистици. Игра на позицији плејмејкера, висок је преко два меетра - то је оно што се тражи у модерној кошарци.

Био је други најбољи стрелац тима одмах иза Кустурице са просечних 18 поена по мечу, али и 4 скока и асистенције.

Знао је да повуче екипу када је било важно, поготово током нокаут фазе, а у финалу је убацио 22 поена, поделио 6 асистенција и ухватио 5 скокова.

Симјановски је и даље 15-годишњак, а 16 година напуниће 28. септембра.

Лука Павловић - наследник оца Саше 

Не кажу за џабе да ивер не пада далеко од кладе, а то би Луку Павловића описало на најбољи могући начин. Његов отац је Александар Саша Павловић, бивши репрезентативац Србије и Црне Горе са којом је наступао на Олимпијади 2004. године.

Старији Павловић сада прати Луку који је кренуо његовим стопама и већ на првом великом такмичењу за Србију освојио златну медаљу.

Лука Павловић, осим српског, има и америчко држављанство и игра на позицији плејмејкера. На овом турниру је просечно бележио шест поена. 

Клуб за који наступа је Партизан.

Лазар Миличић - кренуо стопама оца Дарка

Лазар Миличић је син још једног бившег репрезентативца Србије и 2. пика на НБА драфту 2003. године - Дарка Миличића.

Лазар игра на позицији крилног центра, а наступа за шпански Лас Розас. Просечно је на турниру бележио шест поена.

У финалу против Литваније убацио је осам поена, уз три скока и једну асистенцију.

Лука Галић - Бањалука има свог шампиона

Галић игра на позицији "два" и рођени је Бањалучанин.

Од прошле сезоне наступа за Игокеу и са њом се такмичи у АБА лиги, а играо је и омладинску Фибину Лигу шампиона.

Просечно је бележио два поена на овом првенству, а исто толико је дао Партизану у Београдској арени, када му је тренер указао прилику у оквиру 26. кола регионалног такмичења.

Марко Веселиновић - Лозничанин у Црвеној звезди

Марко игра на позицији крилног центра и био је битан када је у питању заштита обруча и скок, а просечно је бележио пет поена на првенству.

Игра у Црвеној звезди, а најбољу партију на турниру имао је у првом колу против Немачке са 12 убачених кошева.

Лука Јањушевић - још један играч из табора црвено-белих

Јањушевић је један од играча у тиму који још увек има 15 година, а стиже из Црвене звезде. 

Игра на позицији "три", а у финалу није улазио у игру. 

Дао је допринос овој медаљи, јер је имао сјајне партије на старту турнира када се истакао. Против Немаца је убацио десет, а домаћину Грузији осам поена.

Васо Шапоњић - опрао руке у Морави

Шапоњић игра за Чачак 94, а као и већина оних који играју кошарку у истоименом граду који је дао многе легендарне кошаркаше, сигурно је опрао руке у Морави како би био прецизнији.

Рођен је у Прибоју, а ако жели да крене стопама његовог суграђанина и шампиона Европе Марка Гудурића, на добром је путу.

Током првенства је имао просек од 4 поена, а у финалу дао велики допринос у другом полувремену и Литванцима убацио 8 поена.

Вук Степановић - момак из Београда

Степановић игра у Меги и покрива позицију плејмејкера. Рођени је Београђанин, а на Евробаскету је просечно бележио пет поена, уз по два скока и асистенције.

Био је ту када треба да се одмени прва петорка и увек доносио права решења.

Лука Миладиновић - трећи представник Меге

Изгледа да има нешто скривено и у именима као последица успеха. Шалу на страну, ово је још један момак у тиму са именом Лука, а и он стиже из Меге.

Просечно је на овом првенству бележио два поена.

Матија Лукић - интернационалац из Ковачице

Матија игра за шпанску Сарагосу и рођени је плејмејкер. На турниру је дао велики допринос са 9 поена просечно по утакмици, а најефикаснији је био против Шпаније са 14 убачених кошева.

Још два пута на турниру је био двоцифрен - против Грузије у групи и Турске у четвртфиналу.

Лукић је донедавно био и члан кошаркашког клуба Џокер и наступао у КЛС-у.

Шпанци га упоређују са Дирком Новицким и Пеђом Стојаковићем, а према организацији НБА драфт поинт, Лукић је четврти највећи таленат на свету у његовој генерацији.

Селектор - Стеван Мијовић

Селектор Стеван Мијовић годинама је радио у млађим селекцијама Црвене звезде и Динамика и вредан рад се исплатио.

Сјајно је поделио улоге, а у финалу није паничио чак и када је Србија губила са двоцифреном разликом.

Успео је да смири играче и мотивише их да се попну на врх Европе.

После 18 година, кадетска репрезентација Србије постала је шампион старог континента. Те 2007. године, неки од играча су направили завидне каријере и носили дрес репрезентације (Анђушић, Јарамаз, Мусли...).

Сада је на златним "орлићима" из Тбилисија да за неколико година исти успех понове и у сениорском дресу, а да има материјала за то - има.