Партизан у великој нападачкој кризи - проблем почиње ван линије за три поена

У кошарци у којој шут за три поена све више одређује ритам, резултат и начин на који екипе организују напад, Партизан има проблем који се више не може посматрати као пролазна криза у реализацији. Црно-бели су међу најслабијим тимовима Евролиге у једном од најважнијих сегмената савремене игре, а то се директно одражава на број постигнутих поена.

Према статистичким подацима Евролиге, Партизан је друга најлошија екипа у такмичењу по проценту шута за три поена. Уз то, црно-бели су и међу тимовима који најређе покушавају да постигну кош са дистанце. Та комбинација представља двоструки проблем – не само да Партизан недовољно користи једно од најефикаснијих оружја савремене кошарке, већ и када се одлучи на шут за три поена, реализација је слаба.

У досадашњем делу такмичења Партизан постиже тек 78,4 поена по утакмици, што је најслабији просек у Евролиги. Тај податак није изолован од проблема са шутем за три поена. Напротив, мали број погођених тројки значи да црно-бели тешко долазе до серија којима би могли да промене ток утакмице, надокнаде заостатак или казне противничке одбране када се она скупи у рекету.

Партизан у просеку покушава око 22,7 тројки по утакмици, док је просек такмичења око 27,1. Разлика од скоро пет покушаја по мечу није занемарљива, посебно када се узме у обзир да црно-бели притом погађају свега 30,4 одсто шутева за три поена, наспрам лигашког просека од око 36 одсто.

Другим речима, Партизан не само да шутира мање од већине ривала већ и знатно слабије користи те покушаје.

Екипе које имају више успешних шутева са дистанце лакше одржавају нападачки ритам, приморавају противника да шири одбрану и стварају више простора за продоре и игру у рекету. Када такав сегмент изостане, противничке одбране могу да се усредсреде на затварање рекета и отежају Партизану и остале нападачке опције.

Да проблем постоји, потврдио је и тренер Жоан Пењароја после пораза од Жалгириса у Каунасу резултатом 87:80.

"Играли смо са лошим процентима отворених шутева. Јасно је да смо један од најслабијих тимова на шуту за три поена. Могли смо да се вратимо на један разлике, промашили смо лаку тројку, лак зицер после тога. Могли смо да се вратимо, тим се борио, веровао је", рекао је Пењароја.

Шпански стручњак је нагласио да је Партизан у појединим деловима утакмице успевао да парира домаћину, али да је изостанак нападачке ефикасности онемогућио повратак у меч.

"Са бољом ефикасношћу, меч би био другачији", поручио је тренер црно-белих.

Његове речи добијају додатну тежину када се упореде са статистиком. Проблем није само у томе што Партизан промашује отворене шутеве, већ и у томе што не упућује довољно покушаја за три поена да би могао да одржи корак са екипама које тај сегмент користе као један од главних извора поена.

Наравно, слаб проценат шута није једини разлог за скроман нападачки учинак. На резултат утичу и организација игре, индивидуална решења, проток лопте, као и адаптација нових играча. Пењароја је после меча са Жалгирисом подсетио и да Роберт Франкс и Антонио Ривс још морају да се прилагоде Евролиги, уз напомену да екипа нема довољно времена за тренинге.

Ипак, статистика шута за три поена указује на проблем који захтева системско решење. Партизан мора да пронађе начин да ствара више отворених позиција, али и да их користи са знатно већом прецизношћу.

У такмичењу у којем све више екипа нападачку игру гради око шута за три поена, тешко је очекивати стабилну продукцију са најмањим бројем постигнутих поена у лиги, а истовремено бити међу најлошијима у реализацији и броју покушаја са дистанце.

Партизан зато не мора само да поправи проценат шута – мора да промени и начин на који долази до тројки. Јер без већег броја успешних шутева ван линије 6,75 метара, нападачки проблем црно-белих тешко може да буде решен.