Главни утисак је да је Партизан морао да има већу предност у односу на своју игру и игру гостију, као и на проценте шута.
Партизан је одиграо знатно боље у другој деоници и на полувреме отишао са предношћу 42:36. Кључ је била одбрана, али и много бољи шут за три поена.
Црно-бели су прву четвртину добили 20:16, а онда су у другој деоници направили озбиљнију разлику. После изједначенијег почетка, Партизан је серијом тројки преузео потпуну контролу ритма. Погађали су Пајола, Вилис и Вилдоза, а затим и Лакић и Томпсон, па је Партизан у једном тренутку стигао до 11 поена предности.
Посебно је важна била дефанзивна игра. Партизан је затворио прилаз кошу и натерао Милано да велики број напада завршава тешким шутевима. Италијански тим је због тога имао проблема да ухвати континуитет у нападу.
У нападу је Карлик Џонс био покретач најбољих минута Партизана. Поред осам поена, доносио је енергију и у одбрани и добро бирао решења. Када је он био на терену, Партизан је имао више контроле у организацији игре.
Важну улогу има и Лука Вилдоза, који је преузео већи део организације у одсуству Џонса у појединим моментима. Његова тројка била је део серије којом је Партизан направио прву озбиљнију разлику.
С друге стране, Партизан има и простор за напредак. У првој деоници је имао само једну асистенцију, а било је и доста промашених прилика у нападу. Добра ствар је што су црно-бели успели да компензују то одбраном и одличним процентом шута за три поена — 7/16. Ипак, за два поена су имали само 35 одсто.
Проблем у наставку могу да буду по три фаула Хејса и Томпсона.
Милано са друге стране солидно шутира за два поена - 55 одсто, док је у тројкама на скромних 30 одсто (4/11).
Код гостију је најефикаснији Питерс са десет поена, а код домаћина Џонс са осам.
