Партизан, Звезда и европске аждаје - велики водич уочи почетка нове сезоне Евролиге

Док се чека судбоносни састанак на језеру Комо 5. октобра и прецизније назнаке како ће у будућности изгледати клупска кошаркашка сцена на Старом континенту, у четвртак почиње нова сезона Евролиге, сасвим извесно последња у актуелном формату са 20 клубова.

У односу на прошлу сезону, списак учесника је другачији само за једно име. Уместо Монака, који је услед финансијског краха фактички сведен на нижеразредни клуб, вратио се након 13 година амбициозни Бешикташ, са клупе предвођен Душаном Алимпијевићем, селектором репрезентације Србије.

Црно-бели из Истанбула поражени су у финалу Еврокупа од Бурга, али француски клуб, који је на терену заслужио статус евролигаша, није пронашао економски модел и мотив да се прикључи елитном европском такмичењу, па је одустао од учешћа и остао у Еврокупу да брани титулу.

Пету годину заредом, Србија ће имати два представника у Евролиги - Партизан и Црвену звезду. Вечити београдски ривали и даље су везани трогодишњим уговорима, које су потписали лани, али надају се да ће ускоро постати пуноправне франшизе. Већ су успешно прошли прву фазу процеса и налазе се међу најозбиљнијим кандидатима.

Када се све сабере и одузме, за титулу шампиона Старог континента надметаће се ове сезоне: Партизан, Црвена звезда (Србија), Панатинаикос, Олимпијакос (Грчка), Реал Мадрид, Барселона, Басконија, Валенсија (Шпанија), Фенербахче, Ефес, Бешикташ (Турска), Олимпија Милано, Виртус Болоња (Италија), Макаби Тел Авив, Хапоел Тел Авив (Израел), Асвел, Париз (Француска), Бајерн Минхен (Немачка), Жалгирис (Литванија) и Дубаи (Уједињени Арапски Емирати).

Због рата у Украјини руски клубови су и даље изопштени из Евролиге, док ће израелски представници почетак још једне сезоне дочекати у егзилу - Макаби ће играти у београдској Хали "Александар Николић", а Хапоел у "Арени 8888" у Софији.

Преглед свих евролигаша - водич кроз врело лето

Док ситно бројимо до почетка првих утакмица, ваља се подсетити како је изгледала врела летња кошаркашка пијаца, у каквим околностима, са каквим амбицијама и са каквим тимовима евролигашки улазе у нову сезону.

Партизан - има ли живота после Жељка Обрадовића

Неки догађаји и неки поступци имају сурово далекосежне последице. Десет месеци касније, Партизан и даље живи у сенци последица растанка са Жељком Обрадовићем или прецизније - трауматичног начина на који је најтрофејнији европски тренер напустио вољени клуб.

Жоан Пењароја, једини који је био довољно храбар или довољно луд да се прихвати у том тренутку најтежег посла на свету, успео је релативно брзо да пролуфтира и претресе свлачионицу, врати самопоуздање потпуно потонулом и растуреном тиму и кошмарну сезону приведе крају, ако ништа друго, на поштен и пристојан начин. Својим радом, али и скромним и искреним приступом, побрао је симпатије навијача и дебело заслужио прилику да у новој сезони крене сам од нуле.

Ипак, испоставило се да је све што је претходило и све што је уследило након одласка Жељка Обрадовића много више и много дубље од пуког питања ко ће седети на клупи Партизана и ради ли тај неко добар посао. Испоставило се да је Обрадовић, макар у очима и срцима значајног броја партизановаца, оличење исправности, гарант великих амбиција и главни (ако не и једини) генератор лепих емоција, позитивне атмосфере и препознатљиве навијачке еуфорије која је годинама пратила "парни ваљак" у сваком ћошку Европе и света.

И док је добар део црно-беле јавности и даље смртно увређен и киван на челнике клуба, пре свега на Остоју Мијаиловића, јер су допустили да такав човек на недостојан начин оде из Београда, током лета се показало да последице ружног растанка нису само краткорочне, интерне и локалне.

Очекивало се и по медијима најављивало да ће управа током лета покушати да извади "кеца из рукава" и одобровољи разочаране навијаче довођењем барем једног бомбастичног појачања - играча који ће постати ново лице успеха и нови кохезивни фактор. Међутим, у пракси се показало да турбуленције у клубу нису остале нерегистроване ван граница Србије и да Партизан у датим околностима (и у комбинацији са платежним могућностима конкурената) није најпожељнији послодавац.

Многи интригантни играчи су довођени у везу са црно-белима, многи су наводно били надомак потписа, али многи послови су се изјаловили. Очигледно је морало да се импровизује у ходу, па је прелазни рок изгледао тромо, траљаво и хаотично, толико да се у једном тренутку и Карлик Џонс, неприкосновени лидер и старе и нове екипе, јавно запитао знају ли људи у клубу шта раде.

Када се подвуче црта, отишли су Двејн Вашингтон (Бајерн Минхен), Ник Калатес (Паок), Стерлинг Браун (Жалгирис), Дилан Осетковски (Валенсија), Ајзак Бонга (Панатинаикос), Шејк Милтон (Хапоел Јерусалим), Бруно Фернандо (Ефес), Алексеј Покушевски (Локомотива), Алекса Раданов и Митар Бошњаковић, док су нови играчи црно-белих Кеваријус Хејс (Монако), Ламар Стивенс (Париз), Алесандро Пајола (Виртус), Никола Танасковић (Будућност), Лука Вилдоза (Виртус), Дерек Вилис (Париз), Кајл Олмен (Турк Телеком) и Итан Томпсон (Индијана). По признању самог тренера, реконструкција није готова и чека се последњи "НБА кат" како би се пробрало још једно или два појачања на позицијама "три" и "четири" јер је евидентно да је ростер кратак и да фали нападачког талента.

Све у свему, окупљен је тим који међу навијачима није оживео оптимизам и еуфорију из Обрадовићевог периода и због којег се нико неће усудити да поставља велике циљеве и обећава историјске успехе, али после свега што се догађало минулих година, то заправо није лоше. Партизан је своју славну историју на европским паркетима писао из позиције аутсајдера, не великим речима и скупим самозваним звездама, већ радом, беспоштедном борбом и вером да "реалност није брига на коју се треба обазирати".

Први утисак је да нови тим има потенцијал да се уклопи у такву филозофију. Ако у то убеди и навијаче, ефекат ће бити јачи од сваке "трансфер бомбе", а онда је све могуће.

Црвена звезда - можда је ово та сезона, десети пут

Не рачунајући Бешикташ, који ће тек дебитовати, и Дубаи, који је дебитовао прошле сезоне, Асвел, Виртус и Црвена звезда једини су овогодишњи учесници Евролиге који од увођења лигашког система 2016. ниједном нису стигли до плеј-офа. Притом, треба узети у обзир да је клуб из Болоње досад имао само четири покушаја, Асвел седам, а Звезда девет.

То је непријатна чињеница која из сезоне у сезону виси над главом свима у београдском клубу и ствара додатни притисак јер црвено-бели на европској сцени скоро читаву деценију не успевају да оправдају велика улагања и одуже се навијачима за фанатичну подршку, али и финансијски допринос издашним буџетима.

Прошла сезона, мада је почела са 0-2 у Евролиги, поразом од Задра у "Пиониру" и сменом Јаниса Сферопулоса, претворила се у историјску шансу - још једну која није искоришћена. Поново је Звезда посрнула када је требало да буде најбоља и најспремнија. Закомпликовала је себи пут до плеј-офа и на крају остала празних руку.

Потонула екипа доживела је онда тежак крах и у полуфиналу регионалне АБА лиге, а цех је платио Саша Обрадовић, иако је само пар месеци раније, потпуно оправдано, кован међу звезде. Очекиван и логичан след догађаја, с обзиром на чињеницу да је лани, после темељне реконструкције, састављен скуп тим пројектован за велика дела, који није тек тако лако могао бити пуштен низ воду.

Тражио се зато овог лета нови тренер који ће боље посложити неспорно квалитетне коцкице, а избор је пао на Ибона Навара. Шпанац никада није радио на евролигашком нивоу, али је стрпљиво, корак по корак, градио каријеру у домовини и скренуо пажњу на себе одличним резултатима у Малаги - са Уникахом је освојио два пехара Фибине Лиге шампиона, два Купа краља и један Суперкуп.

Главна осовина нападачки изузетно талентоване и потентне екипе остала је мање-више иста. Осим Кодија Милера-Мекинтајера, који није могао да одбије понуду шампиона Европе Олимпијакоса, и Николе Калинића, сада већ Наваровог помоћника, отишли су играчи који се нису наметнули као важни протагонисти или су изгубили такав статус - Ајзеја Кенан, Донатас Мотејунас, Хасијел Риверо, Урош Плавшић, Џоел Боломбој и Огњен Радошић, позајмљен Студентском центру из Подгорице.

Упражњена места у ротацији попунили су врло квалитетни кошаркаши, махом проверени евролигаши из најјачих европских клубова - бекови Крис Џонс (Хапоел), Ник Вајлер-Баб (Ефес) и Дејвид Крамер (Реал Мадрид), као и центар Џонатан Мотли (Хапоел Тел Авив).

Војин Медаревић, доскорашњи центар суботичког Спартака, и млади српски репрезентативац Андреј Бјелић, таленат брушен у мадридском Реалу, подебљали су контигент домаћих играча, док је Американац Патрик Болдвин, крилни центар са 105 наступа у НБА лиги и меканом руком, потенцијални фактор изненађења - позитивног или негативног.

У сваком случају, има повода да се помисли и наглас каже "можда је ово та сезона", јубиларни десети пут.

Панатинаикос - све се црта за Обрадовићеву десету

Када су у мају на телевизији гледали како најљући ривал подиже пехар Евролиге у њиховој дворани, присећајући се вођства од 2:0 у четвртфиналној серији против Валенсије, тешко да су навијачи Панатинаикоса веровали да ће из те сцене проистећи нешто чему ће се радовати. Међутим, Димитрис Јанакопулос увек има "кеца у рукаву". И много нула на банковном рачуну.

Две разочаравајуће сезоне без европске титуле и без титуле шампиона Грчке потрошиле су кредит који је Ергин Атаман стекао вративши 2024. посрнулог великана на кров Европе. Поставио је висок стандард, улагања су остала енормна, али успеси су изостали.

Име новог тренера атинских "зелених" само се наметало. Жељко Обрадовић је после растанка са Партизаном остао слободан и нико није сумњао да ће Јанакопулосова "all-in" преговарачка мисија резултирати повратком најтрофејнијег европског тренера у клуб са којим је освојио пет од својих укупно девет титула првака Европе. Десету је сањао са Партизановим грбом на реверу, али реалност је да бољу прилику од ове у Атини не може да пожели.

Докле иде Јанакопулосова решеност да од Панатинаикоса направи непобедиву династију најбоље сведочи "непристојна" понуда Николи Јокићу. Наравно да није прихваћена, али ПАО и без најбољег кошаркаша данашњице, за европске прилике, изгледа као "дрим-тим" који не може побећи од звања првог и највећег фаворита.

Већ импресивна екипа оснажена је током лета новом петорком првокласних играча - стигли су Силван Франсиско, Бранку Бадио, Ајзак Бонга, Гершон Јабуселе и Мустафа Фол. Место у ростеру ослободили су им одласци Маријуса Григониса (Жалгирис), Кенета Фарида (Басконија), Ти Џеј Шортса (Валенсија), Василиса Толиопулоса (Арис) и Џедија Османа (Паок), вероватно јединог за којим би Обрадовић могао да жали.

Олимпијакос - тим који побеђује не треба мењати

Екипа Олимпијакоса доказала се прошле сезоне на најбољи могући начин и није било потребе да се током лета праве крупније промене. Јоргос Барцокас је освајањем Евролиге купио мир и прилику да на тржишту пажљиво пробере само неколико појачања која ће шампионском тиму донети нову енергију и додатни квалитет.

Избор на бековским позицијама обогатили су Коди Милер-Мекинтајер, прошле сезоне у дресу Црвене звезде најбољи асистент Евролиге, и Жан Монтеро, један од најзаслужнијих за историјски успех Валенсије, на чијем је путу до фајнал-фора зарадио звање "Звезде у успону", најкориснијег играча плеј-офа и члана идеалне петорке.

Из Асвела је стигао физички потентни Сенегалац Мбаје Ндиаје, а језгро домаћих играча, што је у данашње време нарочито значајно, ојачао је Никос Плотас, талентовани ђак Промитеаса из Патре и најбољи млади играч грчког шампионата за сезону 2025/26.

Било је и растанака, мада углавном из категорије очекиваних и разумљивих, са играчима који су минуле сезоне, из различитих разлога, имали скромнију минутажу или слабији учинак. Такви су Костас Адетокумбо, Мустафа Фол, Френк Ниликина, Монте Морис, Кинан Еванс и Јанулис Ларенцакис.

Неупоредиво дубљи траг у Пиреју оставили су Алек Питерс, Томас Вокап и Шакил Мекисик, али су се и они у ветеранским данима окренули новим изазовима. Први је прешао у миланску Олимпију, други у Дубаи, а трећи у Турк Телеком.

Фенербахче - искуство пре свега

У Фенербахчеу, суштински, ништа ново. Шарунас Јасикевичијус је и даље шеф параде, амбиције су и даље велике, а буџет и даље може да их поткрепи.

Од 2015. наовамо прошла су само три фајнал-фора без турског великана и поново ће Фенер бити један од главних фаворита да понесе титулу европског шампиона.

У односу на прошло лето, чини се, трансфер политика је нешто другачија. "Егзотична" појачања попут Брендона Бостона, Арманда Бејкота или Жилсона Банга нису се добро показала, па се сада Јасикевичијус определио за евролигашке ветеране - Шејна Ларкина, Шејвона Шилдса, Сертача Шанлија и Вила Клајбурна - или играче у зениту каријере, добро упознате са захтевима елитне европске кошарке - Трента Фореста из Басконије и Брекстона Кија из Валенсије.

Од кошаркаша који још увек нису осетили чари Евролиге, прилику у дресу Фенера добиће Игнас Саргијунас, освајач Фибине Лиге шампиона са Ритасом, Маркус Бингам, доскорашњи центар Уникса, и Џони Јузанг, бивши играч Јуте, Минесоте и Зенита.

Осим поменутих Бостона, Бејкота и Банга, отишли су и Девон Хол (Олимпија Милано), Кем Бирч (Арис), Микаел Јантунен (Реал), Бонзи Колсон (Макаби), Артурс Жагарс (Кина), Метечан Бирсен (Бешикташ), Скоти Вилбекин (Бешикташ) и Нандо де Коло (пензија).

Реал Мадрид - почиње ера Педра Мартинеза

Када "краљевски клуб" сезону оконча без освојеног трофеја, макар играо и финале Евролиге, неко мора да плати, а платио је Серђо Скариоло. Рачунајући и први мандат на клупи Реала, који је трајао од 1999. до 2002. године, Италијан је три од четири сезоне у Мадриду окончао без трофеја, што је биланс какав пре њега није имао ниједан тренер у историји клуба, рачунајући и фудбалску и кошаркашку секцију.

Главни летњи задатак управе био је проналазак новог шефа струке, а када су Мадриђани решили да то буде Педро Мартинез, нису жалили новаца да га откупе од Валенсије, са којом је минуле сезоне чинио чуда.

Навијачи су, нарочито након повратка Марија Хезоње и Треја Лајлса у НБА лигу, очекивали бомбастична појачања и у играчком кадру, али Мартинез није посегао за неком великом евролигашком звездом, макар по стандардима "краљевског клуба", што свакако не значи да екипа није моћна.

Осим поменутог двојца, чврсто језгро искусног тима остало је на окупу. Одласци Мадија Сисока, Алекса Лена, Давида Крамера, Изана Алмансе и Омера Јурцевена сигурно никога у Мадриду нису погодили, а доласку Тимотеа Лувавуа, прошле сезоне једног од најбољих европских бекова, па и Микаела Јантунена и Хаимеа Прадиље, сваки би се евролигаш обрадовао.

Из НБА лиге се вратио Ели Ндиаје, а са њим су океан прешла и четворица играча која ће у белом дресу дебитовати на европским паркетима - Француз Оливије Сар, Украјинац Макс Шулга, обојица амерички ђаци, те искусни центар Демијан Џонс, двоструки НБА шампион са Голден Стејтом, и бек Ник Смит, бивши члан Шарлота и Лејкерса.

Дубаи - сада већ озбиљан кандидат за пласман на фајнал-фор

Пред почетак своје друге евролигашке сезоне, а укупно треће откако је клуб основан, може се мирне душе рећи да је Дубаи дефинитивно постао оно што се и очекивало већ на прву вест да су богати Уједињени Арапски Емирати спремни да се појаве на кошаркашкој мапи света - један од најмоћнијих клубова Евролиге и сада већ озбиљан кандидат за пласман на фајнал-фор, најмање.

Екипа која је и прошле сезоне била довољно снажна да прилично лако освоји прву титулу шампиона регионалне АБА лиге остала је готово нетакнута. Од значајнијих појединаца само је Алекса Аврамовић отишао код Александра Ђорђевића у Бахчешехир, док се одласци Ника Мејсона, Бруна Кабокла, Мета Рајана, Бугија Елиса и Тарана Армстронга могу подвести под "чишћење" тима од играча који се нису изборили ни за споредну улогу.

Заменили су их неупоредиво квалитетнији и на евролигашким паркетима искуснији кошаркаши - из посрнулог Монака стигли су Ели Окобо и Џарон Блосомгејм, из Басконије Мамади Дијаките, из Барселоне Торнике Шенгелија, а из Олимпијакоса Томас Вокап. Испод радара је у немачком Вирцбургу "нањушен" Давион Минц, амерички бек који ће се први пут опробати у елитном европском такмичењу.

У исто време, челници Дубаија су размишљали о будућности, применивши на кошаркашком тржишту модел који су разрадили фудбалски моћници. Потписали су дугорочне уговоре са тројицом талентованих играча и моментално их послали да се "кале" у другим срединама - Холанђанин Јанис Краг остао је у Хувентуду, Кевин Кокила, освајач Еврокупа са Бургом, позајмљен је Виртусу, док је Симонас Лукошијус, Ритасов јунак финала Фибине Лиге шампиона, уступљен Уникахи.

Пратиће помно и њихов развој искусни Шпанац Ћави Пасквал, нови тренер Дубаија, који је неочекивано брзо завршио свој други мандат у Барселони и направио својеврсну рокаду са Александром Секулићем, што је свакако најзначајнија кошаркашка новост у Емиратима овог лета.

Хапоел Тел Авив - може то и боље

Хапоелова дебитантска сезона у модерној Евролиги била је турбулентна и тешка за процену да ли је и колико успешна. Немило трошење на појачања и одличан старт подигли су очекивања у небеса, а онда се испоставило да неће баш све ићи као по лоју. Коначан епилог - за длаку избегнут плеј-ин, шесто место на табели и прилично лаган пораз (1-3) од Реала у четвртфиналној серији. На све то, у Израелу није прекинута Макабијева доминација.

Писали су медији да се Димитрису Итудису тражи замена, али или адекватна није пронађена или је контроверзни власник Офер Јанај решио да спусти лопту на земљу и прихвати да велики успех ретко када долази преко ноћи.

Опредељење за мир, стабилност и континуитет огледа се и у саставу тима за нову сезону. Очекивано, није било крупних промена и резова. Само фина подешавања и освежење окоснице која је лани богато формирана.

Отишли су Јам Мадар (Макаби), Колин Малколм (Ефес), Крис Џонс (Црвена звезда), Џонатан Мотли (Црвена звезда), Кеслер Едвардс (Виртус) и Леви Рендолф (Јапан).

Из категорије добро познатих евролигашких играча са богатим искуством стигли су Тамир Блат из Макабија, Томаш Саторански из Барселоне, Зек Ледеј из Милана и повратник Бруно Кабокло после неславне епизоде у Дубаију.

Кадин Карингтон, некадашњи члан барског Морнара и репрезентативац Израела пореклом из Тринидада и Тобага, заслужио је играјући за Хапоел из Јерусалима да се у имењаку из Тел Авива окуша на вишем нивоу.

За разлику од њега, са врхунском европском кошарком се први пут сусрећу тројица Американаца - Амир Кофи, Џејкоб Топин и Јуџин Герман. Први има значајно (393 утакмице) искуство из НБА лиге, други знатно скромније (31), мада је био студент чувеног Кентакија, док је трећи прошао занимљив пут од мање познатих грчких и турских клубова до Кине и Порторика.

Ефес - поправни за Пабла Ласа

Откако је Ергин Атаман 2023, са два пехара Евролиге у џепу, напустио Ефес, турски клуб је за три сезоне имао пет тренера.

Већ и сами свесни да бесциљно лутају без јасног плана и концепта, челници истанбулског великана решили су да макар искусном и у Мадриду доказаном Паблу Ласу уваже период адаптације, иако је био заиста трауматичан и неуспешан.

Шпанац је у децембру 2025. наследио тим од смењеног Игора Кокошкова, што никада није лако, али претпоследње место на табели Евролиге, са скором 12-26, историјско је посрнуће Ефеса. Добио је прилику за поправни, мада се увелико писало да је на излазним вратима и да ће га наследити Лука Банки.

Друга шанса биће сасвим извесно и последња јер Ласо на располагању има састав који не нуди изговор за неуспехе. Отишли су ветерани попут Шејна Ларкина, Родрига Бобуе, Венсана Поарјеа и Роландса Шмитса, отишли су Ник Вајлер-Баб, Сејбен Ли, Кол Свајдер и Шемус Хазер, али списак појачања обећава.

Нове звезде тима биће Мајк Џејмс, најбољи стрелац у историји Евролиге, Метју Стразел, још један бивши члан Монака, и Хрват Дарио Шарић, повратник из НБА лиге. Стигли су и центар Бруно Фернандо из Партизана, Колин Малколм из Хапоела, Сантјаго Јуста из Сарагосе и Дарон Расел из Клужа.

Жалгирис - улива страх у кости

Након две турбулентне и тешке сезоне без пласмана у плеј-оф Евролиге, одлука да се по растанку са Андреом Тринкијеријем поверење прошлог лета укаже Томасу Масијулису, до тог тренутка дугогодишњем сараднику Шарунаса Јасикевичијуса, испоставила се као визионарска.

Од екипе за коју су једини комплименти били "има незгодан домаћи терен" и "има много домаћих играча", Масијулис је направио компактан тим од којег сви зазиру, и код куће и на страни. Водио га је до петог места на табели и плеј-оф серије против Фенербахчеа у којој се није обрукао.

Истине ради, није само до тренера. Помогао је коначно и амбициознији излазак на тржиште - спремност да се ангажују проверено квалитетни и доказани "странци" попут Најџела Вилијамса-Госа, Маодоа Лоа, Мозеса Рајта и Дастина Сливе.

Кад су већ видели да се исплати и да им добро иде, челници литванског клуба решили су да овог лета буду још проактивнији и још одважнији при довођењу појачања, полако али сигурно уводећи Жалгирис у круг главних фаворита за пласман у плеј-оф, а и више од тога.

Уз тренера који је пробио лед и доказао да вреди, на окупу је остао већи део екипе, са увек јаким језгром литванских играча. Отишли су само млади Мантас Рубштавичијус (НЦАА), Лауринас Бирутис (Сарагоса), Игнас Браздеикис (Уникаха), Силван Франсиско (Панатинаикос) и Мозес Рајт (Олимпија Милано), а када се погледа и дужи списак придошлица, утисак је да је Жалгирис јачи него прошле сезоне.

Бековска линија у којој су Госу и Лоу придружени Сејбен Ли, Карсен Едвардс и Стерлинг Браун улива страх у кости, само ако пронађу начин да сви буду задовољни и намирени једном лоптом. Из Панатинаикоса се вратио искусни Маријус Григонис, а из Олимпијакоса малерозни Кинан Еванс, али ће он каријеру покушати да оживи на позајмици у Лондон лајонсима.

Ипак, најважнија кошаркашка вест лета у Каунасу, а можда и у читавој Европи, несумњиво гласи: Јонас Валанчјунас је кошаркаш Жалгириса. Један од најбољих литванских играча у 21. веку, центар са четвороцифреним бројем наступа у НБА лиги, био је прошлог лета већ виђен у Панатинаикосу, али Денвер нагетси нису пристали да га пусте. Сада је дочекао "слободу", а Жалгирис није смео да пропусти такву прилику.

Друштво у рекету правиће му на тренинзима физички доминантни Нигеријац Каодиричи Акобунду Ехиогу, минуле сезоне у дресу Манресе најбољи блокер Еврокупа, и Марек Блажевич, још један Литванац и још један повратник у редове Жалгириса, за који је већ играо од 2020. до 2022. године.

Макаби - вероватно последња шанса за Каташа

Макаби је већ дуго разапет између славне прошлости и садашњости у којој не успева да се наметне као значајан фактор у Евролиги. Још од освојене титуле у Милану 2014. није се појавио на фајнал-фору, а у последње две сезоне није могао ни до плеј-ина.

Не помаже му свакако затегнута геополитичка ситуација на Блиском истоку због које нема прави домаћи терен, а није лако ни убедити потенцијална појачања да дођу у Тел Авив и играју домаће првенство јер опасност од нове ескалације сукоба виси над главом. На све то, испливао је Хапоел и пореметио локални кошаркашки екосистем у којем је Макаби дуго био главни шериф без конкуренције.

Упркос проблемима и потешкоћама, "понос Израела" има већ озбиљан континуитет са Одедом Каташем на клупи. И када је управа клуба покушала да га смени, играчи нису дозволили, уверени да не постоји бољи човек за тај посао.

У сваком случају, тешко да ће било ко имати аргументе у Каташеву корист ако навијачима приушти још једно 12. или 16. место на табели јер тим који је склопљен није баш тако наиван.

Није био ни прошле сезоне, али је сада јачи за Јама Мадара, повратника Бонзија Колсона и Данијела Тајса, три играча која би сваки евролигаш пожелео. Дошао је и Армандо Бејкот да поправи утисак из Фенербахчеа, али и Китон Валас, доскорашњи плејмејкер Атланта хокса, који ће први пут заиграти у Европи.

Неће новајлије морати да граде од темеља јер језгро тима већ постоји. Остали су Ифе Лундберг, Џими Кларк, Џејлен Хорд, Ошеј Брисет, Роман Соркин... Од важних протагониста, Тел Авив су напустили само Тамир Блат, Џеф Даутин, Лони Вокер и Марсио Сантос. Одлазак Дејвида Ефијанајиа, Зака Хенкинса и Тамира Голда мало ко ће приметити.

Олимпија Милано - са Поетом од нуле

Миланска Олимпија је већ годинама клуб са највећим јазом између улагања и очекивања са једне и резултата у Евролиги са друге стране. На папиру увек респектабилан тим није се појавио на фајнал-фору од 2021, а већ четири године заредом не успева да се пробије ни међу првих десет на табели. Кумовали су томе и често нагомилани проблеми са повредама, али ваља и срећу заслужити.

Етореу Месини су, на име статуса легенде и минулог рада, дуго опраштани проћердани новци, али прошле сезоне је и томе дошао крај. Заменио га је у новембру 2025. асистент Ђузепе Поета, који је освојеном "дуплом круном" у Италији очигледно заслужио поверење да ове сезоне сам крене од нуле.

Некадашњи тренер Бреше добро је током лета промешао карте и склопио тим од којег се очекује да коначно направи озбиљан искорак у Евролиги. Отишли су Армони Брукс, Нико Манион, Шејвон Шилдс, Квин Елис, Зак Ледеј, Нејт Сестина и Џош Нибо, али имаће ко и да их замени.

Неупитан евролигашки квалитет донели су "манекенима" Девон Хол, повратник из Фенербахчеа, Алек Питерс, првак Европе са Олимпијакосом, Мозес Рајт, прошле сезоне један од најбољих евролигашких центара, и Даријус Томпсон, искусна придошлица из Валенсије.

На италијанским теренима Миланези су "снимили" Николоа Акеле из Виртуса, репрезентативца Италије пореклом из Киншасе, америчког центра Џејсона Барнела из Бреше, прошле сезоне најбољег шестог играча Серије А, и плејмејкера Ар-Џеј Кола из Венеције, такође Американца.

Богатим НБА искуством покушаће да допринесе бек-шутер Гарисон Метјуз, играч са 332 наступа у дресу Вашингтона, Хјустона, Атланте и Индијане. Прошле сезоне је просечно бележио 5,2 поена и 1,1 скок на узорку од 15 мечева.

Барселона - потпуни ремонт

Барселона је, ако се изузме почетак нове ере у Вилербану, екипа која је током летње паузе претрпела најтемељнији ремонт, што није изненађење имајући у виду да је нанизала трећу сезоне без освојеног пехара. Такву сушу Каталонци нису видели 49 година.

Дуго прижељкивани повратак Ћавија Пасквала само је накратко пробудио екипу, али разочаравајући крај сезоне и несугласице са управом сасекли су његов други мандат пре него што је стигао макар да састави тим по својој вољи и са њим прође кроз припремни период. Прихватио је позив Дубаија, а испоставило се да ће у супротном смеру поћи Александар Секулић, селектор репрезентације Словеније, којем титула првака АБА лиге није помогла да се дуже задржи у Емиратима.

Што се играчког кадра тиче, од прошлосезонске екипе остадоше округло четири играча - Кевин Пантер, Дарио Бризуела, Хуан Нуњез и Џоел Пара.

Буџет кошаркашке секције, који је већ годинама у нескладу са именом и репутацијом светског гиганта, није дозволио Барсином спортском сектору да екипу реновира по Панатинаикосовом моделу из 2023. године. Пошто нису довољно солвентни да себи приуште двоцифрен број доказаних евролигашких капиталаца, Каталонци су морали да склопе непредвидив тим од кошаркаша који тек треба да се докажу на највећој европској сцени или на њу досад нису ни крочили.

Изузетак је центар Џош Нибо, придошлица из Милана, мада историја повреда и од њега прави "мачку у џаку". Од играча који су макар осетили Евролигу, из Париза је стигао Џастин Робинсон, из Монака Жоан Макунду, а из Уникахе Олек Балцеровски, некадашњи центар Панатинаикоса и београдске Меге.

Остала појачања су момци са нижег европског нивоа - Умоџа Гибсон (Цедевита Олимпија), Оливије Нкамуа (Варезе), Агустин Убал (Манреса) - или дојучерашњи НБА играчи који први пут долазе на Стари континент - Стенли Умуде (49 утакмица у НБА лиги), Тајрис Мартин (122), Тосан Евбуомван (50) и Џастин Минаја (57).

Валенсија - судбина најпријатнијег изненађења никад није лака

Најпријатније изненађење прошле евролигашке сезоне доживело је на својој кожи судбину свих најпријатнијих изненађења, добро познату Паризу из сезоне 2024/25. или Партизановим екипама из ере Душка Вујошевића.

Тим који је пласманом на фајнал-фор направио историјски успех брзо је разграбљен на летњој кошаркашкој пијаци. Тренер Педро Мартинез дочекао је прилику каријере и сео на клупу Реал Мадрида, који није жалио пара да га откупи. Са собом је повео и Хаимеа Прадиљу.

Жана Монтера је покупио Олимпијакос, Бранкуа Бадија Панатинаикос, Брекстона Кија Фенербахче, Даријуса Томпсона миланска Олимпија, док је млади Серхио де Лареа пошао пут Даласа. Мет Костело је отишао у Јапан, Исак Ногес у Хувентуд, а Ћаби Лопез-Аростеги у Тенерифе. Милан Хименез и Џоел Соријано провели су прошлу сезону на позајмицама, а сада су се званично растали са Валенсијом.

За новог тренера именован је Ћаби Алберт, сада већ бивши Мартинезов сарадник у стручном штабу, а остацима прошлосезонског тима придодата су занимљива појачања која гарантују да ће Валенсија наставити да игра брзу, атрактивну и допадљиву кошарку.

Ти Џеј Шортс, Армони Брукс, Никола Миротић, Дилан Осетковски и Хасијел Риверо обећавајућа су петорка од које нови тренер Валенсије зна шта да очекује, али нове звезде европске кошарке покушаће да направи од тројице талентованих младића - Лукас Мари и Марио Сен Супери млади су шпански репрезентативци који се враћају у домовину са америчких универзитета, док је мало старији Аргентинац Гонзало Корбалан стигао из Бургоса.

Највећа непознаница је Мухамаду Геј, Американац сенегалског порекла, који 2022. није изабран на НБА драфту, али се својски трудио да у Развојној лиги скрене пажњу на себе. Успео је да сакупи 11 наступа за Торонто репторсе и два за Чикаго булсе, а сада ће срећу потражити на евролигашким паркетима.

Бешикташ - поново ту, овог пута решени да остану

Бешикташ је минуле сезоне поражен у три финала, укључујући и финале Еврокупа са француским Бургом, али су му околности (одустајање Бурга од Евролиге и финансијски колапс Монака) помогле да се челницима Евролиге за преговарачким столом наметне као идеалан избор за новог члана елитног друштва.

Факат је да су истанбулски црно-бели од доласка Душана Алимпијевића подигли амбиције, одрешили кесу и зацртали повратак у Евролигу као главни циљ. После 13 година поново су ту, овог пута решени да остану.

За повратничку сезону склопили су респектабилан тим, комбинујући најбоље од онога што су већ имали са пажљиво одабраним појачањима. Нимало стидљиво ушао је Бешикташ на тржиште евролигашких играча и ангажовао Скотија Вилбекина (Фенербахче), Метечана Бирсена (Фенербахче), Јуџина Оморујија (Басконија) и Вењена Гебријела (Бајерн).

На велику сцену вратио је Фуркана Коркмаза, доскорашњег члана Тофаша, а стигли су и Мади Сисоко, бивши центар Трста који је у финишу сезоне одиграо три утакмице за Реал Мадрид, и Дејвид Деџулијус, амерички плејмејкер који је играјући за Мурсију заслужио место у идеалној петорци шпанског шампионата.

Мало НБА талента и искуства покушаће у Турску да пренесу Џејлин Ноуел и Декван Џефриз, обојица са троцифреним бројем наступа у најјачој лиги света и обојица чланови идеалне петорке Развојне лиге, додуше у различитим сезонама.

Места за новајлије направили су одласци Џоне Метјуза, Исмалеа Камагатеа, Јигита Чобана, Бринтона Лемара, Канберка Куша, Сертача Шанлија, Вита Брауна и Мета Томаса.

Бајерн Минхен - оличење вечитог просека

Иако има стабилност, велики углед, леђа моћног и богатог фудбалског клуба, професионални менаџмент и нову дворану у Минхену, Бајерн је у Евролиги оличење вечитог просека. Понеки редак излет у плеј-оф, који се по правилу заврши неславно, не мења утисак да су Баварци из године у годину тим без великих амбиција, што звучи прилично чудно.

Чак ни у свом дворишту нису успели да успоставе доминацију ни налик фудбалској јер су у последњих седам сезона само два пута освојили Бундеслигу. Тако су пролетос и Светислава Пешића у пензију испратили неочекиваним поразом (2-3) од Албе у финалу домаћег шампионата.

Почетак новог поглавља поверен је Антону Гавелу, некадашњем играчу Бајерна и доскорашњем тренеру Бамберга. Бивши репрезентативац Словачке и Немачке умео је са претходним тимовима да оствари неочекиване успехе (шампион Бундеслиге са Улмом 2023. и освајач Купа са Бамбергом 2026. године), али утисак је да ће морати да пронађе још делотворнију тренерску магију како би ове сезоне од Бајерна направио конкурента за пласман у плеј-оф или макар плеј-ин Евролиге.

Баварци су током лета остали без Стефана Јовића, Ајзее Мајка, Леона Крацера, Ненада Димитријевића, Зејвијера Ратан-Мејза, Вењена Гебријела, Елијаса Хариса и Дејвида Макормака.

Са играчима који су дошли да их замене не делује да је екипа јача него у мају. Најзвучније појачање је Двејн Вашингтон, непредвидиви кошгетер који је Партизану био и јунак и џелат. Из Јапана се у домовину вратио искусни Јоханес Тиман, док су млади дански бек Тобијас Јенсен и амерички центар Остин Вајли стигли из Еврокуп екипа - први је у дресу Улма проглашен за "Звезду у успону", а други је играјући за Хапоел из Јерусалима постао најбољи скакач другог по квалитету европског такмичења.

Списак новајлија комплетирају Мајлс Норис, некадашњи члан Бостона који се у Барселони није наметнуо, и Маржон Бочамп, крилни играч са укупно 155 НБА наступа у дресовима Милвокија, Клиперса, Никса и Филаделфије. Са Баксима је 2024. освојио НБА куп.

Асвел - пропаст великих амбиција

Када је Тони Паркер крајем јуна решио да, поред председничке фотеље, заседне и на клупу Асвела, амбициозно је најавио да ће, захваљујући азијском инвестиционом фонду, формирати тим који ће у Евролиги од вечитог "фењераша" направити озбиљног пртендента на титулу шампиона Европе.

Хвалио се јавно да у предграђе Лиона стижу Силван Франсиско, Армони Брукс, Ник Вајлер-Баб, Данијел Тајс и Бот Гач, али само двадесетак дана касније велике амбиције су доживеле пропаст. Азијски нвеститор није могао на време да обезбеди потребне гаранције надлежним француским органима, па је планирани буџет од рекордних 59 милиона евра преко ноћи "скресан" за готово две трећине.

Од бомбастично најављених појачања, само је Бот Гач, прошле сезоне освајач Еврокупа са Бургом, заиста и задужио опрему са грбом Асвела, док су Франсиско, Вајлер-Баб и Брукс, иако већ званично представљени као играчи француског клуба, брзо пронашли послодавце који ће заиста моћи да их плате. Тајс није ни дочекао монтирану фотографију и чувено "Welcome" на Асвеловом сајту.

У новонасталим околностима Паркер је морао експресно да се посвети проналаску јефтинијих алтернатива, и то у великим количинама, пошто од прошлосезонског тима није остало практично ништа. Темељну чистку "преживели" су само Бодијан Маса, Едвин Џексон и искусни Дејвид Лајти, који је још од 2017. на истом месту.

Упркос финансијским проблемима и цајтноту, Асвел је успео да ангажује нека врло занимљива појачања, а као најзвучније истиче се аустралијски плејмејкер Пети Милс, некадашњи НБА шампион и Паркеров саиграч у Спарсима, минуле сезоне лидер Тенерифа.

Са завидним НБА искуством стигао је још један ветеран - Џеј Краудер, али и Тајтај Вашингтон, некадашњи студент Кентакија, који је током НБА каријере одиграо 74 утакмице за Хјустон, Милвоки, Финикс и Лос Анђелес клиперсе. 

На позицији плејмејкера ангажован је и Тремонт Вотерс, порторикански репрезентативац са искуством играња у Француској. Бековску линију је употпунио Уго Бесон, талентовани двадесетпетогодишњи шутер, који се враћа у домовину након што је играо за ФМП, Варезе, Манису и Тофаш.

Први центар Асвела биће Џоел Боломбој, доскорашњи кошаркаш Црвене звезде, а са евролигашким искуством су стигли и Нејт Сестина из Милана и Мајлс Кејл из Барселоне, као и повратник Ив Понс. Некадашњи студент Тенесија већ је носио дрес Асвела у сезони 2022/23, након чега је у Шпанији наступао за Андору и Ђирону.

Састав су комплетирали млади француски репрезентативац Марк-Овен Фођо Дада и центар Матис Досу-Јово, који је недавно дебитовао и за А селекцију "галских петлова". Први је дошао из Нансија, а други из Нантера. Досу-Јово је током сезоне 2024/25. био члан Париза, али је у Евролиги одиграо само четири меча.

Париз - 'ајмо ми оно наше

Још од зачетника Томаса Исалоа у Еврокупу, преко Тијага Сплитера и Франческа Табелинија, Париз се држи своје јасне филозофије и свог за европске прилике авангардног стила фуриозне кошарке са много слободе, много трчања и шутирања, а мало простора за осећај кривице.

Тим којем се лета 2024, пред дебитантске наступе у Евролиги, предвиђало да ће бити само симпатични "нови колачић" стигао је за једну сезону тамо где неки нису за десет, али такмичарска 2025/26. била је отрежњујуће искуство и опомена да се не добијају баш све битке на јуриш.

Играчи који су изабрани да ускоче у улоге Шортса, Лоа, Ворда, Малколма и Јантунена нису доказали да су кадри, а Франческо Табелини, пројектован као нови проповедник старе филозофије, није се задржао ни пуних девет месеци. Тек да Парижани још по нечему буду авангардни, наследио га је голобради помоћник Јулијус Томас, други најмлађи тренер у историји Евролиге, али јасно је било да то није дугорочно решење.

У складу са својим тежњама и узусима, клуб је за новог тренера именовао Максима Лефевра, Француза који је претходних седам сезона провео у стручном штабу Минесоте. Ово ће му бити први пут да самостално води екипу, а помагаће му Пјер Пупе, доскорашњи стратег Асвела.

Биће забавно посматрати како ће се дугогодишњи ђак НБА система снаћи у Евролиги, али тим који је окупио уопште не гарантује да неће за час постати "топовско месо". Мада... Иако је тренер нов, радиће са играчима који су се већ навикли једни на друге. Отишли су само Ламар Стивенс (Партизан), Дерек Вилис (Партизан), Џастин Робинсон (Барселона) и Јакуба Оутара.

Што се појачања тиче, Тери Тарпи и Френк Ниликина, двојица добро познатих француских репрезентативаца, донеће неопходну дозу искуства и чврстине. Све остале придошлице први пут се сусрећу са Евролигом и питање је од милион долара да ли су потенцијалне "бомбе" или ненавођени пројектили.

Бек Тајсон Етијен и крило Ти-Џеј Ворен стигли су право са друге стране Атлантика, где је први сакупио 31, а други чак 398 наступа у НБА лиги. Ворен је остао упамћен по партији у ковид "балону" 2020, када је у дресу Индијане убацио Филаделфији 53 поена, што је трећи најбољи поентерски учинак у историји франшизе. Те сезоне је на 67 одиграних мечева имао просек од 19,8 поена и 4,2 скока.

Са НБА искуством (82 утакмице) дошао је и центар Ализ Џонсон, само што је пре одлуке да пође пут Европе стигао да се опроба у Јужној Кореји, Порторику, Јапану и Кини. На кошаркашки егзотичним дестинацијама, укључујући Стругу у Северној Македонији, играо је и Бразилац Маозиња Переира, који је у редове Париза прешао из турске Манисе. Ростер је затворио ветеран Нобел Бунгу-Коло, бивши играч бројних француских клубова, укључујући и сам Париз, али и Химкија, Бетиса, Торина и Хувентуда.

Виртус - тражи се излаз из лавиринта

Дуго чекани и у Болоњи дуго прижељкивани повратак у Евролигу полако се за Виртус и његове навијаче претвара у лавиринт без излаза. Шта год покушали, шта год урадили, кога год довели, црно-бели се врте у круг, без помака у жељеном правцу.

А доводили су квалитетне играче, ангажовали врхунске тренере и имали обећавајуће ростере, али после четири сезоне у којима је највећи успех један пласман у плеј-ин, евидентно је да у Болоњи понестаје ентузијазма, амбиција, а сасвим сигурно и пара за бацање.

Пројекат са Душком Ивановићем пропао је још у марту. Сезону је крају привео Ненад Јаковљевић, али у Евролиги није могао даље од 17. места, а у Италији ни до финала плеј-офа. За новог шефа струке одабран је Алекс Мумбру, некадашњи шпански репрезентативац, који је у тренерске воде упловио радећи у Билбаоу и Валенсији, након чега је као селектор Немачке освојио Евробаскет 2025, мада је због здравствених проблема током шампионата ретко седео на клупи "панцера".

Тим који евидентно није функционисао напустили су Лука Вилдоза (Партизан), Карсен Едвардс (Жалгирис), Јаго дос Сантос (Фламенго), Николо Акеле (Олимпија Милано), Мет Морган (Арис), Карим Јалов (Дертона), Ален Смаилагић (Галатасарај), Салиу Нијанг (НЦАА) и после 11 година Алесандро Пајола (Партизан).

Без средстава да се на летњем тржишту "потуче" за звучна и доказана евролигашка имена, Виртус се окренуо алтернативним и креативним, што углавном значи и ризичним решењима. Седам утакмица које је Томазо Балдасо својевремено одиграо за миланску Олимпију и 13 наступа Кеслера Едвардса у дресу Хапоела из Тел Авива почетак је и крај евролигашког искуства нових Виртусових кошаркаша.

Плејмејкер Рашид Бело дошао је из Антверпена, Трент Фрејзер, бивши играч ФМП-а, из Зенита, Канађанин Маркус Кар из Вирцбурга, млади Италијан Давиде Казарин из Кремоне, а центар Кевин Кокила, освајач Еврокупа, из Бурга, али као позајмљени играч Дубаија.

Швеђанин Боби Клинтман и Американац Вендел Мур такозвана су НБА појачања, с тим што Мур, својевремено 26. пик на драфту, има озбиљнији стаж у најјачој лиги света, док је Клинтман играо у Шведској и Аустралији пре него што је сакупио 20 наступа у дресу Детроит пистонса.

Басконија - отишло је све што је вредело

Одавно Басконија није сила каква је била док се звала Тау керамика или Каха лаборал. Уме накратко да заблиста и другима поквари планове у чувеној "Буеси", али када се подвуче црта епилог је већ дуго исти - доња половина табеле, са изузетком сезоне 2023/24, када се кроз плеј-ин докопала четвртфинала.

Нови почетак са Паолом Галбијатијем прошле сезоне вероватно би био и крај за италијанског тренера да није освајањем Купа краља направио историјски успех. Опроштено му је 18. место у Евролиги са свега 13 победа, од којих су четири извојеване у последњих пет кола.

Све што се током летње паузе дешавало у Виторији не наговештава да ће Басконија у нову сезону ући са бољим планом и драстично већим амбицијама. Заправо, није превелика мудрост рећи да је на папиру, уз Виртус, најслабији евролигашки тим.

Малтене све што је вредело у Галбијатијевој екипи покупили су други - Трент Форест је отишао у Фенербахче, Тимоте Луваву у Реал Мадрид, Јуџин Оморуји у Бешикташ, Мамади Дијаките у Дубаи, а Калифа Диоп у НБА лигу. Отписани су и Гитис Радзевичијус (Ритас), Рафа Вилар (Манреса), Џесе Едвардс и Маркис Ноуел.

Појачања су стизала споро, тихо и релативно касно, толико касно да су почетком припрема ангажована чак петорица играча само да привремено попуне ростер на тренинзима.

Списак оних који су дошли да остану незнатно је дужи. Занимљиву центарску линију чиниће Кенет Фарид и Алекс Лен, кошаркаши са огромним НБА искуством. Први је од новембра играо за Панатинаикос, а други од октобра за Реал, али нису их убедили да заслужују дугорочније уговоре. Из Цедевита Олимпије стигао је Ди Џеј Стјуарт, а из Уникахе доминикански бек Крис Дуарте, својевремено члан друге најбоље НБА руки петорке. Канађанин Еј Џеј Лосон и Американац Дејмион Бо први пут ће играти европску кошарку.

Распоред утакмица првог кола Евролиге:

Четвртак:
Дубаи - Реал Мадрид 18.00
Хапоел Тел Авив - Бајерн Минхен 19.00
Црвена звезда - Жалгирис 20.00
Панатинаикос - Париз 20.15
Барселона - Ефес 20.30
Басконија - Олимпијакос 20.30
Асвел - Макаби Тел Авив 20.45

Петак:
Бешикташ - Валенсија 19.00
Фенербахче - Виртус Болоња 19.45
Партизан - Олимпија Милано 20.45