Кошаркашки (анти)херој Мика Муринен - на рамену серијски убица, у срцу бакина домаћа кухиња

Да л' је било циника довољно циничног да ономад пред телевизором помисли да ће се дугачки и истетовирани фински плавушан који се усудио да на скоро дупло старијем Стефану Јовићу доказује кураж после непуних месец дана поново појавити међу Србима и то као ударна спортска вест дана?

Метафора "трансфер бомба" одавно се излизала, али долазак Мике Муринена у редове Партизана заиста је "експлодирао" јачином која је заинтригирала кошаркашку јавност широм Европе и Сједињених Држава.

Први Финац од Џамара Вилсона и први Мика од Ерика Мике у црно-белом дресу још увек је голобради тинејџер, једва пунолетни средњошколац, а већ је стигао да изазове пажњу, привуче погледе и направи пометњу изненадним повратком на Стари континент у тренутку када је логично питање било само коју ће издашну понуду најмоћнијих америчких колеџа прихватити.

У тефтерима стручњака, менаџера и скаута Муринен је одавно уписан као НБА потенцијал и играч невероватних физичких предиспозиција, идеалних за све што модерна кошарка захтева, али чињеница да је после само осам утакмица, пар фуриозно истрчаних контранапада, атрактивних закуцавања и блокада на Евробаскету искорачио из анонимности и постао главна кошаркашка тема диљем Европе сведочи да је вижљасти Финац много више од једног у низу талентованих клинаца.

Са бескомпромисним ставом ратника, фанатичном енергијом, несвакидашњим имиџом и разбарушеном фризуром рок-звезде, на паркету самоуверен, дрзак и повремено арогантан, нови играч Партизана зрачи енергијом кошаркашког (анти)хероја, каквих је у уштогљеном свету данашњег спорта мало, нарочито у Европи.

Ако сте му саиграч или носи дрес тима за који навијате, вероватно ћете га обожавати. Ако је на супарничкој страни, пожелећете да се лично обрачунате са њим. Српски навијачи осетили су то на својој кожи. Такав је Мика Муринен - "мршави Исус".

Ништа у животу, осим Партизана, није црно-бело, па фински медији пишу да се испод екстравагантне спољашњости крије друга страна Муриненове комплексе личности коју је тешко приметити када му је у рукама лопта.

Како сведоче финске колеге, Муринен је духовит, љубазан и вредан младић који се већ са 15 година осамосталио, одвојио од породице и сам пошао кошаркашким путем који га је преко Мадрида довео до Сједињених Америчких Држава и познате средње школе у Аризони.

За то је Мика рођен. Кошарка му је у генима пошто потиче из породице која је већ дала једног репрезентативца и једну репрезентативку Финске.

Отац Кимо одиграо је 156 утакмица за национални тим, три пута је освојио фински шампионат, а опробао се и у Немачкој и Италији. Мајка Јени сакупила је 56 наступа за репрезентацију, такође је освојила финско првенство и стигла до елитног ранга у Шпанији и Немачкој. Касније се бавила тренерским послом и надгледала прве кошаркашке кораке наследника.

Мика никада није крио колико му значи подршка родитеља. Приврженост фамилији и домовини расла је са бројем километара који су га делили од родног града Јервенпеа на крајњем југу Финске.

Осим мотивационих порука "истина", "стрпљење" и "Једино немогуће путовање је оно које никада не започнеш", Муринен на рукама распона 218 центиметара има финску заставу и тетоважу која симпатичном алегоријом прича причу о наставку породичне кошаркашке традиције.

Ипак, у интервјуима најчешће помиње баку и њену домаћу кухињу, која му је нарочито недостајала у Америци.

"У Сједињеним Државама једемо углавном брзу храну. Недостају ми бакини колачићи", причао је Муринен финским новинарима док их са рамена посматра једна од бројних тетоважа - Мајкл Мајерс, серијски убица из чувеног хорор филма "Ноћ вештица".

Такав је Мика Муринен - "мршави Исус".