Пабло се вратио кући, Тринкијеријево велико спремање и Виртусова куповина на локалу

Ефес - нови почетак са Томиславом Мијатовићем

Након година доминације, две узастопне титуле шампиона Европе и неминовне имплозије шампионског тима, Ефес је морао да започне оно што Американци зову "рибилдинг", који није прошао безболно.

За наследника Ергина Атамана одабран је пред почетак минуле сезоне још један Турчин - Ердем Џан, некадашњи асистент Жељка Обрадовића у Фенербахчеу, који се као шеф стручног штаба доказао у Турк Телекому.

Међутим, сарадња из које је на дуже стазе требало да се изроди неки нови шампионски тим Ефеса потрајала је краће него рок трајања чувеног турског пива. Џан је већ у фебруару споразумно раскинуо уговор са клубом и оставио га на 16. месту на табели Евролиге са девет победа и 15 пораза.

Већ помирени са судбином и без много опција на тржишту, челни људи турског великана препустили су место првог тренера Хрвату Томиславу Мијатовићу, који је још 2010. као члан стручног штаба Велимира Перасовића из загребачке Цибоне дошао у Истанбул и остао асистент свих наредних тренера Ефеса, укључујући и Дуду Ивковића, Атамана и Џана.

Изнуђена одлука показала се као једна од бољих у скоријој историји клуба. Мијатовић је препородио екипу пољуљаног самопоуздања и до краја прве фазе Евролиге уписао још само два пораза и осам победа, што је Ефес са 16. уздигло до девете позиције и пласмана у плеј-ин, где су ипак тесно поражени од Виртуса из Болоње.

Догурао је Ефес и до финалне серије турског шампионата и изгубио са 3:1 од Фенера, али ни то није покварило утисак и коштало Мијатовића прилике да у новој сезони сам почне од нуле.

Очигледно верујући у тим који је наследио, хрватски стручњак није направио радикалне промене. Костур екипе остао је исти. Ту је велика већина носилаца игре из претходне сезоне - Шејн Ларкин, Даријус Томпсон, Родриг Бобуа, Елајџа Брајант, Дерек Вилис, Данијел Отуру и Јустус Холац, махом прекаљени евролигашки играчи, али и јака база домаћих кошаркаша - Ридван Онџел, Бурак Џан Јилдизли, Догуж Оздемироглу, Ерџан Османи, Еркан Јилмаз и Салих Алтунташ.

Растанци су ипак неминовни, а Ефес се током лета поздравио са Тибором Плајсом, Тајриком Џонсом, Вилом Клајбурном, Мајком Даумом и Ертеном Газијем.

Нема дилеме да ће се највише осетити одлазак Вила Клајбурна, најбољег скакача (4,6 скокова по мечу) и другог најефикаснијег стрелца (13,3) Ефеса минуле сезоне. Шампион и МВП фајнал-фора 2019. завршио је двогодишњу мисију у Истанбулу и пронашао нови изазов у Болоњи, иако је већ ушао у 35. годину живота.

Још годину дана старији Тибор Плајс напустио је Евролигу и отишао у италијански Трапани. Газија је приволео Фенербахче, док ће Џонс и Даум од саиграча постати љути ривали у дресовима Партизана и Црвене звезде.

За нове играче на центарским позицијама на Босфору нису штедели. Стигли су Летонац Роландс Шмитс из Жалгириса и Француз Венсан Поарије из Реала, вечито друга опција у Мадриду. Још два појачања на крилним позицијама Ефес је пронашао преко Атлантика, па ће први пут европску кошарку искусити Американци Стенли Џонсон и Џордан Нвора.

Џонсон је био перспективни студент Аризоне и члан златних млађих селекција америчког националног тима. Детроит га је 2015. изабрао као осмог пика на НБА драфту. Променио је неколико тимова, сакупио 456 утакмице, селио се у Развојну лигу и враћао, али никада није постао елитни НБА играч.

Од две године млађег Нворе није се тако много очекивало. Био је тек 45. избор на драфту 2020, али је већ у својој првој НБА сезони освојио шампионски прстен са Милвоки баксима. Касније је играо за Индијану и Торонто, где је прошле сезоне на 34 меча извукао просек од 7,9 поена.

Жалгирис - Тринкијеријево велико спремање

Два дана пред дочек нове 2024. руководство Жалгириса било је принуђено да донесе тешку одлуку након незаустављиве серије пораза у Евролиги. Смењен је литвански тренер Казис Максвитис и уместо њега ангажован харизматични Андреа Тринкијери.

Италијан је донекле угасио пожар у Каунасу, поправио је утисак, уписао неколико неочекиваних победа и до краја лигашког дела такмичења забележио позитиван скор у Евролиги (9-8), али то није било довољно да наслеђени тим уведе у плеј-оф или макар плеј-ин.

Много озбиљније може му се замерити пораз од Ритаса у финалној серији шампионата Литваније. Тек други пут у последњих 14 година "зелени" су остали без титуле првака државе, али Тринкијери није остао без посла. Добио је апсолутно поверење и одрешене руке да преко лета направи велико спремање и скроји тим по својој вољи.

Реконструкција је била темељна, па је Каунас напустило чак осам играча из прошлосезонског тима, не рачунајући Наза Митру-Лонга, који је још у децембру 2023. отишао у Олимпијакос, и Остина Холинса, привремену испомоћ која се задржала свега месец дана - од средине децембра до средине јануара.

За почетак, Тринкијери се већ у јуну захвалио на сарадњи тројици играча која су током минуле сезоне стигла у Каунас - Едмонду Самнеру, Деметреу Риверсу и Каролису Лукошјунасу, сада већ кошаркашу Јувентуса из Утене. Отписани су и Недас Монтвила и Данијелиус Лавриновичиус, који каријеру наставља у Лијеткабелису код Ненада Чанка.

Одрекао се Италијан и центра Кеваријуса Хејса, па је Американац након две године у Каунасу морао да тражи другу кућу, што није дуго потрајало. Постао је члан новог евролигаша из Париза.

Остао је Жалгирис и без двојице најбољих и најефикаснијих играча из прошле сезоне, које би Тринкијери без икакве дилеме радо задржао, само да нису добили понуде којима Литванци не могу да парирају.

Одличног крилног центра Роландса Шмитса одвео је турски Ефес, док је Олимпијакос испоштовао договор и парафирао вишегодишњи уговор са Кинаном Евансом, иако је изврси кошгетер у финишу сезоне доживео тешку повреду колена због које му предстоји дужа пауза и мукотрпан опоравак. Амерички бек је са 17,3 поена по мечу био убедљиво најубојитије оружје Жалгирисовог напада.

Нове руке које обећавају поене пронашао је Жалгирис у Дејвидасу Сирвидису, најбољем стрелцу минуле сезоне Еврокупа. Шутер који у биографији има и кратак стаж у Детроит пистонсима убацивао је у дресу Лијеткабелиса 18,9 поена по мечу, уз 42,3 одсто успешности при шуту за три поена. Изабран је за члана идеалне петорке литванског првенства, док је у Еврокупу завршио у другој најбољој постави.

Задаци у организацији игре прелазе у руке Силвана Франсиска. Француз се одлично снашао у својој првој евролигашкој сезони, током које је био један од најбољих појединаца минхенског Бајерна. Допринео је освајању дупле круне и био МВП финалног турнира Купа Немачке.

Још једног бека којег је пожелео да има у тиму пронашао је Тринкијери у Тајрону Валасу. Американац из Бејкерсфилда драфтован је 2016. са 60. позиције. Играо је за Њу Орлеанс, Атланту и Клиперсе, али је углавном био осуђен на епизодне улоге и честе излете у Развојну лигу. Упознао је Европу 2022. у дресу Париза, да би минуле сезоне са 17,9 поена у просеку постао најбољи кошгетер Турк Телекома.

Конкуренцију на позицијама крила и крилног центра заоштрио је Американац Мет Мичел, бивши играч Стразбура и Бешикташа. Прошле сезоне је у дресу турског клуба имао солидан допринос. У Еврокупу је просечно бележио 12,5 поена, 4,9 скокова и 0,9 асистенција по утакмици.

Након три сезоне у Партизану, из једног кошаркашког града ка другом упутио се Ален Смаилагић, повремени репрезентативац Србије. Сарађиваће са Игнасом Браздејкисом и Брајантом Данстоном. Литванац се вратио у Каунас после годину дана проведених у Олимпијакосу, док је искусни центар из Квинса, власник читаве ризнице трофеја и индивидуалних признања, стигао у Жалгирис из Болоње.

Што се староседелаца тиче, Тринкијеријево велико спремање преживели су Лукас Лекавичијус, Довидас Гедраитис, Лауринас Бирутис, Томас Димша, Брејди Манек, Арнас Буткевичијус и Едгарас Улановас.

Виртус - староседеоци, "најбоља тројка" и куповина на локалу

Великан из Болоње следио је пример Партизана, па је током лета у тишини бирао на кошаркашкој пијаци и имена нових играча објавио тек када је цео тим комплетиран. Истина, са неупоредивно мање промена него у клубу истих боја из Београда.

Екипу која је током прве половине претходне сезоне била убедљиво најпријатније изненађење Евролиге, што јој касније није помогло да избегне елиминацију у плеј-ину, другу годину заредом са клупе ће водити Лука Банки.

Италијан је сачувао осовину тима од претходне сезоне, па ће на бековским позицијама и даље рачунати на проверене снаге - Алесандра Пајолу, Данијела Хекета, Марка Белинелија и Исаију Кординијеа, који је лето провео играјући за Француску на олимпијском турниру у Паризу.

Највише прашине дизало се око искусног крилног центра Торникеа Шенгелије, којег су многи евролигаши желели да виде у својим редовима, али је најбољи стрелац Виртуса из претходне сезоне остао у Болоњи, баш као Акиле Полонара и центарски тандем Анте Жижић - Девонте Какок. Иза Американца је тешка сезона и незгодна повреда колена која га је на неколико месеци одвојила од паркета.

Ипак, било је и растанака, па је Виртус током лета остао без седморице кошаркаша - одрекао се Џордана Микија, Ифе Лундберг је отишао у Партизан, а Брајан Данстон у Жалгирис. Огњен Добрић се након само једне сезоне на Апенинима вратио у Црвену звезду, док је Авуду Абас завршио четворогодишњи мандат у Болоњи и постао део новог и непредвидивог кошаркашког пројекта у Дубаију. Мало ко ће приметити, али недостају и Рихардс Ломаш и Бруно Масколо.

Што се долазака тиче, у Болоњи нису размишљали мегаломански. Најзвучније појачање несумњиво је сада већ стари евролигашки лисац - Вил Клајбурн. Шампион и МВП фајнал-фора 2019. године завршио је двогодишњу мисију у Ефесу. Иако је ушао у 35. годину живота, не мањка му такмичарског духа и смелих изјава.

Друге аквизиције црно-белих из Болоње, као и превирања у власничкој структури главног спонзора Сегафреда, не одају утисак великих и дугорочних амбиција у Евролиги, али би могле да се испоставе као паметна и економична куповина "испод жита" на локалном тржишту.

Осим Американца Мета Моргана, који је минуле сезоне био најбољи стрелац Лондон лајонса и члан идеалне петорке Еврокупа, Виртус се определио само за Италијане или играче из италијанских клубова, без искуства играња у елитном европском такмичењу.

У град кошарке стигла су тројица играча са домаћим пасошем - крилни центар Никола Акеле из Бреше, шутер Рикардо Висконти из Пезара и талентовани центар Момо Диуф из шпанског Бреогана, али и амерички бек Рејџон Такер из Венеције и Летонац на позицији четворке Андрејс Гражулис из Трента.

Басконија - Пабло се вратио кући

Пабло се вратио кући. Тако је гласила најважнија вест овог лета у Виторији. Ласо је очигледно ендемска врста и не може без Шпаније. Само годину дана је провео у минхенском Бајерну, што му је био први ангажман ван домовине. Дуже није могао.

Као гром из ведра неба, Баварци су крајем јуна саопштили да Пабло Ласо "из приватних разлога" напушта клуб, да би само неколико сати касније Басконија озваничила трогодишњи уговор са својим бившим играчем.

Шпанац је током играчке каријере на 370 утакмица носио дрес Басконије, са којом је 1995. освојио Куп Краља - први у клупској историји. Проглашен је тада и за најкориснијег играча турнира.

Ласо је на клупи тима из родне Виторије наследио црногорског тренера и некадашњег шефа стручног штаба Црвене звезде Душка Ивановића, који се разишао са Басконијом по завршетку сезоне у којој су бордо-плави стигли до четвртфинала Евролиге, док су у шпанском првенству остали без пласмана у плеј-оф, први пут у последњих 30 година.

Историјски неуспешна сезона условила је бројне и значајне промене, не само на клупи. Басконија се захвалила на сарадњи Крису Чиози, Џордану Тиодору, Мајку Коцару, Данију Дијезу и Мету Костелу, који је нови дом пронашао у Валенсији.

Примамљивије понуде београдских вечитих ривала прихватили су нови плејмејкер Црвене звезде Коди Милер-Мекинтајер, најпријатније изненађење и најбољи асистент минуле евролигашке сезоне, и Вања Маринковић, који се вратио у Партизан и поново преузео улогу капитена црно-белих.

Ипак, није из Виторије отишло баш све што вреди. Још у мају је Басконија новим петогодишњим уговором "закључала" најбољег стрелца Евролиге Маркуса Хауарда, а успела је да задржи и харизматичног и корисног Чиму Монекеа и Литванца Тадаса Седекерскиса. Боју дреса нису мењали ни Сандер Рајесте, Никос Рогкавопулос и Калифа Диоп.

Познат по развоју младих играча, Ласо је првом тиму прикључио и двојицу талентованих "клинаца" - руског бека Павела Савкова (2002) и Сенегалца Усмана Ндиајеа (2004). Обојица су као тинејџери стигли у Виторију, али су стицали искуство и користили минуте на позајмицама у другим клубовима.

Знатно искусније новајлије на бековским позицијама, од којих се очекује инстант допринос и квалитет, су Американци Камар Болдвин и Трент Форест, као и доскорашњи плејмејкер Партизана Огњен Јарамаз и Француз Тимоти Луваву, придошлица из Асвела и некадашњи играч Меге, који је након Београда имао незанемарљив стаж у НБА лиги.

Јарамаз и Луваву су добро упознати са чарима Евролиге, а за Болдвина и Фореста биће то потпуно неистражен предео.

Годину дана млађи Форест дошао је право из Сједињених Држава, где је студирао на Флорида стејт универзитету и играо епизодне улоге у Јути и Атланти, док је Болдвин на време одустао од НБА лиге и упознао се са европском кошарком у Турк Телекому, Гетингему и Тренту, за који је минуле сезоне у Еврокупу просечно бележио 15,2 поена, 4,2 асистенције и три скока по мечу.

Једино појачање под кошем Басконија је пронашла у Монаку, одакле је покупила снажног Донта Хола, који је своје прве три европске године провео у Кнежевини.