Одрастала близу Чикага, сад игра у Звезди - Анђела Дугалић за РТС о позиву Марине Маљковић и како јој је Ана Дабовић променила живот

Седећи на трибинама "Олстејт арене“ у Роузмонту, 15-годишња Анђела гледала је Ану Дабовић и Лос Анђелес спарксе против домаћих Чикаго скаја. Тај моменат је био пресудан за њен даљи каријерни пут.

Десет година касније од тог преломног догађаја, девојка рођена у градићу Дес Плејнс на око 30 километара од Чикага, игра за Црвену звезду у Евролиги.

Репрезентативка Србије је након дебитантске сезоне у ВНБА дошла у земљу својих предака као звучно појачање у редовима бившег првака Европе. Већ на свом дебију је са 15 поена била међу најистакнутијим играчицама, доприневши да Звезда савлада Мехелен са 89:56 и тако оствари први тријумф на највишем европском рангу после 36 година.

Дугалићева је за портал РТС-а прокоментарисала како види своју улогу у овом тиму.

"Осећам како је потребно да будем још један лидер на терену. Немамо много искуства у Евролиги, али ја познајем Маринин систем и знам шта очекује од мене. Неким данима треба да будем већа претња у нападу, а некада знам да моја позиција има најтежи дефанзивни задатак и тада морам максимално да се фокусирам на одбрану. Али без обзира на све, у сваком тренутку морам да будем једна од најгласнијих, ако не и најгласнија играчица на терену, и да повучем своје саиграчице са собом“, истакла је Анђела.

Пресудна личност за њен долазак баш у Звезду јесте Марина Маљковић. Не само пресудна за Анђелину селидбу "преко океана“, већ и за повезивање девојке рођене у САД са српском кошарком, убацивши је у систем националне селекције још крајем 2020. године. Наредног лета Дугалић је са Србијом освојила европско злато и од тада постаје стандардни члан репрезентације.

Сада Анђела има прилику да ради са Марином Маљковић на дуже стазе, а не само у микроциклусу.

"Марина ми је много помогла током моје кошаркашке каријере. Још док сам била млада, отворила ми је очи за један другачији ниво кошарке и за начин на који она види будућност женске кошарке. Када ме је контактирала у вези са Звездом, било је много ствари које сам морала да узмем у обзир, али јој верујем и знам да она женску кошарку види на једном другачијем нивоу. Марина увек има разлог за све што ради и веома је промишљена у својим одлукама. Када ме је позвала да се прикључим екипи, знала сам да постоји добар разлог због којег жели да будем овде. Веома ми је драго што сам одлучила да дођем“, истиче Дугалић.

Играчица на позицији крилног центра је усред каријерне фазе константног прилагођавања. Налази се усред врло динамичног периода, који је почео освајањем трофеја са универзитетом Ју-Си-Ел-Еј (UCLA). Затим је одабрана са деветог места на ВНБА драфту и постала део најјаче лиге на свету у дресу Вашингтон мистикса. Остварење сна комеша се са трудом, радом, доказивањем и напретком. Не само да је у "играчким годинама“ преко ноћи прешла из аматера у професионалце, него се адаптира и на различите системе и захтеве тренера, такмичења и поднебља.

"Зато што познајем Марину и њен систем, адаптација није била толико велика. Мој главни фокус био је да упознам саиграчице, и на терену и ван њега. Мислим да тимска хемија може да направи или сломи екипу. Веома сам срећна што играм са овим девојкама — све су добре особе и велики такмичари. Постоје нека правила у Евролиги на која морам да се навикнем јер се доста разликују од колеџа и ВНБА. За мене је НЦАА кошарка била више усмерена на детаље него ВНБА, али мислим да је то зато што у ВНБА играм са и против најбољих играчица на свету, па неке ствари могу лакше да прођу. Постоји разлика и између ВНБА и европске кошарке, али на крају и даље играм против професионалки. Само је стил кошарке другачији“, појашњава играчица Вашингтона.

Одабрана је са високе девете позиције на драфту. Нарочито је привукла пажњу медија симпатичном, збуњеном реакцијом на питање новинара, које је протумачила као да је већ трејдована у Чикаго скај. Тај поглед и израз лица краткорочно су постали вирални на друштвеним мрежама.

На 38 утакмица у ВНБА лиги бележила је 2,7 поена и 2,2 скока за 8,7 минута на паркету. Сваки почетак је тежак, али је најважније да се стекло почетно искуство и да се остварио сан надметања са узорима из детињства.

"Било је пуно успона и падова. Најбољи део биле су моје саиграчице. Без обзира на то какав ми је био дан, увек су биле ту за мене и много смо се забављале заједно, и на терену и ван њега. Две играчице против којих сам се посебно радовала да играм биле су Нека Огвумике и Бријена Стјуарт. Против Стјуартове сам већ раније играла, али ме се сетила и мало смо разговарале. Нека је, у мојим очима, као супержена. Феноменална је кошаркашица, још боља особа и невероватно је паметна. Обе су велики узори. Можда би моменат ‘добродошлице’ била ситуација са саиграчицом Лорин Бетс. Улазиле смо у игру у нашој првој утакмици, против Њујорка. Седеле смо поред записничког стола и чекале да искорачимо на паркет, и потпуно озбиљно смо причале о томе кога чувамо. Рекла сам: ‘Океј, ти имаш Џонкел Џонс, а ја Бријену Стјуарт’. Погледале смо се и обе почеле да се смејемо. Ни месец дана раније играле смо колеџ кошарку, а сада треба да чувамо неке од најбољих играчица у лиги. То нам је био баш смешан тренутак и помогао нам је да се мало опустимо и смањимо нервозу“, испричала је Дугалићева.

Пошто регуларна сезона у САД траје од маја до краја септембра, многе суперзвезде редовно проналазе даље ангажмане у Европи. Штавише, устаљени су чланови европских и ВНБА састава, пре свега због плата које неретко премашују и ВНБА своте. Дугалић је за портал РТС-а поделила импресије чувенијих Американки везане за европску кошарку.

"Свако искуство је другачије — нека су добра, нека лоша. Углавном су ми скоро све говориле колико су уживале са својим саиграчицама. Причају о различитим стиловима и правилима у односу на ВНБА. Такође су истицале како кошаркашице овде поседују већи осећај поноса када играју за своје клубове, јер су многе одрасле у граду у којем играју. На пример, моје српске саиграчице које играју за Звезду — њима овај клуб значи много више јер је Звезда одувек била њихов клуб. У ВНБА таква повезаност није честа. Наравно да постоји понос када играш за свој тим, али некад је тај однос више послован“, навела је Дугалић.

Одмалена је учена да познаје своје корене и да су спортисти најбољи узори. Утицај родитеља у комбинацији са успесима српских спортиста детерминисали су Анђелин животни пут.

"Док сам одрастала, гледала сам много српских спортиста. Искрено, нисам много гледала кошарку осим ако је у тиму играо неко из Србије или ако су играли Булси или Лејкерси. Моји родитељи нису играли кошарку, али су знали важност спорта и увек су желели да мој брат и ја имамо добре и реалне узоре. Гледала сам нашу женску кошаркашку репрезентацију током освајања бронзе у Рију, гледала сам и кошаркаше, одбојкашице, а Ивана Шпановић је име које сви у нашој кући знају. Ипак, највише смо гледали Новака Ђоковића, Ану Ивановић и Јелену Јанковић. Моја прва ВНБА утакмица била је Чикаго скај — Л. А. спаркс у Чикагу. Једини разлог због којег смо мама и ја отишле на ту утакмицу био је тај што је Ана Дабовић играла за Спарксе. Тај ми је променио живот!“, закључила је Анђела Дугалић.

Пред Звездом су врло важни окршаји. На дан објављивања овог интервјуа гостује код Галатасараја у Истанбулу, а већ у суботу се надмеће у „вечитом дербију“ против Партизана. Анђелине добре партије и лидерство су преко потребни, а по њеном ставу се може закључити да ће томе и тежити. Јер, као што је на њу утицала Ана Дабовић, тако ће нека девојчица из Београда пронаћи импулс за кошарком баш у Дугалићкиним партијама.