Мута Николић за РТС: Пет имена из КЛС-а могу у репрезентацију, али нећу да их откривам

У последњих пар година је евидентна промена климе у домаћој кошарци са све већим нагињањем ка изласку из АБА лиге и формирања јаког домаћег такмичења. Србија свакако добија државног првака, али тек по окончању обавеза у АБА лиги кроз краткорочну пролећну Суперлигу. Трофеј је сведен на престиж услед велике разлике између Црвене звезде и Партизана у односу на остале. Додатни фактор за приоритет АБА лиге је проходност у Евролигу.

Човек који је искусио и елитни државни, европски клупски и светски репрезентативни ранг Мирослав Мута Николић истиче да се у Европи више цене титуле него код нас.

"Имате Немачку као пример. Тамо су пуне хале кад је домаће првенство, него кад се играју европска такмичења. Више се цени домаћа титула, него европска, иако се и ка томе циља. Увек сам се питао зашто се, рецимо, у Италији више цени титула, а код нас не? Притом, ми смо били светски прваци. Вероватно зато што смо економски слаба земља, немамо два сигурна представника у Евролиги, као што имају Грци, до скора Руси,...То би било јако важно, јер ја увек навијам за оба наша клуба кад играју против ривала из иностранства", рекао је Николић на почетку интервјуа за РТС.

Један од горућих проблема јесте изостанак финансија, којима би се квалитетни домаћи играчи задржали.

"Јако је важно ојачати домаћу лигу, као што је сад случај. Свако сваког може да добије ове сезоне. Три клуба су јака, а остале ваља економски подићи. Да наши играчи не морају за две, три, четири хиљаде евра да иду у иностранство и пропадају, него да им ми дамо те паре. Млади иду у печалбу и пропадају. Овде се постаје играч. И Богдановић и Јокић су овде постали играчи, па су отишли са 25 година даље. У Америци је млад играч са 24 године, а код нас је стар са 22 године", каже освајач европског и светског злата на репрезентацијом СРЈ, уз још пет сребрних европских светских и олимпијских одличја.

Такође, и поред резултатског аспекта, "виза" за учешће у вишем рангу мора и да се плати.

"Зашто би морало да се плаћа? Освојиш АБА лигу и мораш да даш милион евра за Евролигу. Ми из Вршца смо резултатски изборили АБА 2 лигу и морали смо да дамо 25.000 евра, приде. Одустали смо, па је уместо нас ушао Џокер. Они имају јаку финансијску ситуацију, као и Војводина, а где је југ? Треба да се доле дају паре, да се тај регион развије", истакао је Николић, који је на функцији стручног саветника тренера Вршца Лазара Спасића.

Међу шест српских учесника АБА лиге, три играју европска такмичења (Звезда, Партизан, ФМП), док су три сведена на једну утакмицу недељно (Мега, Спартак, Борац). Додавањем српског првенства у календар, добило би се на занимљивим утакмицама и изненађењима.

"Међу АБА лигашима Црвена звезда, Партизан и сада ФМП играју европска такмичења, док Мега и Борац имају један меч недељно. Сачекају ове екипе што играју више утакмица, лете на гостовања, па дођу уморне са дозом потцењивања и то се искористи за победу. Замислите онда да се игра и домаћа лига од 14 клубова са јаким финансијама? Уосталом, и хрватски и словеначки клубови играју по три такмичења", појашњава популарни Мута.

Реферисањем на изјаву плејмејкера БКК Радничког Стефана Пена за РТС да "четири до шест КЛС клубова могу да одговоре изазовима АБА лиге", Николић додаје да у овом тренутку нису на том нивоу по квалитету, али даје могуће уз озбиљнија појачања. 

"Могло би, ако се узму четири скупља странца уз наше најбоље играче. Враћам се на Вршац, који има најбољу халу у Србији и услове за боље финансије. Тада би могао да играш АБА лигу", рекао је Николић, који је на клупи Партизана, Црвене звезде и Будућнсоти боравио два пута. Успешно је водио Хемофарм две године, од иностраних излета у биографији му стоје грчки Аполон из Патре и руски Автодор. 

Странци јефтинији од домаћих играча

Кад би неко ко не прати КЛС хтео да се упозна са саставима тимова на званичном сајту такмичења, видео би да свака екипа има једног или више Американаца у саставу, са изузетком Златибора. Мута то појашњава ценом на тржишту.

"Странцима је КЛС 'одскочна даска' за даље ангажмане. Њихове плате се крећу око 1.500 долара, дођу, разиграју се мало и оду за већу суму касније. Златибор добро плаћа играче, што не би могли да дају и остали? Кад даш 3.000-5.000 евра, онда играч остаје и имаш екипу. Амерички странци су јефтинији од наших играча. Наши воле да 'лупају' цифре, Рецимо 5.000 евра, а онда оде у иностранство за 3.000 евра. Вршац је трећи најјефтинији клуб у лиги, али има добру селекцију, ради се паметно", рекао је освајач титуле првака државе са Партизаном 1997. и два пута са подгоричком Будућности 1999. и 2000. године.

Тај изостанак континуитета спречава клубове да имају велике амбиције.

"Јесмо се приближили, иако је у Купу редовно 40 разлике. Потпишемо странца на седам, осам месеци и он оде. Кад је неко од тих клубова узео титулу? Ја сам Партизан и Звезду стално нападао са Хемофармом и Радничким. Не можеш им ништа. Имају контролу свега кад је важна титула. Институције. Не можеш тек тако да им узмеш титулу", каже Николић.

Као пример доброг играчког потенцијала из КЛС-а се појавио Душан Беслаћ, који је као најбољи играч Војводине пре пар година позван за мечеве националног тима у квалификационим прозорима за Светско првенство у Манили.

"Војводина плаћа играче 10-12.000 евра и доведу на његовој позицији скупљег играча, уместо да од игра, већ је отишао и има обештећење 100.000 евра. И нико неће да га узме као нашег играча. Што би јурио нашег странца, кад имаш нашег играча у 'свом дворишту'? А он је бољи од странца, млађи, полетнији, може да игра још пет година", истакао је стручњак који је у протекли 10 година водио Раднички из Крагујевца до фајнал-фора АБА лиге, затим провео два мандата у Динамику по годину дана, две године у Војводини и потом стигао до Вршца.

У доба чувене "Винстон" Јуба лиге, Николић је стекао име водивши БФЦ Беочин до финала са Партизаном. Затим је са црно-белима освојио титулу, као и са Будућношћу. Та лига је била важила за врло атрактивну и неизвесну, па је дошло до раслојавања уласком српских тимова у регионално првенство.

"Тад је систем био безвезе са 30 клубова, али је било више наших играча. Сад су странци све преузели. Да би био равноправан, мораш да их доведеш. Да сам ја играч не бих никад ишао у Румунију и Бугарску, то су слабе лиге", рекао је Николић.

Препотентност добрих младих тренера и изостанак стрпљења код управа

Освајач светског јуниорског злата у Новом Саду 2007. и европског омладинског злата са селекцијом до 20 година у турском Измиру 2006. године прокоментарисао је неславан почетак за тренере у КЛС, где су од почетка сезоне већ три стручњака смењена.

"Тренери се прерано мењају. Треба да се мењају онда кад изгубе контакт са играчима, а не због лоших резултата. Ако су рад и међуљудски односи добри, онда ће резултати доћи. Ако изгубиш конце, долазе порази, лоша атмосфера итд.", каже Николић.

"Имамо одличне младе тренере, али им нико не верује. Те смене тренера су се сигурно десиле због свађа са управама. Мораш некад и да чуваш, припазиш тренера, не само да их мењаш. Врло мало тренера има без школе", рекао је Николић, који узгред примећује и промене код новијих генерација.

"Добро раде, али хоће да успех 'преко ноћи'. Мора да прође пар година да се научиш шта је немаштина, да се бориш, да балансираш у међуљудским односима, да мотивишеш играче да се боре за тебе кад нема редовних примања. Препотентни су, мисле да најбоље знају, не цене старије тренере, што ми смета, али рад похваљујем", појашњава Мута.

Долазак Небојше Човића на чело КСС-а је добар потез, према његовом мишљењу.

"Направиће ред. Можемо да га волимо или не, али је он један од најбољих спортских радника. Има искуство са ФМП-ом и Звездом. Од нуле. Надам се да ће да направи ред. Најавио је да је приоритет рад са младима. Има доста талената, видећемо како ће да функционише. Оптимиста сам", изјавио је саговорник РТС-а.

За крај, ближе се квалификациони прозори за Евробаскет. Има ли КЛС играче за репрезентацију?

"Пет. Нећу да откривам имена. Само треба да се прати и да се гледа. Видим таленте који би са 18 година код мене већ играли Европу", закључак је Николића.