Уклета је НБА Америка и злато што јој сја

Американци су редовно најодликованија нација на Олимпијским играма, али је прави понос и огледало те нације њихова кошаркашка селекција. Од Барселоне 1992. до Париза 2024. прошли су развојни пут од 12 богова до 12 непријатеља. Од Барклијевог "Не знам за Анголу, али знам да су у невољи", до Керовог "Нисам очекивао овакву Србију".

Дванаест недодирљивих

Пораз од СССР-а у полуфиналу ОИ у Сеулу 1988. покренуо је процес формирања тима професионалаца уместо момака са колеџа. Јесу се Арвидасу Сабонису, Шарунасу Марчуљонису, Римасу Куртинаитису и Александру Волкову супроставили Дејвид Робинсон, Мич Ричмонд и Ден Марли, али су тад још оверавали испите и живели од студентске стипендије. Комесар НБА Дејвид Стерн и главни човек Фибе Бора Станковић су нашли заједнички језик и започета је мисија формирања кошаркашког Холивуда.

Инструменти за приказивање моћи и шљаштећег блиставила победничке стране у Хладном рату максимално су одрадили свој посао у Барселони 1992. Уосталом, Литванац Артунас Карнишовас је седео покрај клупе током дуела са првим и за неке јединим “дрим тимом” и фотографисао акцију на терену, опчињен незаборавним животним искуством.

Американци су деловали као "Харлем глобтротерси“, али са такмичарским поривом. Блокирју вас Јуинг или Робинсон, Меџик или Стоктон повуку контранапад, а долећу Баркли, Малоун, Пипен, Џордан или Дрекслер. За "план Б" су увек спремни ласерски прецизни Лери Бирд и Крис Малин са дистанце.

Оригинални "тим снова“ је побеђивао са просечно 44,5 поена разлике. Хрватска, као представник "окрњеног“ састава светског првака Југославије, са Петровићем, Кукочем, Рађом, Перасовићем, Вранковићем, Комазецом и осталима поражена је у групи са 103:70, па у финалу са 117:85. Најбољег играча Европе у том тренутку Тонија Кукоча су у првом дуелу Џордан и Пипен толико стисли да је завршио са тек шест поена, упутивши пет шутева.

Свих 11 професионалаца су постали чланови "Куће славних“, а "водоноша“ Кристијан Лејтнер је позван као највећа колеџ звезда у том тренутку. Питање је какав би тек шоу био на терену да је Лејтнерово место заузео Ајзеа Томас, према првобитном плану.  

Поновило се исто и у Атланти. Не смеју се обрукати на свом терену, на шта то личи? Није било Џордана, али се начинила добра мешавина између старијих и млађих. Европски првак Југославија је показала пркос, али су је околности попут повреде Савића и петог фаула Дивца омеле да стигне до егал завршнице.

Може се рећи да су се у Барселони огрешили о првог пика те године – Шакила О'Нила. Моћни "Дизел“ је зато био спреман да у Атланти покаже трачак ванвременских атлетских могућности и снаге. Те године је био најбољи стрелац НБА лиге, а са почетком новог миленијума је постао најдмонинантнија фигура у модерној историји кошарке. Притом, 1996. није деловао као дебло секвоје, већ је главна атракција представљало његово хитро трчање у контранападе.

Већ 2000. у Сиднеју почиње низбрдица. У саставу су Картер, Гарнет, Пејтон, Морнинг, Ален, Кид... Могао је списак да буде и импресивнији. Литванци су били надомак сензације у полуфиналу. За осам година су прошли пут од фоткања покрај терена до Јасикевичијусовог промашаја за три у последњој секунди за могућ продужетак. Картерово куцање преко 230 цм високог Француза Фредерика Вајса у финалу је мало засенило напуклу брану, показавши да Американци још ледбе на седмом небу док их остали посматрају из жабље перспективе. Као што је Вајс Картера.

У Атини је уследио потпуни распад система. Стартни бекови били су класични поентери Ајверсон и Марбери. Тим Данкан је једини играч са прстеном. Остатак састава нема дужи стаж од пет година, укључујући рукије Леброна Џејмса, Кармела Ентонија и Двејна Вејда. Бар да је на клупи неки искусни тренер са колеџа, већ је Лери Браун, поборник "старе школе" без поверења у клинце, нити расположен за супротно мишљење. Најпре су ужасно стање у "дрим тиму" искористили Порториканци, па су и Литванци дочекали прилику за освету. Са скором 3-2 су као четртопласирани у групи савладали Шпанију у четвртфиналу. Налатели су на златну генерацију "гаучоса" у зениту. У сапуницама и богати плачу, у Атини је "тим снова" стигао само до бронзе.

Коби рек'о злата да се десе

После следећег дебакла, на Светском првенству у Јапану, дошло је до радикалног пресека.

Два имена долазе да врате моћну Америку Џорџа Буша млађег на кошаркашки врх - Мајк Крижевски и Коби Брајант.

Творац гиганта, кошаркашког тима универзитета Дјук, намерио је да скуп НБА индивидуалаца начини националном селекцијом Сједињених Америчких Држава. Троструки НБА првак и актуелни МВП (Коби) је дошао да просто и једноставно покаже ко је главни.

Рођен у Филаделфији, Коби је добар део свог детињства провео у Италији, где му је отац  Џо гастарбајтерски убирао плодове играњем у Ријетију, Калабрији, Пистоји и Ређани. Коби је знао ко и какву кошарку игра у другим деловима света, нарочито колико знања и традиције поседује "стари континент". Знао је како и гледају на Американце. Лично познавање Давида је мотивисало Брајанта да покаже сву снагу Голијата.

Док су остали у раним јутарњим часовима  кришом накресани улазили у хотел, он се већ спремао за први индивидуални тренинг. Његов фокус и озбиљност навео је остале да се посраме и крену са истом рутином.

Први ујед "црне мамбе" у финалу Игара у Пекингу доживео је управо саиграч из Лејкерса Пау Гасол у виду ударца раменом у груди. Нема шале. У последњој деоници је запушио уста скептицима тројком уз фаул Фернандеза.

Крижевски и Брајант су посејали семе из ког су набујали златни плодови закључно са Паризом.

Нова ера, старе "кајле"

Последњих 14 поена у дуелу са Србијом постигли су "чувари ватре" Дурент, Џејмс и Кари. Они којих у Лос Анђелесу неће бити. Најмлађи члан "дрим тима" Ентони Едвардс је окончао руки сезону истог лета кад се одигравао Токио, а већ је најавио да га неће бити на наредном Мундобаскету.

Појављује се генерација која нема непосредну спознају о Кобију. О његовим вредностима и принципима. Највећи поклоник Кобијевих принципа, Џејсон Тејтум, фактички је преседео читав турнир, упркос томе што је “прстенован” само неколико недеља пред олимпијски турнир.

Припадници генерације "Зед" у америчком саставу највише брину о својим профилима и представљању на друштвеним мрежама. Уживају у ласкању полтрона, лажних пријатеља и лаких жена, самољубиви и саможиви. "Чиче с брадом" су им донеле злато, за које нису способни, о чему сведочи и резултат на мундобаскету у Манили.

Тетошење креће од малих ногу у "AAU" дечијим тимовима, где се само трчи и шутира, без креирања идеје о тимском раду. Важно је потиснути остале и заузети најбљештавије место. Исечци атрактивних потеза крећу од средњошколског узраста, па се настављају на колеџу. Креира се лажна слика о себи до нивоа ароганције.

Увоз талента, извоз тајни игре

Дражен Петровић је у сезони 1992/93, последњој у каријери и животу, бележио 22,3 поена са 45 посто за три. Ради се о "Моцарту кошарке" на врхунцу снаге са 28 година. Тридесет и једну годину касније, Европљани су накупили шест МВП звања и четири награде за МВП-а финала.

Европљани су прошли развојне фазе од поузданих играча улоге, стартера, Ол-стар играча, суперзвезда па до заштитних лица лиге. Бојажљивост је заменила вера у сопствене способности и знање.

Уз то, све више посла је и за тренере. Од скаута до шефа струке, није немогуће да Еторе Месина Серђо Скариоло буду помоћници, као и да Дарко Рајаковић и Игор Кокошков буду први тренери НБА франшиза. Огњен Стојаковић је заменио Мајка Малоуна за Светислава Пешића, што се одразило на скаутинг и анализу Американаца.

"Ловци на таленте“ размилили су се по целом свету, налазећи пре свега момке који физикалијама могу да парирају захтевима игре у НБА. Французи су у тренду са два прва пика узастопно – Виктором Вембањамом и Закаријем Рисашером, док је Алекс Сар завршио као други пик драфта одржаног крајем јуна.

Док НБА увози таленат, истовремено извози знање. За раст квалитета, гледаности, самим тим и зараде, спремни су да приме оне који ће томе допринети и још ће их позамашно новчано наградити. Лигом тренутно доминирају Јокић, Ембид (де факто Камерунац), Дончић, Адетокумбо, канађанин Гилџес-Александер, Сабонис, уз прегршт ветерана попут Богдановића и новијалија као Вембањама. Тридесет година ширења руку за добродошлицу обило се "земљи слободних и дому храбрих“. Црта суровог капитализма се увиђа кроз пуку жељу за самоистицањем.

По први пут у историји, Американци се суочавају са чињеницом да светски број један није из њиховог табора. "Џокер“, "Грчко чудо“, словеначки "вундеркинд“ немају због чега да их се плаше, кад су сваког члана националне селекције побеђивали у више или мање важним утакмицама.

Врхунац "Орлова" за лепу садашњост и још сјајнију будућност

Основа тима "Орлова“ је генерација 1994. и 1995, дакле момци на врхунцу снаге и искуства. За четири године, и надамо се уз још коју медаљу, многи од њих могу још увек да буду носиоци. Капитена Богдана Богдановића чека „последњи плес“ са 35 година. Филип Петрушев ће имати 28, Никола Јовић тек 25 година.

Први кандидат за прикључивање је Никола Топић, за њим и имењак Ђуришић. Ваљало би да још играча из златне генерације са ЕП-а у Нишу, те састава сребрних са овогодишњег ЕП-а у Финској постане релевантно на домаћем, европском и НБА нивоу. Уколико не буде повреда или неочекиване смене генерација, за састав не треба да се бринемо.

Николи Јокићу су велики мечеви одавно рутина, а са 33 ће бити на врхунцу каријере, у улози гуруа из кунг-фу филмова коме су све тајне познате. Атлетика никад није била његов адут, тако да природни пад у том сегменту неће правити разлику. Један његов потез је довољан и то кад је најпотребније.

Најважније ставке су неупитне – вера, жеља, тимски дух и култ репрезентације. Остаје упитно само да ли ће Пешић остати на клупи, на томе се још ради.

САД је постала жртва сопственог одраза обећане земље за гладне великог успеха. Пет узастопних златних медаља пробудиле су потенцијално кобну ароганцију и безбрижност код новијих генерација играча, лаку за поигравање. Ми много боље познајемо њих, него они нас. С тим на уму треба да се изађе на терен и уместо 37 минута у резултатском плусу, можемо да славимо и по истеку четвртдесетог. 

Лос Анђелес сам по себи намеће велелепно славље са златом око врата. Но, мораће Американци да га заслуже, јер је остатак света са Србијом као перјаницом увидео да и богати плачу и недодирљиви крваре.