Завршена је Партизанова бајка

Црно-бели су по повратку из Мадрида имали предност од 2:0 у серији и три “меч лопте“ за пут у Каунас на фајнал-фор. Међутим, “краљевски клуб“ је у “Штарк Арени“ успео да надокнади заостатак а потом и у мајсторици у главном граду Шпаније стигне 18 поена дефицита и у правој кошаркашкој посластици прође даље.

Партизан је у мајсторици на полувремену имао велико вођство, предност која се чинила недостижном за сваку екипу, не толико због самог резултата, већ начина на који су црно-бели играли. Реал је у наредне две четвртине вођен ветеранима Серхиом Љуљем и Ћаћом Родригезом који су у пресудним тренуцима "измишљали" поене постепено топиo предност гостију.

Да ствар буде још гора, у последњој деоници прорадио је и Марио Хезоња коме се након промашаја у почетној фази меча кош у тренуцима ломљења резултата чинио већим него што јесте па је погодио све што је требало његовој екипи.

На другој страни разиграни Пантер одиграо је партију какву игра лидер и капитен екипе, али то није било довољно да се црно-бели који су имали проблема са фауловима високих играча одбране од налета ривала, који је користио недовољно брањен рекет да продорима дође до лаких поена.

Партизан је изгубио и снагу и самопоуздање, а Реал је то у овом мечу умео да искористи. Оно што је помогло домаћину била је и психолошка предност која је након надокнађених минус два била на његовој страни.

Чини се да су туча у другом мечу и суспензије играча који су носили екипу у прве две утакмице Пантера и Лесора утицале да Партизан изгуби ритам у ком је био и дозволи ривалу потпуни повратак. Реал Мадрид је успео да уради оно што се није догодило у досадашњој историји, надокнадили су две победе заостатка.

Црно-бели су ове сезоне имали много више позитивног него што су навијачи пред почетак сезоне могли и да замисле. Од октобра минуле године изабраници Жељка Обрадовића показали су жељу да се ношени сјајном подршком са трибина истакну у јакој евролигашкој конкуренцији.

Партизан је навијачима пружио све оно што им је требало: слику заједништва на терену и ван њега, тактичке победе вођством најбољег европског тренера са клупе, победе тројкама у последњим секундама.

Нажалост, срећа им није била наклоњена до краја, "парни ваљак" је у другој години од повратка Жељка Обрадовића у клуб раније него што су навијачи од половине сезоне очекивали завршио учешће у најелитнијем европском кошаркашком такмичењу.

Црно-бели имају разлог да жале, али не и да очајавају јер су створили језгро екипе које у наредним сезонама може много. Екипи која има право да се нада не понављању овогодишњег резултата који је у години повратка у Евролигу после девет сезона засигурно велики успех него његовом надмашивању.