Мајами у одабраном друштву - Сви осмопласирани тимови који су избацили лидере у првој рунди

Мајами у ери Џимија Батлера наставља да чини велика чуда, пре свега захваљујући борбеном менталитету тима усађеном од "мастермајнда“ Пета Рајлија, споведеног кроз тренера Ерика Сполстру на играче.

Како уђу у плеј-оф, то је потпуно други састав. Шутери прораде, одбрана је још агресивнија, Батлер постане најопаснија "зверка“ у НБА. Деценија је прошла од ере "велике тројке“, а Хит успева да остане конкурентан у лиги и не потоне на дно табеле. Присутни су, не предају се и пркосе елити са врха.

Проласку у даљу фазу помогао је Адетокумбов изостанак са два меча због повреде леђа. Чак кад је он био на терену и пружао партије на нивоу шампиона и двоструког МВП-а, Мајами је побеђивао. У првом мечу су имали ненормалних 60% шута за три, рекорд франшизе. Крв Мајкла Џордана прокључала је у венама Џимија Батлера (фигуративно, али постоје теорије завере) у мечу број четири. Са 56 поена је пружио антологијску партију. Још је остало ватре у њему, јер је са 42 поена у Милвокију затворио серију.

У наредној рунди ће се сударити са старим ривалима Њујорк никсима.

Пре Мајамија се још пет пута десило да тим са последње плеј-оф позиције елиминише екипу са врха.

Све је кренуло од Денвера и Сијетла – 1993/94.

Прве рунде плеј-офа су се тада играле на три добијене утакмице. "Летећи“ Сијетл суперсоникси са Геријем Пејтоном и Шоном Кемпом били су доминантни са 63 победе на Западу. Ривали су им били Нагетси са скором 42-40.

Соникси су убедљиво одбранили предност домаћег терена. Нагетси узвратили за 2-2 и десила се "мајсторица“ у Сијетлу. Чудо. Денвер је славио 98:94 после продужетка. Остала је слика озареног Дикембеа Мутомба како лежи на паркету по оглашавању сирене за крај утакмице. Чврсто држи лопту као грумен злата уз сузе радоснице.

Никси у "локаут“ сезони гурају до финала преко Мајамија – 1998/99.

Штрајк играча је довео до скраћене сезоне od 50 утакмица, што није баш неки релевантан узорак за приказ снаге неког тима. Мајами хит је са 33-17 био први на Истоку, вођен Петом Рајлијем. Ривалитет Никса и Хита био је нарочито напет крајем деведесетих. Редовно мрштење, чарке и макљаже. Било је ту пуно личног. Рајли је био архитекта Никса који су догурали до финала 1994. године, па је прешао у Мајами. Ветера Њујорка Лари Џонсон и главна звезда Мајамија Алонзо Морнинг су биле младе узданице Шарлот хорнетса, па их пут одвео на друге стране.

Морнинг је играо сезону живота, најбољи дефанзивац лиге и други у МВП трци иза Карла Мелоуна. Сигурно је било момената да се каже да је важио за најбољег центра у НБА, јер О'Нил није још постао шампион, а велики асови Јуинг, Олаџувон и Робинсон су остарили. Потпомогнут је Тимом Хардавејем, Џамалом Мешбурном, искусним Деном Марлијем.

Никси су имали талентоване поентере Латрела Спривела и Алана Хјустона, времешну и израбљену легенду Патрија Јуинга, младог и полетног дефанзивца Маркуса Кембија.

Врло динамична серија. Обе екипе су узеле "брејк“ на страни. Одлучујући дуел у Мајамију решен је флотером Алана Хјустона у последњим секундама.

Ти Никси су догурали скроз до финала, поставши први осмопласирани који је дотерао тако далеко. Пали су пред Сан Антонијом Тима Данкана и Дејвида Робинсона. Од те серије је Њујорк понире у нижу средњу класу НБА, а Спарси постају властела.

Голден стејт урушио МВП сезону Дирка Новицког – 2006/07.

Пре него што су постали династија, Вориорси су важили за франшизу атрактивних појединаца, брзе кошарке, али без победничког менталитета.

Састав Голден стејта те сезоне је био врло талентован, проблем је био хемија међу колоритним личностима, благо речено. Берон Дејвис, Стивен Џексон, Џејсон Ричардсон, Монта Елис, Ал Харингтон, Мет Барнс,...Колико би у данашњој ери овај тим просечно убацивао поена? Уједно, колико би било контроверзи из свлачионице подељених по друштвеним мрежама? Стивен Џексон је причао да је једна кућна седељка уз марихуану допринела проналаску заједничког језика екипе. Тренер Дон Нелсон нема ништа против тога, јер је и сам склон канабису.

Ударили су на Далас са МВП-ем Дирком Новицким. Немац је био на крову света, истовремено под огроним притиском. Изгубили су финале претходне сезоне од Мајамија, мада су важили за фаворите. Опет имају врхунску регуларну сезону и терет освајања прстена. Најбоља подршка Новицком био је Џош Хауард, човек од једне сезоне. Тад је био ол-стар и никад више.

Вориорси под слоганом "We belive" ("Ми верујемо“) изашли су пред Мавериксе. "Стари лисац“ Нелсон имао је специјално оружје. Он је довео Дирка у НБА, зна га "у душу“. Поставио је петорку без класичног центра, где дугоруки и покретљиви Ал Харингтон чува Новицког и парира му по брзини и код тешких шутева из окрета са једне ноге. Та тактичка замисао је била кључ.

Славили су већ на првом сусрету у Даласу, одбранили домаћи терен и дочекали шесту утакмицу да заврше посао. Дирк је морао да прими МВП награду уз вештачки осмех. Дан-данас је тај састав Вориорса посебан у срцу свих навијача Голден стејта.

Гризлији преко Спарса улазе на велика врата на НБА мапу – 2010/11.

Франшиза настала крајем деведсетих као покушај експанзије НБА на тлу Канаде, основана у Ванкуверу, сем Пауа Гасола није имала ништа вредно помена до доласка "Grit and grind“ екипе. Тим који је пркосио лиги. Не скандалима, него стилом игре. Спори, тврди, јаки, два центра истовремено – сви постулати старе школе.

Заштитно лице тог Мемфиса био је лорд игре на ниском посту Зек Рендолф. Други Гасол, Марк, доноси технику, знање и одбрану, Руди Геј атлетику, Тони Ален шампионско искуство и френетичну одбрану, Мајк Конли поузданост на плеју, О Џеј Мејо додатне поене споља.

Запад је био много јак тих година, Гризлиси су са 46-36 били осми. Укрштају се са Сан Антонио спарсима који краси исти стил игре. Ману Ђинобили пропушта први меч због повреде лакта. Ето прилике. Гризлиси је користе. Ношени Рендолфом са 26 поена и 14 скокова Мемфис у старту долази до победе 101:98. Први плеј-оф тријумф у историји франшизе.

Наставља се спора и тврда серија из које као победници излазе Гризлији. Рендолф са 31 поеном цементира се као најбољи играч на обе стране током шест утакмица Тај састав ће и наредних година бити резултатски релевантан, симпатичан свим љубитељима кошарке, и  догураће до финала Запада, али никад до завршне серије за прстен.

Роузу се смркло, Филаделфији свануло – 2011/12.

Она серија позната по повреди Дерика Роуза заслужној за дефинитивно стопирање блиставе каријере.

Сезона пред коју Леброн Џејмс и Крис Бош долазе у Мајами. Али, први су Чикаго булси са МВП-ем Роузом. Дефанзивни систем Тим Тибодоа добија аплаузе са свих страна. Последњи минут првог дуела, Чикаго има лепу прдност, Роуз 23 поена и онда се десила трагедија. Доскок и пад. Пукли лигаменти колена. Обавијене шаке на болном месту, МВП лиге у огромним боловима. Шок за целу лигу.

Филаделфија користи потпуну обезнањеност Булса да наниже три тријумфа и стекне довољну предност за пролазак до наредне фазе. Најзвучнија имена из тог састава су садашњи плеј Милвокија Џру Холидеј, будући МВП финала са Вориорсима Андре Игудала и Тадеус Јанг.