Највиши народ на свету из најмлађе државе, први пут на Светском првенству у кошарци

Јужни Судан, најмлађа држава на свету која је независност стекла 2011. године, претрпела је много тога.

Као да сиромашној држави није био довољан један грађански рат, па их је вођено неколико који су додатно разорили и осиромашили већ сиромашну земљу, јер и дан-данас има озбиљне проблеме с корупцијом, као и с бандама које је тешко пратити и ухватити.

Ипак, пред младим генерацијама ове државе по свему судећи ведрији су дани, спорт је све више у центру пажње и у забаченијим регијама земље, те млади уместо проблематичног живота на улици све више бирају здравији међу обручима, све више становника се описмењује.

У средишту пажње јавности у овом делу света је високи народ Динка, који је изнедрио неколико познатих кошаркаша предвођених Луолом Денгом и Манутеом Болом.

Њихов успех отворио је врата новим талентима у емљи, а допринео је и популаризацији и развоју кошарке. Најбоља потврда је узастопни пласман на два велика такмичења, на Афричко првенство 2021. и Мундобаскет ове године.

Стаза трња ка независности

Пре европске колонизације Африке на подручју данашњег Јужног Судана нису постојале државе.

Регион су насељавале мање или веће етничке, племенске заједнице које су међусобно коегзистирале.

Прву страну инвазију на ово подручје извршиле су 1820-21. године турске трупе египатског паше Мухамеда Алија. Током честих упада, Турци и Египћани су бројно становништво са ових простора одвели у ропство или потиснули на југ данашње државе.

Почетком 20. века територије Судана окупирала је Велика Британија и створила Англо-египатски Судан. Он је постојао све до 1956. године и коначне независности земље. 

Подручје Јужног Судана било је маргинализовано још током колонијалног периода, а после стицања самосталности, власт у Судану преузима елита са севера која је упркос независности одлуке доносила под покровитељством Уједињеног Краљевства.

С обзиром на то да су остали без политичке и економске моћи, становници Јужног Судана 1955. године подигли побуну која је прерасла у 17 година дуг грађански рат, чији је епилог био формирање аутономног региона на југу Судана 1972. године.

Мир у земљи није дуго трајао, услед незадовољства степеном самоуправе, избио је нови грађански рат од 1983. до 2005. године, који се завршен мировним договором према ком је Јужни Судан добио самоуправу и право да на референдуму 2011. године одлучи да ли жели пуну независност.

У међусобним сукобима зараћених страна током 50 година страдало је око три милиона људи.

Референдум о независности спроведен је у јануару 2011. године с циљем да се донесе одлука о даљој судбини аутономног региона Јужни Судан.

Коначни резултати објављени су 7. фебруара и према њима се скоро 99 процената гласача определило за отцепљење.

Самосталност су званично прогласили 9. јула исте године, када је донесена и Резолуција Савета безбедности Уједињених нација којом је ова држава постала пуноправни и 193. члан ОУН-а.

Грађански рат у Јужном Судану траје и данас. Свакодневно се долази до окршаја између различитих народа, али и између побуњеника и актуелне власти.

Народ Динка, рођени кошаркаши, ловци и кротитељи лавова

Динка је са око 3,5 милиона већински народ у држави, живе претежно у мочварама у близини корита Белог Нила.

Њихова главна физичка карактеристика је натпросечна висина. Овај народ сматра се највишим на свету, па се за њих може рећи да су "кошаркашка нација". Према последњим истраживањима, просечна висина прелази 184 центиметра, али ју је изразито тешко прецизно измерити због изолованости и константног кретања поменутих скупина, односно кластера.

Динке већином и даље живе исто као и пре хиљаду година, полуномадским начином живота и гајењем стоке селећи се у потрази за пашњацима.

Живе у независним групама које броје између 1.000 и 30.000 људи. Ове групе су на регионалном, културном и језичком нивоу организоване у кластере (скуп великог броја сличних група) од којих су најпознатији Агар, Алијаб, Бор, Рек, Твик и Малуал.

У овим групама рад је подељен према полу и годинама, па тако: дечаци и девојчице обично музу стоку, жене се баве припремањем оброка, док мушкарци лове, обрађују земљу и чувају стоку од предатора.

Телевизијске екипе које снимају у Јужном Судану често имају прилику да чују невероватне приче о убиствима лавова, дивљих паса и хијена у одбрани стоке.

Таква сторија испричана је и о Манутеу Болу, првој кошаркашкој сензацији из ове земље. Див који је био висок 230 центиметара имао је завидну НБА каријеру, и једини је кошаркаш који је забележио више блокада него поена у најјачој кошаркашкој лиги на свету.

Бројни саиграчи из његове дуге каријере говорили су да им је доброћудни Динка див казивао причу у којој је чувајући стоку као млад дечко морао да убије лава копљем.

НБА кошаркаши највишег народа на свету

Није познато када је поменути Мануте почео да игра кошарку, јер је његов извод из матичне књиге рођених, како каже, изгубљен у афричкој дивљини.

На кошаркашки терен у град први пут га је довео његов рођак који је тамо живео, а Мануте је покушавши да закуца скочио високо и тако поломио зуб. Тај тренутак био је преломни јер је управо тада одлучио да игра кошарку.

Осим Манутеа, његов син Бол Бол такође је кошаракаш и тренутно наступа за Орландо меџик, а успешну каријеру имали су и Луол Денг, Тон Мејкер, Денг Адел и Венјен Габријел. 

Луол Денг био је уврштен у најбољи тим новајлија, два пута је био члан Ол-стар утакмице, али и у други по квалитету дефанзивни тим лиге.

Тон Мејкер изабран је као 10. пик на драфту 2016. године, а током каријере бранио је боје Кливленда, Милвокија и Детроита.

Оно што је занимљиво за њега као и за Манутеа Бола је чињеница да ниједан није знао када је рођен, па се спекулише да су обојица у НБА лиги играли када су имали више од 40 година. 

Лига Јужног Судана, битно је да се игра кошарка 

Као и свака држава у овом делу континента која је била колонизована, разрушена грађанским ратовима и сталним сукобима, ослања се највише на пољопривреду па зато економија земље није довољно јака да покрије спортске потребе. Јужни Судан оскудева у спортској инфраструктури.

Мали је број хала у којима наступа репрезентација Јужног Судана, заправо познате су само две, једна је у главном граду Џуби, а друга у граду Малакалу.

Због недостатка спортских објеката, кошаркашка лига игра се на отвореним, бетонским теренима и то у касним вечерњим сатима због велике врућине.

Неприкосновени шампион лиге је екипа Кобра спортс. Ипак, већина кошаркаша долази из НБЛ лиге Аустралије. Велики број кошаркашких скаута "активирају" кошаркаше које виде на утакмицама домаће лиге и одводе их на пробу у Аустралију.

Десет година у Фиби, шест година од прве међународне утакмице и Светско првенство

Јужни Судан је члан Фибе постао почетком 2013, да би у јулу исте године у главном граду Џуби играли и први незваничан меч против шампиона кошаркашке лиге Уганде, клуба Моћ, који је ова репрезентација изгубила са 86:84.

Први званичан такмичарски меч, репрезентација је одиграла 2017. године, када су у квалификацијама за Афробаскет изгубили од Египта са 87:76, па је Јужни Судан пропустио ово такмичење.

Већ 2021. године "Светле звезде", како их зову, одлазе на свој први континентални шампионат. Председник клуба, а у исто време и тренер постаје већ помињани Луол Денг, који је својевремено био репрезентативац Велике Британије, да би недуго потом место селектора преузео Ројал Ајви.

На Афробаскету су успели да стигну до четвртфинала, у ком су поражени од, испоставиће се, новог шампиона континента, екипе Туниса.

Први пут у својој историји Јужни Судан се квалификовао и на Светско пренство, које ће ове године бити одржано у Јапану, Индонезији и на Филипинима.

"Светле звезде" су у квалификацијама уписале 10 победа и тек један пораз и то у првом колу друге рунде у којој су од њих били бољи Сенегалци – 69:66. У групи другог прозора завршили су на првој позицији испред Египта, Сенегала, Туниса и Камеруна.

Најубедљивију победу остварили су против ДР Конга са 101:58 у хали "Сале Мзали" у Тунису, где обично и играју домаће утакмице због лоше инфраструктуре и климатизације у Џуби и Малакалу. 

Јужни Судан је од последњих 20 мечева у свим такмичењима изгубио само четири, чиме се стиче утисак да ова репрезентација на чврстим ногама стоји на свом континенту.