Читај ми!

Ера НБА "пекара и млекара" или дивова вредних Илијаде

Једна од највећих енигми светске кошарке је вечна расправа ко је најбољи кошаркаш свих времена. То је већином питање укуса и личног става па ће се до коначног одговора на ово питање јако тешко доћи. Следећа, ништа мања енигма је која кошаркашка ера је била најдоминантнија и одскакала од других квалитетом игре, резултатима и кошаркашима који су играли у њој? Одговор се можда крије тамо где га најмање очекују и траже, у шездесетим годинама прошлог века.

Ера НБА "пекара и млекара" или дивова вредних Илијаде Ера НБА "пекара и млекара" или дивова вредних Илијаде

За најсветлије године најјаче кошаркашке лиге на свету НБА узимају се деведесете, период у ком су Мајкл Џордан и његови Булси доминирали такмичењем, и двехиљадите, време када су истим харали Шек и Коби а на велика врата улазио је и Леброн Џејмс, који је своју славу тек најављивао.

Јасно је да свака генерација има свој утицај и своје фаворите, ипак треба послушати глас још једне генерације, оне која је непоштено бачена не у други, већ у трећи план. Када неко од старијих поштовалаца кошарке помене шездесете године прошлог века, обично му остали узврате коментаром "Али тад су кошарку играли пекари и млекари".

Истина, великом броју кошаркаша из тог периода кошарка није била главни посао јер су у то време они још били слабо плаћени, те су неки имали још један стални посао. 

Историја је чудна и свако има своје тумачење овог временског парадокса. Ипак, она остаје нешто што се памти а уједно и заборавља, она се преноси, бруси и преправља и нема благонаклоност точка времена. Треба је уважавати, али не и обожавати.

Историју не пишу победници, историју пишу утицај и монопол, па због тога она често уме да буде неправедна. Лако се и брзо додају нове странице које неправедно старе бацају у сенку. Јер да победници пишу историју, њене највеће и најсветлије стране биле би у шездесетим годинама прошлог века. Годинама Била Расела, највећег победника од свих, годинама "иконе" Џерија Веста, годинама Чемберленове стотке, годинама Робертсона и његових трипл-даблова.

НБА су 1946. годин основали власници дворана широм Америке под називом БАА (Кошаркашка асоцијација Америке) да би три године касније добила име какво данас познајемо удруживањем са конкурентном НБЛ лигом.

Дугогодишњи план за стварање велике кошаркашке лиге напокон је био остварен. Ово такмичење је муњевитом брзином побрало симпатије јавности у Америци па су хале константно биле пуне људи који су гледали момке који између обруча бране углед њиховог града.

Ипак највећу експанзију такмичење је доживело крајем педесетих и почетком шездесетих година прошлог века.

Најтрофејнији кошаркаш овог престижног такмичења Бил Расел у лигу долази 1956, када потписује уговор са Бостон селтиксима. Вилт Чемберлен почиње да наступа 1959. и у наредној деценији поставља рекорде у скоро свим статистичким категоријама. Већина од њих и дан-данас нису оборени.

Џери Вест, чију силуету користе као данашњи лого НБА, у Лејкересе који су тада играли у Минеполису стиже 1960. године и у наредних 12 од 14 сезона колико је провео у лиги био је у једној од прве две петорке.

Колико су они заправо били добри и шта су радили током каријере?

Бил Расел, 11 прстенова, а десет прстију на рукама

Бил Расел је у лиги провео 13 година и освојио нереалних 11 титула шампиона са прекидима 1958. и 1967. године. Центар Бостона је само једном изгубио финале, а чак 12 пута је био учесник Ол-стар утакмице. Расел је пет пута био МВП лиге па трофеј намењен МВП-ју финала заслужено носи његово име.

Током своје каријере 208 цм високи центар са распоном руку од 224 центиметра освојио је још и златну медаљу на Олимпијским играма у Мелбурну 1956. године.

Расел није био поентерски ефикасан као његов највећи ривал Вилт Чемберлен, он је био скакач, био је асистент и блокер. Као рођени победник са менталитетом ратника био је спреман да учини све само да његова екипа добије меч. Легенда НБА лиге има један од најимпресивнијих рекорда, у утакмици број седам финала 1960. године забележио је 40 скокова.

Први је кошаркаш који је имао више од 20 скокова у просеку по сезони, а то је урадио већ у својој првој години као руки.

Никада није изгубио "бити или не бити" утакмицу у плеј-офу, добио је десет утакмица седам које су одлучиле испадање или пролаз.

Великог кошаркаша је 1980. године Удружење професионалних кошаркашких писаца Америке прогласило најбољим кошаркашем свих времена. 

Вилтова стотка и још много тога

Када гледамо на рекорде, нико није био доминантан и оставио траг какав је оставио Вилт Чемберлен. Вилт је своје име златним нитима зашио на многе кошаркашке рекорде који по свему судећи неће бити оборени у скоријој будућности.

Чемберлен је против Њујорк никса 2. марта 1962. године у победи Филаделфије од 169:147 убацио 100 поена. Када су видели како му добро иде, саиграчи су у другом полувремену само њему додавали лопту.

Напади су се јако брзо завршавали па је Вилт успео да оствари овај број поена када многи клубови нису успевали да пређу овај број.

Вилт држи рекорд и по броју поена и асистенција у просеку по сезони. Горостас је у сезони 1961/62. успео да дође до просека од 50 поена по мечу, а каријеру је завршио са просеком од 23 скока. Осим поена, Чембрлен носи рекорд и по броју скокова на једном мечу, 24. новембра 1960. године имао је 55 скокова. А чак 118 пута током каријере је успео да стигне од бројке од најмање 50 поена на мечу.

Чемберлен је био познат по раскалашном стилу живота: журкама, алкохолу и женама због чега је и оболео од вируса ХИВ-а. Када се на све ово дода чињеница да је већ током прве сезоне хтео да напусти лигу јер услед великог броја удвајања није више уживао у игри, његова достигнућа добијају још више на значају.

Оно што га је подстакло да не донесе ту одлуку дефинитивно је била плата коју је имао. Вилт је у својој руки сезони био најплаћенији играч лиге са зарадом од 30.000 долара годишње, што би данас било више од 300.000.  

Џери Вест, лого, имиџ лиге какву данас знамо 

Кошаркаш који је у лиги наступао 12 година и све време остао веран својим Лејкерсима, којима је помогао и да се преселе из Минеаполиса у Лос Анђелес и ветровито и хладно време замене врелим калифорнијским сунцем и плажама. 

Вест се виђа сваког дана, сваког сата а можда и минута јер свако ко угледа лого најпопуларнијег кошаркашког такмичења видеће силуету овог некада незаустављивог бека који је у ери високих и јаких центара изборио своје место под рефлекторима.

Легендарни бек је чак 12 пута био у првој или другој петорци НБА лиге, а његов просек од 46 поена по мечу у плеј-оф серијама још није оборен. Са Лејкерсима је освојио само једну НБА титулу јер је играо у доба моћне династије Бостон селтикса и времену Била Расела.  

Вест је у времену у ком је играо изгледао као кошаркаш који се из осамдесетих вратио двадесетак година у прошлост. Његова техника вођења лопте и шута миљама је одскакала од својих ривала али и саиграча. 

Оскар Робертсон, "отац" трипл-даблова 

Оскар Робертсон био је откровљење када се појавио у најјачој светској лиги. Познат је под надимком "Велики О", а познат је по 181 трипл-даблу који је остварио у својој 14 година дугој каријери, у чак 106 њих постизао је више од 30 поена.

Оно што је интересантно је да Велики О тврди да за време ових достигнућа није знао да трипл-дабл као статистичка категорија постоји.  

Робертсон је својим стилом игре направио преседан и отворио врата за играче попут Ајзеје Томаса и Меџика Џонсона. Своју једину титулу освојио је 1971. године са Милвокијем.  

Кошаркаш који је играо на позицији плејмејкера девет пута заредом био је уврштен у најбољу петорку лиге, а победио је у највише Ол-стар мечева.

Један је од три кошаркаша који су у својој руки сезони бележили више од 30 поена по мечу, а у сезони 1967/68. постао је први играч у историји који је на крају регуларног дела водио и по броју поена и по броју асистенција.

Оба клуба у којима је играо, Сакраменто кингси и Милвоки бакси, у његову част повукли су број који је носио из употребе. Национална асоцијација тренера Америке именовала га је играчем века.  

Нису '60. године протекле само у бравурама Чембрлена, Расела, Веста и Робертсона. Импозантан број великих имена је у тим годинама ходао паркетима и правио успехе вредне историје. Неки од њих су још: Елџин Бејлор, Џери Лукас, Боб Петит, Сем Џоунс и Бејли Хаувел. 

Филм "Троја" из 2004. године инспирисан епом "Илијада" завршава се реченицом на коју би и сам Хомер био поносан: „Нека кажу да сам живео у времену дивова, нека кажу да сам живео у времену Хектора кротитеља коња, нека кажу да сам живео у времену Ахила."

Све је мањи број људи који могу да кажу идентичну реченицу мало мањих епских размера али са сличном тежином коју носи: "Нека кажу да сам живео у времену дивова, нека кажу да сам живео у времену Вилтове доминације, нека кажу да сам живео у времену Била Расела."

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 23. новембар 2024.
° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње