Србија спремна за живот без Теодосића, тим је у сигурним рукама ”БЈБ” трија

Литванија, оваква каква јесте - борбена, дисциплинована, чврста и физички веома спремна, идеалан је противник била за српски национални тим у овој фази припрема за Кину.

Пре почетка овог двомеча у два дана био сам тог мишљења, а после његовог дуплог позитивног исхода који је показао и мане али и врлине овогодишњег тима Србије задовољство и тај став је још израженији. 

Оно што је разлика и то битна у односу на први меч, српска селекција је била лишена присуства капитена Теодсића, који је обновио повреду стопала.

Међутим шок који је тај моменат и касније вести у вези са тим извесно произвео у редовима Салетових војника, није се приметио у данашњем мечу. Шта више, Мицић са седам асистенција и Јовић са две, уз једну можда и кључну украдену лопту су и више него достојно надоместили изастанак дугогодишњег мозга екипе. И чини се спремно дочекали почетак живота репрезентације без Теа, надамо се само привременог.

Помало изненађујуће, Ђорђевић меч почиње са Марјановићем у петорци, али се то није показало као најбоље решење, с обзиром да и њему и касније Радуљици први центар Литванаца и најефикаснији међу њима на крају, Јонас Валанчијунас, правио пуно проблема и прилично лако поентирао.

После тих четири и по минута на паркету, Боби се више није враћао у игру, а уласком Јокића ситуација на терену се значајно поправила, игра је постала течнија, а и Богдановић је почео да погађа. На крају прве четвртине 22:20.

Први део другог квартала протекао је у игри кош за кош, да би у финишу Србија у петорци са Јокићем, Богдановићем, Бјелицом, Мицићем и Гудурићем заиграла нападачки много креативније, две тројке везао је Богдан и ”орлови” су отишли на осам поена разлике, колико је и било на полувремену - 45:37.

Енергију уложену у одбрани, српски кошаркаши су наплатили у нападу и одлично их је служио шут (100% за један, 60% за два и 50% за три на 14 покушаја).

Иако су играчи у плавом повели са плус десет почетком 3/4, и Литванци су пронашли ритам у шуту. Транзиција у игри Србије је добро функционисала, али је одбрана била на високом нивоу тек на моменте, па су домаћи играчи полако али сигурно топили предност српских гостију, а онда и преузели примат (71:69 после тридесет минута).

Међутим, готово идентично мечу на Новом Београду, како је утакмица улазила у одлучујућу фазу, НБА Србија предвођена Богдановићем (на крају сјајних 27 поена, и дупло више убачених шутева на идентичних 16 покушаја као у првом окршају), Бјелицом, који је уз одважност у шуту за три (3/6) испоручио стандардну присутност у скоку и проигравању, и напослетку првом звездом овог тима Николом Јокићем (14 поена, 5 асистенција, 5 скокова и плус-минус учинак +18), показала је да ће тај управо тај трио "БЈБ" бити осовина тима, и да ће уз додатно уигравање које ће уследити то изгледати све боље и боље.

Радује и боља комуникација и разумевање између Николе и Богдана на терену, с обзиром да је вечерас њихова игра ”два на два” била и више него пристојна, и указала на тандем у настајању. 

И поред пуно добрих и унапређних елемента у игри, поново се показало да највише проблема у одбрани имамо на центарским позицијама, са посебним нагласком на одбрану од ”пик ен рола,” мада је изостанак Милутинова са овог сусрета био катализатор у стицању таквог утиска. Време које је Бобан Марјановић провео у игри јасно указује да је Ђорђевић тога изузетно свестан и да је то један од приоритета за поправку, а не смемо пренебрегнути ни свега пет скокова у нападу.

Ни замисао и пробавања са Јокићем на позицији четири нису била баш делотворна, иако Јокићев дијапазон квалитета просто тера човека да проба све и да покуша да све искористи. Међутим, он се у НБА лиги профилисао као петица која проиграва, а да је то заиста тако најбоље показује и избор у најбољу петорку лиге управо на позицији центра. 

На самом крају овог осврта на победу Србије у Каунасу, мора се истаћи и допринос најстаријег члана тима Марка Симоновића, који је до повреде Теодосића био ”виђен” да буде прекобројан, а који је вечерас био од велике користи (без промашаја на убачених девет поена уз четири скока и ”clutch" тројку у самом финишу), и чини се ставио себе у улогу фаворита за улазак у 12 уколико Милош не успе да са опорави... 

И поред неоспорно присутне пристрасности аутора ових редова и готово ирационалне жеље за успех ”орлова” у Кини, виђено у до сада четири одиграна меча и довољно преосталог времена да се игра још више унапреди, даје за право да и даље маштамо о последњем мечу на турниру. Знате већ против кога...