Совјетском Савезу "отето" злато

Међутим, пред великим кашњењем радова Фиба је одлучила да шампионат пребаци на јануар 1959. Чилеанци су у међувремену одлучили да се такмичење у групама одржи у још неколико градова - Антафагоста. Консепсион, Темуко и утешна група у Валпараису, иако у овом градовима нису постојале адекватне дворане.

Пошто ни одлагање шампионата није убрзало радове на дворани у Сантјагу организатори су предложили решење: играће се на отвореном, на фудбалском стадиону у главном граду Чилеа. Вилијам Џонс, први човек Фибе, није имао друго решење осим да невољно прихвати. Било је исувише касно да се шампионат пребаци у другу земљу.

За разлику од претходног првенства, овог пута није било политичких проблема пре почетка, али јесте током шампионата. Учешће Формозе (чији су играчи на мајицама носили назив "Кина") и њен пласман у финалну групу довели су до проблема и нерегуларног краја шампионата.

Совјетски Савез је имао одличан тим, са основом у екипи АСК Рига која је била европски клупски првак (Круминш, Валдманис, Муижниекс, плус Торбан, Зубков, Озеров, Кутузов, Семјонов...) и после победа над Порториком, Бразилом, Чилеом, Бугарском и први пут над екипом САД био "виђен" као будући првак света.

Титула је требало да буде озваничена у претпоследњем колу у мечу са Формозом који није одигран. СССР је одбио да изађе на терен из политичких разлога. Утакмица је регистрована са 2-0 за Формозу, а исто се десило и после неодиграног дуела са Бугарском.

Совјетски Савез је и са "поразом" од Формозе требало да буде првак света, али је Вилијам Џонс смислио да поништи све утакмице СССР и Бугарске у финалној групи! Казна јесте на први поглед била ригорозна, али је истовремено била и помало "соломонска" јер је Џонс, мислећи на будућа такмичења, пре свега Олимпијске игре 1960. у Риму и ЕП у Београду 1961, избегао да искључи СССР и Бугарску и са турнира и са будућих такмичења.

Тако је табела златну медаљу дала Бразилу (4-0), други су били Американци (3-1) а бронза је припала Чилеу (2-2), Порторико је био четврти са 1-3 а Формоза пета са 0-4. СССР и Бугарска су остале без пласмана.

Елиминација СССР из борбе за медаље довела је до тога да се одлучујућа утакмица игра 31. јануара 1959. пред 30.000 гледалаца на Националном стадиону у Сантјагу у атмосфери великог очекивања. Играли су Бразил и Чиле, Бразилцима је за титулу био довољан и пораз до 12 поена разлике, Чилеанцима је ваљала само победа.

Разлика у класи била је превелика, Бразил је победио 73-49 (37-21). Највише поена у финалу дао је Вламир Маркес 17, а следио га је Амаури Пасос са 16 поена.

Први стрелац турнира био је Чен Цу Ли из екипе Формозе са просеком 20,1. МВП првенства је Амаури Пасос (Бразил) а уз њега у прву петорку изабрани су још Паћин Висенс (Порторико), Вламир Маркес (Бразил), Атанас Атанасов (Бугарска) и Јанис Круминш (СССР).

Југославија није учествовала јер су из Европе ишли само финалисти Европског првенства те године у Софији, СССР и Бугарска. Бразил и Уругвај су стигли као финалисти првенства Јужне Америке, Чиле као домаћин, а САД као олимпијски победник из Мелбурна 1956. Осталих седам учесника било је позвано.

Кошаркаши СССР били су на повратку примљени као хероји, а државна пошта издала је комеморативну марку на којој је писало: Победа кошаркашке екипе СССР у Чилеу 1959. Цена је била једна рубља.