Старац Грег и дванаест Поповича

На сваком шампионату постоји једна екипа која ће шта год да постигне, када се после завршне утакмице врати у хотел и раскомоти, увије у лед и накљука таблетама против болова, моћи да мисли да је ипак најбоља.

На Еуробаскету 1999. то је била Југославија упркос бронзаној медаљи, на многим скорашњим европским турнирима то су били Шпанци.

Па ипак, некако се чини да на оним шок-турнирима од Индијанаполиса 2002. године па закључно са Светским првенством 2006. године то никада нису били Американци иако су по именима имали најјачу екипу која би сваког другог дана доминирала сем тог када је испадала.

Пораз за Американце је нешто што их деградира и практично поништава сав неспорни индивидуални квалитет који су те екипе имале. Просто, не губи се утакмица ако у саставу имаш Леброна или Кобија а да ти достојанство остане сачувано.

Баш зато Американци на сваком турниру од када су почели да доводе НБА играче имају шта да изгубе.

Звезде су у другим екипама 

На овогодишњем Мундобаскету, велики број НБА звезда је отказао учешће и тренер Грег Попович по концентрацији звезда има јачи стручни штаб него играчки колектив.

Наиме, у стручном штабу му је тренутни вицешапмион НБА Стив Кер, а који би могао да буде у оној позицији са почетка после финала у ком му је екипа претрпела тешке повреде.

Међутим, Шпанија у свом саставу и на клупи и на терену има чланове шампионског Торонта, Грчка има МВП играча НБА лиге а Србија има званично одликованог најбољег НБА центра прошле године.Америчка екипа с друге стране нема ни чланове прве петорке лиге, ни шампионе, ни вицешампионе, па чак и са Ол-Старовима слабо стоји.

Како смо дошли до тога да најугледнији активни НБА тренер Грег Попович, а у програму који води један од последњих ауетнтичних аристократа НБА менаџмента Џери Коланђело који је радећи у Финикс Сансима био стручњак да створи амбијент у ком су играчи уживали, не може да скупи екипу која се испрва обавезала да ће доћи?

Може бити да је одговор у самом питању. Грег Попович је најугледнији тренер у епохи када су млади стручњаци почели да освајају титуле и већ пет година, упркос изврсним резултатима са лимитираним екипама, он није ни близу титуле.

Грег Ван Кеноби 

Његови канонски играчи из Сан Антонија су се повукли а он није успео да пронађе адекватне замене за њих. Коначно, његово откриће Кавај Ленард је изненадно пре годину и по дана напрасно напустио Спарсе, и практично оставио свог кошаркашког оца без кључне полуге.

Упркос томе што та кретања нису умањила Поповичев култни статус као старца-чувара тренереске струке, упадљиво је да он још од довођења Ламаркуса Олдриџа, када је један његов телефонски позив био довољан да се млади стар за ког се сви отимају, досели у прилично неугледни град у Тексасу, више није битан учесник на тржишту слободних агената.

Током летошње јагме за звезде без ангажмана, Спарси ни у једном моменту нису озбиљно фигурирали као дестинација коју ико разматра.

Можда је проблем у томе када је Грег прошле године питао Каваја пред новинарима, „Хоћеш ли играти за мене на Светском првенству?"

Кавај је тада рекао да хоће, али може биди да је ово „за мене" у питању нешто што чини да данас Леброн радо загрли Поповича после утакмице и диви му се као легенди али не разматра да игра за њега. НБА звезде данас не играју „за тренере" већ тренери воде екипу „за њих".

Речју, Поповичева легенда постала је више декларативна него оперативна. То ипак не значи да је он заборавио како се води екипа и како се побеђује.

Са лимитираним саставом Спарса прошле сезоне он је и даље умео да буде незгодан у плејофу за надахнутим Денвером. Стога не треба потценити ни ову репрезентацију.

Кога има и шта се с тим може 

Грег овде има неколико играча које би сваки љубитељ НБА пожелео у својој екипи, од младог и изузетно даровитог Џејсона Тејтума до Криса Мидлтона који својом скромношћу и вредноћом нарочито може пријати нашим љубитељима кошарке.

Мотор екипе биће Кемба Вокер, играч који је навикао да вуче битно слабије екипе до великих резултата.

Под кошем можда немају Јокића, али имају Брука Лопеза за оне који воле центра који уме да шутне са периметра и уради нешто необично, а за љубитеље традиционалне центарске игре ту је резерва Денвера Мејсон Пламли.

Коначно, из Бостона је довео играче које нико не жели да види против себе - Џејлена Брауна и Маркуса Смарта, тврде дефанзивце који ни у нападу никада не одустају иако оперишу у сенци звезда.

Као посебан специјалитет и Поповичев печат у овој екипи која је у погледу звезданог сјаја доста економична, треба нарочито истаћи Дерика Вајта, једног од оних момака које он воли да извуче са маргине и крене да претвара у носиоца игре.

Ипак су јаки 

Можда Попович нема шампионе, МВП-јеве и Ол-Старове али не смемо заборавити да он једини има екипу састављену искључиво од НБА играча.

Оно што његовој екипи заправо недостаје су они кошаркашки супермени првог реда попут Леброна и Дуранта који су чинили да америчке екипе просто прелете противнике.

Са овим Американцима ће моћи да се игра, и они неће имати офанзивну моћ да неспутано пуне противников кош, али треба имати на уму - мало ко ће се са њима наиграти.

Неки кажу да само једна ствар спречава Леброна Џејмса да од Мајкла Џордана преотме титулу Највећег свих времена а то је утисак да он због свог супериорног разумевања кошарке сматра да пошто њему објективно не треба тренер, не треба ни његовим саиграчима.

Међутим, као што је Меџик „створио" Пета Рајлија а Џордан Фила Џексона да би имао ко да води њихове саиграче, тако би и Леброн морао да пронађе гуруа за своје момке.

Грег Попович је у овој ери потпуна супротност. Он је тај који „ствара" играче, и потом он са њима ступа у симбиозу и доноси трофеје, почело је са Тимом Данканом (јер Робинсона је довео раније још у својству спортског руководиоца клуба али му није био први тренер) и траје до Ленарда и Вајта.

Стога није чудно да НБА суперстарови које Грег лично није скинуо са љуљашке не виде себе као део његових екипа. Но, тај европски систем где је кључ у тренеру сада примењен у екипи САД, учииће овај Мундобаскет равноправнијим.

Па ипак, ако не освоји злато, Попович неће моћи да се повуче у своју собу мислећи да је најбољи јер екипа САД и даље једина нема право на ту врсту утехе.