Више од игре

За њих се Други светски рат никада није у потпуности завршио. То је само примирје које траје до тренутка када фудбалери Енглеске и Немачке истрче на терен, који у том тренутку постаје бојно поље. У недељу на стадиону у Бломфонтејну, ове екипе ће поново "укрстити копља".

Што је утакмица важнија, то је победа слађа, односно, пораз је тежи. Фудбалери победничке, славе се као хероји, док са онима који изгубе тугује цела нација. Победа на мечу се изједначава са тријумфима који су њихови преци остваривали у међусобним ратовима.

Најстарије фудбалско ривалство између две велике европске нације, немачке и енглеске, траје преко једног века и најстарије је у Европи. До данашњег дана преживело је два светска рата, много криза у међусобним односима, период великог помирења, али није изгубило на свом интензитету, већ је буквално постало питање живота и смрти.

Прве незвнаничне утакмице одигране су још 1899. године, а тада је Енглеска, колевка овог новог спорта, апсолутно доминирала. Занимљиво је да су и у Првом светском рату, за време такозваног Божићног примирја, британски и немачки војници време искористили да, између осталог, играју фудбал.

Прва званична утакмица између ове две земље одиграна је 1930. године у Берлину, и завршена је нерешено резултатом 3:3.

Ипак већу пажњу је привукао њихов други сусрет, који је одигран 1935. године на стадиону "Вајт харт лејн" у Лондону. У то време Хитлер је већ учврстио власт у Немачкој, повећавала се нетрпељивост између две европске велесиле, па је утакмица, иако је имала пријатељски карактер, и овај пут била више од игре.

Колико је утамица била битна најбоље говори податак да је око 7.000 немачких навијача отпутовало у Енглеску. Медији и британска влада су ово доживели као провокацију нацистичког режима, којег су оптужили да је ово био покушај да се докаже моћ нациста и да се психички утиче на Енглезе. Острвљани су добили овај меч са 3:0, али резултат је ипак остао у другом плану.

Последњи њихов сусрет пре почетка Другог светског рата, био је и један од најконтраверзнијих дуела. Меч је одигран 14.маја 1938. године, само два месеца пошто је нацистичка Немачка анексирала Аустрију.

Енглеким фудбалерима је тада стигла наредба да на почетку меча изведу начистички поздрав, и тако искажу поштовање према домаћину. Утакмица је одиграна пред 110.000 гледалаца, а Енглези су победили са 6:3.

Ипак утакмица која је на неки начин означила прекретницу у ривалитету између "гордог албиона" и "панцера" одиграна је 1966. године, када су се ова два тима састала у финалу Светског првенства, чији је домаћин била Енглеска.

Ова утакмица је најконатраверзнији сусрет ова два тима, који је највише утицао на даљи њихов ривалитет. Меч је хет-триком обележио енглески нападач Хурст, али поред њега, енглески навијачи славе и помоћног судију Тофика Бахрамова, који је саветовао главном абитру да призна трећи гол Енглеза иако лопта није прешла линију.

Колико је овај азербејџански судија оставио траг на Острву најбоље су показали енглески навијачи који су 2004. године путовали у Азербејџан на фудбалску утакмицу. Навијачи са Острва су тражили посете гроб легендарног судије Бахрамова, кога сматрају најзаслужнијим за освајање једине титуле светског првака.

После те утакмице у Немачкој је усвојен израз "Вембли-гол", који се користи да се означе сумњиви голови. Са друге стране код енглеских навијача раширило се скандирање "Два светска рата и један светски куп" (Two World Wars and One World Cup), провокација Немцима која је више него јасна.

Прву победу против Енглеза "панцери" су забележили тек 1968. године, а јунак тријумфа и једини стрелац на мечу био је легендарни Франц Бекендбауер. Ипак, важнију победу Немци су извојевали две године касније, на Мундијалу у Мексику. Стари ривали су се састали у четвртини финала, а Енглези су и поред вођства од 2:0, на крају изгубили са 2:3. Јунаци преокрета били су Бекендбауер, Зелер и Милер.

После тога креће ера Немаца, који су почели да наплаћују дугове Острвљанима за све претходне поразе. Један од највећих тријумфа "панцери" су остварили 1972. године на Вемблију, где су шокиирали "гордог албиона" резултатом 3:1.

Тада је легендарни извештач британског листа Обзервер (The Observer), написао легендарну реченицу: "Ниједан Енглез више не може да се теши старом предрасудом, да су, ако нигде другде, онда бар на терену, Немци нижа раса".

Колико год ова реченица била политички не(коректна), тачно је описала новонасталу реалност у којој Енглези више нису фаворити а Немци више нису аутсајдери.

Последња ера овог старог ривалства може се назвати "пенал-ера". Она је почела на на Светском првенству у Италији 1990. године, када су у четврт финалу, Немци после бољег извођења једанаестераца елиминисали Енглезе. Трагичари су тада били Крис Водл и Стјуарт Пирс, који су промашили своје ударце са беле тачке.

Исти сценарио је виђен и шест година касније, на Европском првенству у Енглеској, када су "панцери" у полуфиналу, после још једног бољег извођења пенала елиминисали "гордог албиона". Цела нација је дословно била у шоку и туговала, а још је горе било неколико дана касније, када су морали да гледају њихове старе ривале како подижу трофеј намењен најбољој европској селекцији на сред Вемблија.

Ово је можда и најболнији пораз „"ордог албиона" од „панцера". И овај меч је имао своју предигру, а атмосферу су подгрејавали британски таблоиди и дневни листови, чији су наслови и текстови били на граници доброг укуса. Најдаље је отишао Дејли мирор (Daily Mirror), који је ставио наслов на немачком језику Пажња! Предаја! (Achtung! Surrender! ). После пораза "гордог албиона" и великих нереда који су избили на улицама Лондона, уредник новина, Пирс Морган се извинуо због целог текста.

Једину победу на неком важном такмичењу против великих ривала, Енглези су забележили на Европском првенству 2000. године. "Горди албион" је победио минималним резултатом, док су овај меч обележили сукоби навијача, на улицама белгијског града Шарлоа, где се играла утакмица.

Дуел Немаца и Енглеза, који се у недељу игра на стадиону у Бломфонтејну, биће 28. судар ове две екипе. Меч је већ почео, јер су медији, по навици, са обе стране кренули у подгрејавање атмосфере.

Ипак, очекујемо да од ових старих ривала, и највећег европског дербија видимо оно најбоље. Пуно голова и лепих потеза, пуно борбе и пожртвовања, а на крају ће славити само једна нација, док ће друга "лизати ране" до следећег сусрета.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 21. април 2025.
20° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом