Славиће се уз текилу у Јужној Африци

После неколико турбулентних година, у којима су променили три селектора, а кроз тим продефиловало преко 60 играча, екипа Мексика је коначно упловила у "мирне воде".

Заслуге за то пре свега има, сад већ легендарни стручњак Хавијер Агире, или како га у Мексику зову "Ел Васко".

Бивши тренер Атлетико Мадрида направио је екипу састављену од талентованих младћа, и искусних фудбалера, уливши им неопходно самопуздање.

Пут до Јужне Африке

Међутим, у почетку није све изгледало тако светло. Квалификације за Светско првенство у КОНКАКАФ зони се играју у четири фазе.

Репрезентација Мексика је борбу за Мундијал почела под вођством Свена Горана Ериксона у другој фази такмичења против репрезентације Белизеа, коју је у два меча убедљиво савладала укупним резултатом 9:0.

У трећој фази квалификација тимови су били подељени у групе, а Мексико је играо у групи Б са репрезентацијама Хондураса, Јамајке и Канаде.

Ова средњеамеричка репрезентација дуго се мучила и тек у последњем колу, захваљујући бољој гол разлици пласирала се у последњу фазу квалификација.

У шест утакмица Мескиканци су три пута тријумфовали, једном ремизирали и два пута капитулирали. Заузели су друго место иза Хондураса освојивши су десет бодова, колико и трећепласирана Јамајка, али са бољом гол разликом.

У последњој фази квалификација пласирало се шест репрезентација, а карту за Мундијал могла су да овере три првопласирана тима, док је четворопласирана екипа ишла у бараж.

И у овој фази Мексиканци су почели "траљаво". Први меч су изгубили од "вечитог ривала" репрезентације САД. После победе над Костариком у другој утакмици Мексиканци су изгубили утакмицу од Хондураса у трећем колу, што је означило крај каријере Свена Горана Ериксона на кормилу националног тима Мексика.

Тада на чело репрезентације долази легендарни Агире и започиње препород овог тима.

Мексички тренер се поново нашао као спасилац националне селекције, слично као и у квалификацијама за Светско првенство у Јапану и Јужној Кореји 2002. године.

Чудо које је извео четири године раније, Агире је поновио и у овим квалификацијама. Иако су почели поразом од Ел Салвадора, Агиреови изабраници победили су у пет узастопних мечева, ремизирајући у последњем колу против Тринидада и Тобага.

У десет утакмица Мексиканци су забележили шест победа, три пораза и један реми, и заузели друго место у групи иза САД, што им је било довољно да се нађу на Мундијалу у Јужној Африци.

Занимљиво је да Мексико, под вођством Агиреа, повезао 12 утакмица без пораза, пре него што је у пријатељској утакмици изгубио од Колумбије са 2:1 у којој су користили само играће из домаће лиге.

Звезде тима

Навијачи Мексика за одлазак на Мудијал можда највише треба да се захвале 36-годишњем Куатемоку Бланку, којег је Агире вратио из пензије да помогне тиму.

Овај ветеран постао је симбол преокрета у квалификацијама, помажући својим искуством млађим играчима Гиљерму Очои, Ефраину Хуарезу, Андреасу Герарду и Ђованију дос Сантосу да добију на самопоуздању и пронађу паву форму.

Заједно са капитеном репрезентације Рафаелом Маркезом, који командује одбраном, они ће представљати језгро тима на предстојећем првенству.

У мексичком тиму који је прошао последње квалификације играло је четири играча који су освојили Светско првенство за играче млађе од 17 година у Перуу 2005. године. То су Ђовани дос Сантос, Карлос Вела, Ефраин Хуарез и Хектор Морено.

Занимљиво је да међу првих 20 стрелаца у квалификационој групи КОНКАКАФ зоне нема ни једног репрезентативца Мексика, али Агиреа може да радује чињеница да се чак 18 игача репрезентације уписивало у стрелце.

Селектор

Мексиканци имају сјајног стручњака на клупи, а свакоме је јасно да без доброг селектора нема резултата. Хавијер Агире је најбољи мексички селектор свих времена.

Последњи његов подвиг у националном тиму догодио се пре осам година на Мундијалу у Јужној Кореји и Јапану, када се са тимом прво пласирао на такмичење, а онда ушао у шеснаест најбољих селекција.

Мексико је тада завршио први у групи, а у леђа су му гледале репрезентације Италије, Хрватске и Еквадора. На путу за улазак у осам најбољих на путу им се препречио "вечити ривал", репрезентација САД, која је елиминисала Месксико из даљег такмичења.

Осим репрезентације, Агире је успешно водио и екипу Пачуке, са којом је 1999. године освојио мексичко првенство. Са шпанском Осасуном, овај стручњак је сезоне 2005/2006 наступао у Лиги шампиона, док је на челу мадридског Атлетика у сезони 2007/2008 заузео четврто место у Примери.

Претходна учешћа на Мундијалима

Светско првенство у Јужној Африци биће пето узастопно учешће Мексика на највећем фудбалском такмичењу. Сва претходна четири пута ова репрезентација је прошла групну фазу такмичења и пласирала се у осмину финала.  

Мексико је једна од репрезентација која се најчешће појављивала на Мундијалима.

Ова земља се до сада 14 пута квалификовала на завршни турнир светског првенства, од тога два пута директно, као домаћин овог великог такичења.

Управо као домаћин 1970. и 1986. године Мексиканци су постигли и највећи успех на турниру, пласиравши се у осам најбољих репрезентација на свету.