Уругвај

Дакле, разбијен је тандем Форлан-Суарез који је дао све голове за Уругвај у Јужној Африци, Форлан ће бити усамљенији у нападу него досад, без обзира што ће селектор Оскар Табарез увести у тим још једног нападача, можда Себастиана Абреа коме је надимак „Локо" (луд) и који је онако хладнокрво, „а ла Паненка" (Чех који је 1976. у Београду у финалу ЕП дао на исти начин  одлучујући гол Немцима у серији пенала) постигао победоносни гол. 

Упркос мом песимизму, који навијачи Уругваја сигурно не деле, осећам потребу да данас нешто напишем о овој географски (176.215 км2) и по броју становника  (3,4 милиона) малој али по фудбалској историји и традицији и те како великој земљи. Истина је да 4 највеће титуле , две олимпијске и две првака света, датирају од пре много година, али Уругвај је, преко играча које је стварао и извозио, и те како био присутан у врху светског фудбала.

Уругвајци су 1924. у Паризу и 1928. у Амстердаму  постали олимпијски шампиони што се у оно време изједначавало са титулом светског првака. Када је ФИФА , на Конгресу у Барселони у мају 1929, дефинитивно одлучила да се организује прво светско првенство, Уругвај се понудио за домаћина наводећи два јака разлога: своје олимпијске титуле и чињеницу да се 1930. навршавало 100 година независности земље.

Уругвајци су понудили свим учесницима плаћене трошкове пута и боравка за 20 људи, али су из Европе - и то после много напора Жила Римеа, председника ФИФА, и његових сарадника (рецимо, потпредседник ФИФА, Мадјар Мор Фишер боравио је у фебруару 1930. у Београду и врбовао наше функцуионере за одлазак у Монтевидео)-отишле само 4 репрезентације: Француска, Румунија, Белгија и Југославија, састављена само од српских играча из БСК-а,Југославије и Сокола јер су хрватски клубови бојкотовали селекцију због пресељења седишта Савеза из Загреба у Београд... 

Уругвај је за ту прилику изградио стадион „Сентенарио" на коме репрезентација и данас игра и на коме је музеј посвећен првом светском шампионату. Занимљиво је да је завршен у последњи час, званично је отворен утакмицом Уругвај-Перу (3-1) 18.јула 1930, пуних пет дана по почетку првенства света ! Кажу да је бетон још увек био толико влажан да су посетиоци металним предметима, за успомену,  уписивали своја имена. 

У деценији од 1920. до 1930. Уругвај је имао неколико истинских фудбалских звезда, од легендарног Андрадеа преко голгетера Скаронеа до капитена Насација и нападача Кастра који је био познат по томе што је био инвалид, није имао једну руку од лакта, али је „патрљак" знао да забије у стомак противника...Јесте да је у полуфиналу против Југославије те 1930. бразилски судија Рего био катастрофално пристрасан у корист Уругваја, резултат 6-1 никако није био реална слика догадјаја на терену, али и у регуларним условима тешко да би наши славни „Уругвајци", о чијем ћемо подвигу и бесмртној авантури од јесени гледати тв-серију, добили меч. 

Уругвај је поново био првак света 1950. у Рио де Жанеиру када је Кидјија победоносним голом шокирао око 200.000 Бразилаца на стадиону „Маракана" и милионе уз радио пријемнике. После су дошли асови попут Хуана Скиафина, Виктора Еспарага, Енца Франческолија, Рубена Сосе, Даниела Фонсеке, Алвара Рекобе, Марсела Залајете, све до Диега Форлана и Луиса Суареза. Ни мање нације ни већег извозника фудбалских мајстора. Занимљиво је да је највише утакмица на светским првенствима за Уругвај одиграо један голман, Ладислао Мазуркијевич.

Бранио је на 13. утакмица од 1966. до 1974. У Мексику 1970, у последњем полуфиналу које је Уругвај играо пре овога, Бразил  се реванширао за 1950. победивши са 3-1 а Пеле и Мазуркијевич били су протагонисти једне од најбриљатнијих акција у историји мундијала. Не знам да ли тај снимак постоји на „YуТјубу", али вреди га потражити.То је она акција у којој је Пеле финтом тела  на 16 метера избацио из игре Мазуркијевича, обишао га са неприродне стране, затим  стигао лопту и из немогућег угла послао је ка празном голу али је промашио за милиметар...Касније му је ипак дао један гол. 

Ако , којим случајем, Уругвај ипак 11. јула овде 2010. буде у финалу 19. светског првенства, биће у томе више од симболике јер је ова прелепа фудбалска историја која сваке четврте године паралише свет почела у овој малој/великој земљи 13.јула 1930. 

Да ли сте знали?

- У првој утакмицу у историји светских првенства, Француска-Мексико (4-1), играној 13.јула 1930, Француска је  од 26 минута играла са 10 играча јер се повредио голман Тепо. На гол је стао халф Аугустин Шантрел.

- Први двсотруки стрелци били су Француз Андре Машино који је Мексику дао два гола и Американац Берт Мекги који је у победи свог тима над Белгијом (3-0) такодје био двоструки стрелац.Мекги је свој други гол дао у 45.минуту а Машино у 87. тако да примат за први „доблете" припада Американцу

- Перу је 1930. извршио прву замену играча иако то правилима није било дозвољено! Повредјеног Луиса Алонса Фереиру заменио је  Нуе Лизардо а да то нико од судија и званичника није приметио !

- Румун Штајнер био је први озбиљно повредјени играч, њему је у мечу са  Перуом сломљена нога.

- Стрелац првог ауто-гола био је Мексиканац Росас у мечу Чиле-Мексико (3-0).