четвртак, 17.06.2010, 19:29 -> 18:53
štampajФудбалске династије
Можда би дан уочи одлучујуће утакмице српске репрезентације на 19. светском првенству у фудбало требало да пишем о тој утакмици са Немачком, али некако не знам шта бих ново могао да кажем ?
Да је утакмица пресудна, знамо сви. Да треба играти боље него против Гане, такође. Да је у питању пласман у други круг не треба понављати. Да играчи морају да пруже „и више од 100%", и то сви знају.
Повратак у прошлост и подсећање на чак 6 сусрета са Немцима на светским првенствима такође ми се не чини довољно атрактивним, тим пре што бих морао да подсећам на 4 пораза, једну победу и један реми... Ако је за утеху, ми и Немци од сутра ћемо бити ко-рекордери са Бразилом и Шведском јер се нико у историји мундијала није сусретао чак 7 пута. Швеђани су извукли два ремија од петоструких светских првака, ми бар имамо једну победу против троструког првака света остварену у Чилеу 1962...
Дакле, о Немцима, и нашима наравно, ћемо сутра, после 15,15 када се буде знало да ли у Нелспруит на мегдан Аустралијанцима идемо као туристи или са надам да је други круг још увек достижан.
У потрази за данашњом темом идеју су ми дале три вести. ФИФА је дозволила Хондурасу да уместо повређеног играча доведе новог. Тај нови зове се Џери Паласиос и у томе не би било ништа занимљиво да у репрезентацији већ нису његова два брата, Џони и Вилсон, најпознатији од свих јер игра у лондонском Тотенхему. Ово је први пут у историји светских шампионата да за једну националну селекцију играју три рођена брата. Иначе, браћа Паласиос имала су и четвртог брата, Едвина Ренеа, који је 2007. био киднапован и убијен...
Друга „породична фудбалска сага" везана је yа Уругвајца Дијега Фоирлана, првог двоструког стрелца у Јужној Африци. Он наставља породичну традицију учешча на светским првенствима коју је започео његов деда по мајци Хуан Карлос Корасо који је био селектор Уругваја у Чилеу 1962. када је ондашња Југославија победила Уругвај са 3-1. Хуан Карлос је 30-тих годуина прошлог века био запажен играч Индепендиентеа из Буенос Аиреса.
Диегов отац Пабло Форлан Ламарке био је учесник светских првенстава 1966. у Енглеској и 1974. у Немачкој а играо је и квалификације за мундијал 1970.
Био је десни бек Пењарола из Монтевидеа од 1963. до 1979, са прекидима због играња у Бразилу, Сао Паолоу и Крузеиру .Освојио је чак 7 уругвајских лига., Копа либертатодрес , јужноамеричку ветзију Лиге шампиона, 1966. са Ривер Плејтом и исте године Интерконтинентални куп.
Диего Форлан има и баскијске крви, бака по мајци је из баскијског месташца Хондарибиа и он је имао жељу да обуче дрес Атлетик Билбаа али је после Манчестер јунајтеда и Виљареала стигао у Атлетико Мадрид.
Трећа актуелна мундијалска „фамилајрна веза" односи се на на „династију Вајс" у словачкој репрезентацији. Један Владимир, други по реду, је селектор, трећи Владимир, његов син, је играч а Владимир први, дед и отац, био је својевремено репрезентатзивац Чехословачке и такође тренер.
У историји светских првенства било је много занимљивих фамилијарних веза.Листа очева и синова који су играли на светским првенствима је подужа, извесни Мартин Вантрола играо је за Шпанију 1934. а његов син Хосе за Мексико 1970.
Најпознатији су свакакко Италијани Ћезаре (1962) и Паоло Малдини (1990,1994,1998,2002), нису непознати ни Французи Жан (1966) и Јури Дјоркаеф (1998, 2002), Шпанци Мануел Санчиз Мартинез (1966) и Мануел Санчиз Хоинтијуело (1994), односно голмани Мигел Реина (1966) и Пепе Реина(2006,2010) као и Мигел Анхел Алонсо (1982) и Ћаби Алонсо (2006,2010)...
Листа браће је је много дужа. Само на првом шампионату у Монтевидеу 1930 било је четири пара браће: Хуан и Марио Еваристо (Аргентина), Лисиен и Жан Лоран (Французи, Лисиен је у мечу са Мексиком дао први гол у историји светских првенстава), Рафаел и Франциско Гарза (Мексико), Мануел и Фелипе Росас (Мексико).
Много би простора требало да се наведу сва браћа на светким првенствима, зато остајем само код неколико најпознатијих попут Фрица и Отмара Валтера (Немачка, 1954), Бобија и Џекија Чарлтон (Енглеска 1966), Улија и Дитера Хенеса (Немачка 1986), Бернда и Карл-Ханц Ферстера (Немачка, 1982, 1986), Томаса и Клауса Алофса (Немачка, 1982), Белгијанаца Франсоа и Леа ван дер Елста, Данаца Мајкла и Брајана Лаудрупа (1998), Холанђана Ервина и Роналда Кумана (1990), холандских близанаца Франка и Роналда де Бура (1994)...У историји су и наши играчи, Златко и Жељко Чајковски (1950), Милош и Милорад Милутиновић (1958, с тим што Милорад није играо али је путовао а трећи Милутиновиоћ Бора, нашао је себи место у историји као селектор пет различитих земаља на пет светских првенстава!), близанци Зоран и Златко Вујовић (1982)
Било је и блиских рођачких веза, славни Андраде, шампион света 1930 и двоструки олимпијски победник био је стриц Виктору Андрадеу који је играо за Уругвај 1950 у Бразилу, Швеђанин Кнут Нордал (1950) у истом је сродству са Томасом Нордалом (1970)...
Наставак „династичких" фудбалских прича очекујемо у Бразилу 2014.
Да ли сте знали ?
- Гол који је Мирослав Клосе дао Аустралији 11. му је на светским првенствима, по 5 је дао 2002 и 206. Испред њега сада су на листи најбољих стрелаца само Роналдо (15), Герд Милер (14), Жист Фонтен(13), Пеле (12), Кочиш и Клинсман (по 11),
- Рус Олег Саленко дао је 5 голова на мечу Русија-Камерун 1994. и то је рекорд.По 4 гола на једном мечу дали су Пољак Вилимовски, Бразилац Адемир, Мађар Кочић, Француз Фонтен, Португалац Еусебио и Шпанац Бутрагењо.
- Бразилац Роналдо је лидер по укупном броју голлова на светским првенствима(15), али такође и броју утакмица на којима је био стрелац-11.Немац Клинсман је својих 11 голова дао на 10 мечева.
- Неколико великих играча никада није играло на светским првенствима: натурализовани Шпанци Ди Стефано и Кубала, Ирац Џорџ Бест,Француз Ерик Кантона, Данас Алан Симонсен...
- Француска 1982. и Италија 2006. држе рекорд по броју играча који су дали голове на турниру: по 10
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар