Путовање кроз историју

Два дана пре тога у Софији је одиграна пријатељска утакмица Бугарска-Југославија (2-2), али су за наш тим наступили само српски играчи из београдских клубова јер је тада већ било сасвим извесно да хрватски клубови неће дати своје фудбалере за пут у Монтевидео.  

Били су љути зато што је 16. марта те 1930. седиште ондашњег Југословенског ногометног савеза пресељено из Загреба у Београд... У Софији је наступио један комбиновани тим, од играча који ће два дана касније кренути у велику авантуру играли су само голман Милован Јакшић (Соко), Драгослав Михајловић, Александар Тирнанић и Драгутин Најдановић (сви БСК)...

У уторак, 17. јуна 1930. у 19,35 возом ка Марсеју - и историји - уз три преседања у три дана, кренуло је 14 младића у пратњи двојице руководилаца. Уз поменуту четворицу путовали су резервни голман Милан Стојановић, затим  Милутин Ивковић-Милутинац, Милорад Арсенијевић,  Момчило Ђокић, Благоје-Моша Марјановић, Ђорђе Вујадиновић, Драгомир Тошић, Теофило Спасојевић, Бранислав Хрњачек и Новосађанин Божидар Марковић.

У Марсеју су их сачекали „наши Французи" Љубиша Стефановић, Ивица Бек и Бранислав Секулић. Др. Михаило Андрејевић је био вођа пута и уједно лекар, новосадски адвокат Коста Хаџи, члана управе ЈНС, био је такође у вођству пута док је трећи човек био савезни капитен, архитекта Бошко Симовић.

Сведок и опсивач догадјаја био је Бора Јовановић, специјални извештач „Политике" и једини наш новинар присутан у Монтевидеу. 

Пут је од Марсеја настављен бродом, до Монтевидеа се путовало...18 дана! Пошли су 20. јуна предвече, стигли 8. јуна у 11 сати. Тек што је брод пристао, на палубу се попео лично Жил Риме, председник ФИФА, да захвали нашем руководству што је прихватило позив за учешће. Наиме, Риме је имао много проблема да сакупи довољан број репрезентација јер су водеће европске земље одбиле да шаљу своје екипе правдајући се дугим путовањем и немогућношћу прекида националних шампионата који су се углавном играли преко лета.

Из Европе су дошле само Белгија, Румунија, Француска и Југославија. Укупно је играло 13 репрезентација. У квалификацијама за Јужну Африку играло је 200 држава, 32 најбоље су у Јужној Африци. 

После „припрема" на броду и тек неколико правих тренинга у Монтевидеу Срби под именом Југославије победили су у првој утакмици Бразил са 2-1 и направили прву сензацију на првом мундијалу. Потом су са 4-0 преслишали Боливију и стигли у полуфинале у коме су поражени од Уругваја са 1-6, али резултат је крајње нереалан јер је, према свим сведочанствима и извештајима, бразилски судија срамно фаворизовао Уругвајце, до детаља да је, по легенди, трећем голу Уругвајаца „асистирао" један полицајац иза гола вративши лопту из гол-аута...

Све детаље ове лепе приче из српске фудбалске историје описао сам у књизи „Монтевидео, Бог те видео" по којој се снима играни филм у два дела и ТВ-серија од (најмање) 15 епизода. Надам се да ће серија, од јесени, бити емитована на јавном сервису. 

Овог 17. јуна, 80 година касније, српска фудбалска репрезентација, под својим именом, путује авионом из Јоханесбурга у Порт Елизабет где је у петак чека тешка утакмица са Немачком. После пораза од Гане нема више „џокера", право на грешку више не постоји. Утисак је да се атмосфера у нашем табору полако поправља, да се морал диже, али чини ми се да немамо право на превелики оптимизам.

Победа јесте императив, али играмо са Немцима и победу нико не сме да тражи. Можемо да се надамо, да прижељкујемо, да верујемо, али не смемо да захтевамо. Оно што смемо и што очекујемо јесте максимално пожртвовање, храброст, приступ игри као у квалификацијама без обзира на звучно име противника па шта буде...

Ако се „погине" храбро нико неће бити ни љут ни разочаран, али за пораз од Гане то не важи. Нажалост, Србија је, уз Камерун, једина селекција која је изненадила у негативном смислу. И неки други су имали слабости и потешкоће, један Бразил је победио Северну Кореју само са 2-1, Американци су откинули бод Енглезима, Парагвајци Италијанима, Новозеландјани Словацима, Португал није могао да победи Обалу Слоноваче, Французи нису могли са Уругвајем...

Разлика у односу на нас је што сви поменути још увек имају РЕАЛНЕ шансе да продју у други круг док су наши изгледи РЕАЛНО МАЛИ, али док постоје-ваља се надати. 

Да ли сте знали?

- Холандјанин Ерни Брандс једини је играч у историји шампионата који је дао гол за свој и противнички тим у истом мечу. На утакмици Холандија-Италија 1978. Брандс  је довео Италију у водјство ауто-голом, али је у другом полувремену изједначио да би Ари Хан донео победу Холандјанима.

- Шест играча је успело да у једној утакмици постигне гол и буде-искључено: Први је био Гаринча 1962, последњи Зидан 2006.

- Једини искључени голман у историји светских првенстава је Италијан Дјанлука Паљука који је морао да напусти игру 1994. против Немачке после само 21 минута.

- Само једном у историји постагнута су два ауто-гола на истом мечу: 2002, у дуелу Португал-САД Жорге Коста је довео Американце у водјство од 2-0 док је код 3-1 за САД Американац Џеф Агос ублажио пораз Португалаца.

- Мадјар Јозеф Надји био је први селектор-странац који је играо против своје матичне земље. У Француској 1938. он је предводио Шведску али је у полуфиналу његова родна Мадјарска била боља чак 5-1.