Шта чека Србију у квалификацијама за Мундијал - моћна Енглеска, неугодна Албанија и четири уписане победе

На концу фудбалске године коју су на репрезентативном нивоу обележили Европско првенство, Копа Америка и узбудљиво надметање у Лиги нација, у Цириху је одржан жреб за квлификације за Светско првенство 2026. године.

Фифа се потрудила да за крај године остави велики прасак, у чему је избором Саудијске Арабије за домаћина првенства 2034. године и извлачењем куглица у Швајцарској свакако успела.

У улози Деда Мраза нашли су се Фернандо Љоренте, Ђанлука Замброта, Робер Пирес, Аријан Хингст и Рејчел Јенки, а први утисак је да су Србији могли да спреме и боље поклоне пред Божићне и новогодишње празнике.

Србија је смештена у групу К, заједно са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором и када се све узме у обзир - могла је много боље да прође.

Енглеска - владар квалификација са новим селектором

Када је у питању први шешир, у ком се Србија умало нашла, јасно је да нема лаких противника, али је било оних са којима су "орлови" навикли да се такмиче и којима су научили да парирају.

Међутим, жреб није био благонаклон према Србији, те јој је уместо добро познатих Швајцарске и Данске, све слабије Белгије и неугодне, али неконстантне Хрватске донео нови сусрет са Енглезима.

Финалиста Евра, а уједно и један од најталентованијих тимова на свету, није био пожељан ривал, нарочито имајући у виду начин на који су Енглези играли у квалификацијама за велика такмичења у претходних 20 година.

Упркос лошој игри, "Горди Албион" се домогао финала Евра у ком је поражен од Шпаније, након чега је Герет Саутгејт напутио место селектора. Привремено га је заменио Ли Карлси, који је уз нешто више муке успео да Енглеску врати у А дивизију Лиге нација, али је то било и последње што је урадио као селектор.

Енглезе ће на Светско првенство покушати да одведе Томас Тухел, од ког се много очекује, имајући у виду квалитет којим располаже бивши шампион Европе са Челсијем.

У првом мечу у групи на Евру, гол Џуда Белингема био је довољан за победу Енглеске над Србијом, иако је екипа Драгана Стојковића била више него равноправан ривал.

Био је то уједно и једини меч две репрезентације од осамостаљења Србије. Када су пак мечеви Југославије са Енглезима у питању, најважнији је одигран у полуфиналу Евра 1968. године када је Драган Џајић одвео тим Рајка Митића у финале.

Када све узме у обзир, јасно је да Србија није имала среће са првим шеширом.

Албанија - много више од безбедносног ризика

Ситуација се није поправила ни након што је екипа из трећег шешира додата у групу К. Избор је пао на Албанију, која је последњих година постала много више од противника који са собом носи искључиво безбедносни ризик и потенцијалне политичке проблеме.

Албанци су се на Евро пласирали као прва екипа у својој групи, а жреб их је за то "наградио" сусретима са Шпанијом, Италијом и Хрватском.

Нису се међутим Албанци обрукали, показавши да могу да се носе са најјачим европским селекцијама. Ипак, подбацили су у Лиги нација и испали у Ц дивизију, иако су пред последње коло били у доброј позицији за пласман у бараж и борбу за А дивизију.

Бразилац Силвињо показао се као добро решење за селекторску позицију и нема сумње да ће добро спремити своју екипу за нове изазове у покушају да Албанију одведе на прво Светско првенство у историји.

Србија се са Албанијом састала у само два наврата и то у оквиру квалификација за Евро 2016. године. Први сусрет остао је упамћен по дрону који је Стефан Митровић срушио на терен, прекиду утакмице и победи Албаније службеним резултатом.

У реваншу одиграном у Елбасану, Србија је победила головима у Александра Коларова и Адема Љајића.

Када се има у виду да су се у трећем шеширу налазили тимови попут Црне Горе, Босне и Херцеговине, Северне Ирске, Финске и Исланда, може се закључити да Србија није превише добро прошла.

Лаке мете у виду Летоније и Андоре

Четврти и пети шешир донели су Србији нешто лакше противнике и ту су потенцијално неугодни ривали избегнути.

Осим не баш пријатног путовања, Летонија не би требало да предстаља превелику претњу Србији. Летонци су испали у Д дивизију Лиге нација и тренутно немају тим кадар да озбиљније запрети ривалима попут Србије.

Две селекције се до сада нису састајале, а Србија ће бити велики фаворит у обе утакмице.

Што се Андоре тиче, све осим два рутинска тријумфа "орлова" представљало би прворазредну сензацију. Као последња у својој групи у Д дивизији Лиге нација, Андора представља једну од најслабијих репрезентација у Европи и вероватно ће осталим тимовима послужити за поправљање гол разлике.

Мало простора за чудо

Имајући у виду све побројано - Србија није имала превише среће на жребу.

Сваки позитиван резултат на утакмицама са Енглезима био би велики плус, док ће круцијални бити сусрети са Албанцима. Питање је у каквом ће амбијенту бити одиграни ти дуели, али нема сумње да ће од њих највише зависити судбина Србије.

Максималан број бодова из сусрета са Летонијом и Андором се не сме доводити у питање.

Директан пласман на Мундијал биће веома тешко остварити и најреалнији сценарио представља борба за друго место, иако је Србија против Шпаније у Београду била више него пристојан ривал.

Квалификације почињу у марту и до тада ће Стојковић заједно са својим стручним штабом имати довољно времена да скаутира противнике и пронађе састав који би Србију требало да одведе на друго треће везано Светско првенство.