Име добио по Марадони, син легенде Партизана – ко је момак који је Интер бацио на колена

Мореира је од почетка утакмице био видно мотивисан, а чинило се да му је додатни подстрек дало присуство легендарног бразилског фудбалера Каке на трибинама. Млади Дијего носио је број 22, исти онај који је прославио управо Бразилац.

Већ после десет минута игре Мореира је на свом конту имао две асистенције. Прву је забележио после сјајног продора по десном крилу, током којег је нанизао и избацио из игре неколико фудбалера Интера, а другу после корнера.

А онда је уследио 43. минут. Дијего је стао поред лопте, спреман да изведе слободан ударац. Све очи биле су упрте у младог фудбалера, из којег је избијало самопоуздање. Залетео се, упутио ударац преко живог зида, а цео "Сан Сиро" је у даху гледао како лопта иде ка голу и завршава у мрежи.

За младог Португалца то је била прилика да се представи на великој сцени, а он ју је прихватио оберучке.

Син легендарног Алмамија Мореире

Иза презимена Мореира крије се и добро позната прича за навијаче Партизана. Његов отац Алмами, који је носио надимак Доктор Мо, играо је за црно-беле од 2007. до 2011. године.

Током тог периода одиграо је око 120 утакмица и освојио трофеје са клубом.

Дијего је у Београд стигао као трогодишњак, када је његов отац потписао уговор са Партизаном и у српској престоници провео део детињства.

Његова фудбалска прича почела је у породици у којој је овај спорт био више од занимања.

Алмами је играо за Стандард из Лијежа, а истим клубом био је повезан и Дијегов деда по мајци, Хелмут Граф.

Мајка му дала име по Марадони

Дијего је рођен у белгијском Лијежу, а име је добио по Дијегу Арманду Марадони, фудбалеру којем се дивила његова мајка Емилија. Сам је касније говорио да му је та породична одлука посебно драга.

После првих фудбалских корака у Белгији, прешао је у Бенфику, где је потврдио таленат.

Са омладинским тимом португалског клуба освојио је Лигу младих 2022. године, пошто је Бенфика у финалу убедљиво савладала Салзбург са 6:0.

Убрзо је дебитовао и за први тим, али пут до сениорског фудбала није био једноставан. После несугласица око наставка сарадње са лисабонским клубом, каријеру је наставио у Челсију, а затим на позајмици у Олимпику из Лиона.

Највише простора за напредак добио је у Стразбуру, где је током две сезоне одиграо 76 утакмица и постигао седам голова. Играма у француском клубу скренуо је пажњу већих европских екипа, а следећи корак у каријери био је Милан.

Фудбал није био једина његова страст током одрастања. Мореира се бавио и брejкденсом, који је, како је сам признао у једном интервјуу, морао да остави када је одлучио да се у потпуности посвети фудбалу. 

Иако је рођен у Белгији и део детињства провео у Србији, Мореира је изабрао да представља Португалију, за чије је млађе репрезентативне селекције наступао.

Његова каријера тако је повезала неколико европских фудбалских средина, али је једна од првих станица био Београд, где је као дечак посматрао оца у дресу Партизана.

Од Хумске до једног од највећих европских дербија, Дијегов пут био је све само не праволинијски.

На леђима младог Мореире легендарни број 22, Кака на трибинама, а на другој страни крцатог "Сан Сира" велики градски ривал Интер. Била је то ноћ коју ће Дијего памтити заувек, баш као и навијачи Милана.