Император меког срца - последњи алхемичарски подухват Клаудија Ранијерија

Топло пролетње поподне на Сардинији. Стадион "Унипол домус" у Каљарију био је испуњен до последњег места, иако је једини успех клуба у сезони било избегавање испадања.

Играо се меч последњег кола Серије А у сезони 2023/24. У госте је дошла безбрижна Фјорентина, а минут пре првог судијског звиждука нико од присутних није гледао ка центру игралишта.

На трибинама је развијен транспарент са поруком "вечна захвалност великом човеку, хвала Вам мистер", сланим ваздухом који долази са мора проламали су се аплаузи свих присутних, а покрај аут линије стајао је уплакани Клаудио Ранијери, опраштајући се од клуба у ком је направио тренерско име и посла за који је био рођен.

Могао је већ тада Ранијери, на обали Средомземног мора, да намирише пензију. Био је то његов - макар је тада веровао - последњи меч. У децембру 2022. године се вратио у Каљари, затекавши га на 14. месту Серије Б, да би га прво исте сезоне увео у виши ранг, а затим обезбедио опстанак у Серији А.

Тада је одлучио да је било доста. Имао је пуне 72 године и 38 година стажа, те пензија никада није деловало тако примаљиво. Кућа на мору, вино у чаши, морски плодови у тањиру и тенор доброг пријатеља Андрее Бочелија у уху.

Тапшали су и тапшали навијачи, играчи и судије, а Ранијери је плакао и отпоздрављао, носећи као и увек онај добродушни израз на лицу, по ком га сви препознају.

Уљудно се поклонио и захвалио, рекавши на себи својствен начин збогом игри у коју је заљубио испред цркве у комшилуку.

Непланирани повратак и ново чудо на помолу

Облачно и прохладно вече у Напуљу. На стадиону који носи име по омиљеном градском, додуше усвојеном сину гостовала је Рома. Домаћи су у уводној фази плана који је за циљ имао освајање четвртог Скудета у историји клуба. Гости до гуше у проблемима.

Играло се 13. коло Серија А у сезони 2024/25. На једној клупи препредени и темпераментни Антонио Конте, а на другој срачунати и сталожени - тада већ бивши пензионер - Клаудио Ранијери. Издржао је само седам месеци.

Нису му међутим досадиле дуге шетње и још дужа недељна поподнева, како то иначе бива. Заправо је дон Клаудио, имајући времена да добро размисли, схватио да на Сардинији није затворио круг, брижљиво цртан по травнатим правоугаоницима широм Европе. Био је неопходан још један магичан потез за крај.

Ранијери је рођен 1951. године у римском округу Сан Саба, недалеко од Циркус Максимуса. Фудбал је почео да игра испед истоимене цркве, а срце је већ као дечак поклонио Роми.

Играчку каријеру почео је управо наступајући за "вучицу", мада је забележио само шест наступа, пре него што је прешао у Катанцаро, у ком је провео и највећи део играчке каријере.

Рому је водио у два наврата током каријере, а због ње је и прекршио обећање које је дао по одласку из Каљарија.

"Више нећу водити ниједан други клуб. Можда поново преузмем улогу селектора, али више нећу бити тренер на клупском нивоу", изјавио је самозаваравајући се тада Ранијери.

Непуних пет месеци касније, на новој конференцији за штампу, слушала се друга песма.

"Нисам могао да одбијем своју Рому. Чека нас међутим много посла. Овај састав мора да постане прави тим", истакао је шампион Премијер лиге са Лестером, ког је са дна довео до статуса највећег изненађења у историји фудбала.

Тако је и било. Када се вратио, Рома је имала само 13 освојених бодова након 12 кола и налазила се на 12. месту на табели. Легенда клуба Данијеле де Роси отпуштен је услед лошег почетка сезоне, а његова замена Иван Јурић задржао се само два месеца. Претње и изливи беса навијача су у међувремену натерали извршну директорку Лину Сулуку да поднесе оставку.

Тако је Ранијери морао да преузме улогу спасиоца у клубу који није могао да одбије. Није пак добро почео. Поражен је у прве три утакмице и деловало је да ни његова магија није довољна да Рому извуче из хаоса у ком се нашла у претходним годинама. 

Међутим, алхемија је очигледно вештина која се не заборавља.

Од пораза од Кома 15. децембра, Рома није изгубила на 19 везаних утакмица у Серији А и налази се на петом месту на табели, три рунде пре краја. У том низу савладали су Лацио, Интер и Фјорентину, а остали непоражени против Наполија и Јувентуса. 

Чак осам од укупно 14 тријумфа оставрили су резултатом 1:0, за који Ранијери тврди да му је омиљен. Управо је на тај начин у другом делу сезоне 2016. године одржао Лестер на челу Премијер лиге, када су сви очекивали да "лисице" пукну под притиском.

Иако се навијачи Роме надају да би могао да остане на клупи и следеће сезоне, Ранијери је већ свима ставио до знања да ће се повући после утакмице против Торина у последњем колу. Овога пута заувек. Изјавио је и да би била велика грешка уколико би остао, те да се вратио само како би помогао вољеном клубу у тешком периоду.

Осим Торина, Рому очекују тешки дуели против Аталанте и Милана, што значи да ништа није готово и да би Лига шампиона ипак могла да остане само сан. Међутим, како је изгледало у новембру, сезона се у сваком случају може сматрати успешном.

Тако се после веома интензивних и успешних пет месеци приближио Ранијеријев други одлазак у пензију. Као и први пут, рођени Римљанин не показује никакве емоције, нити знаке нервозе. Све док Милан у 37. колу не буде дошао на "Олимпико", а тифози Роме не приреде свом миљенику достојан опроштај.

Тада ће сигурно поново бити суза, а круг ће коначно бити затворен.