Неуспех може да постане успех ако се догоди Звездино пролеће
Ако желиш у Лигу шампиона, много коцкица мора да се сложи и још много фактора да буде на твојој страни. Звезда је приграбила већину, али најважније није - голове и концентрацију у најважнијим моментима. Сузе Матеуса и Тикнизјана после меча говоре о неоспорној жељи, али када се све сабере и одузме, београдски тим није заслужио да се пласира у елитно такмичење, јер у две утакмице није савладао Пафос.
Дошао је крај и Милојевићевом низу који је трајао од 2017. године. Поражен је двомечу квалификација за неко европско такмичење. Тако је дошао и крај Звездиних надања да трећу годину узастопно може уздигнуте главе да се шепури и прича како се поново налази у крему европског фудбала.
Ако противника не победите у двомечу, притом код куће будете поражени - онда заиста и не заслужујете да играте Лигу шампиона.
Можете да буде много бољи и квалитетнији тим, па и скупљи, што београдски клуб и јесте, али на крају вечери када се рефлектори угасе, само се голови рачунају. Пафос их је постигао три, Звезда два.
Када је лакше него што се очекивало избачен шампион Пољске, Лех у трећем колу квалификација, у двомечу где је, такође, било празних минута, још лакше се стекао утисак да је Пафос степеницу ниже на лествици квалитета.
Можда заиста и јесте, али је јако добро организован и укомпонован тим, који је знао како ће да игра и на који начин ће нападати Звездину одбрану. Сваки њихов напад, а није их заиста било много, био је скоро гол шанса.
Тренер Кипрана Карседо је осујетио је сваку замисао Владана Милојевића и "угушио" креативност Мирка Иванића.
Прилика пропуштена у Београду
Ако бисмо сагледали 180 и нешто минута фудбала, ред је истаћи да је Звезда Лигу шампиона испустила у Београду.
Прво - Раде Крунић је, како је и сам истакао, непромишљено добио жути картон против Леха и тако био спречен да игра први меч са Пафосом. Колико је недостајао показало се у реваншу.
Друго - када примите гол у 40. секунди меча после шута са око 20 метара, а да нисте покушали да га изблокирате, морате да будете свесни да такви детаљи одлучују победника. Да је рани гол "пресекео" Звезду, сигурно да јесте.
Треће - бледа и негледљива била је Звезда у првом мечу. Ван ритма били су они од којих се то и није очекивало - Сеол, Тикнизјан, капитен Иванић, а Елшник се таквог утиска није отарасио ни у реваншу.
Бољи резултат у првом сусрету значио би више, али 90 минута растрзане и испресецане игре, упркос иницијативи, скупо су коштале Звезду.
Појачања за Лигу шампиона?
Не само да је могло више од Лиге Европе - било је неопходно да се то и уради. После лета у којем је уложено много новца и задржано језгро тима, осим одбране, елиминација од Пафоса делује као корак уназад.
"Староседеоци" су поново највише допринели тиму. Видело се колико Звезда зависи од појединаца, а неколико играча који су стигли као појачања нису се наметнули у правом тренутку.
Ипак, треба истаћи Тикнизјана који је имао прегршт добрих момената, али и један који је одлучио победника - његов несмотрен фаул после којег је Жажа постигао гол за пролаз даље. Уз њега, и голман Матеус је био на висини задатка, а можда сузе њих двојице после меча и показују колико су играчи напорно радили за пролаз даље.
Нажалост, највећи играч који је у последњих 15 година играо у клубу, Марко Арнатуовић се повредио и није играо у првој утакмици. Када је ушао у реваншу видело се колико је његово име "јако" на терену, али недовољно за нешто више од овога.
Бађо није ништа више од онога што Звезда већ има у тиму показао у првој утакмици у Београду, а Бабика се и даље "свађа" са лоптом.
Нема љутње - Пафос је заслужио пролаз
Чекао је Пафос своје прилике и дочекао. Играо је управо онако како је Звезда изгледала на терену у првим Милојевићевим утакмицама 2017. године - "шибицарски" и на "фору", уз тактички перфектну игру у одбрани и дисциплину на терену. Али, само тако је и могао да игра против јачих и квалитетнијих ривала, као сада Кипрани. Циљ оправдава средство.
Шта да каже Краснодар, Спарта из Прага, а тек Салцбург - тимови који су поражени од Звезде, а показали су много више на терену.
После бачених 45 минута у реваншу, била је Звезда много бољи ривал у другом полувремену, а играчи Пафоса нису могли да испрате такав темпо. Пад концентрације и мањак комуникације у одбрани, али и Жажин перфектан додир са лоптом - све је то поништио.
Јасно је да је пропуштена велика прилика за нови пласман у Лигу шампиона и са те стране, ово јесте неуспех.
Ипак, у свему овоме радује једна чињеница. Црвена звезда је толико подигла лествицу очекивања и успеха да се не задовољава играњем у Лиги Европе.
Али, овај пут то такмичење представља простор за презимљавање у Европи и реалан успех какав Звезда није имала у овом веку.
Коментари