Осам година од ноћи када је "Маракана" прогутала Ливерпул – Борјан: Нисмо могли ништа да изгубимо

Иако су многи пред утакмицу Ливерпул видели као апсолутног фаворита, у Звездиној свлачионици владало је уверење да екипа нема шта да изгуби, открио је Милан Борјан, голман Црвене звезде те чувене вечери.

"Ми у том тренутку нисмо могли ништа да изгубимо, а могли смо много да добијемо. Победили смо тада једног од најбољих тимова на свету, екипу која је те сезоне освојила Лигу шампиона. У свлачионици је атмосфера била таква да смо желели да дамо све од себе и играмо срцем, као што смо радили на свакој утакмици. То нас је красило као екипу – волели смо клуб и знали шта Црвена звезда значи нашим навијачима и целокупној јавности", присећа се некадашњи фудбалер црвено-белих.

Посебно место у његовом сећању заузима обраћање генералног директора клуба, који је пред излазак на терен покушао додатно да мотивише играче.

"Никада нећу заборавити када је Звездан Терзић ушао у свлачионицу и рекао... ‘Момци, само да вам кажем, вечерас немате шта да изгубите, а много можете да добијете. Изађите, победите, ја верујем у вас.’ То нас је додатно мотивисало. И Терзић и Мркела су знали када треба да уђу у свлачионицу, подигну екипу и дају нам ветар у леђа. Наравно, навијачи су нам увек били огромна подршка, али оно што је посебно красило ту генерацију били су играчи који су знали шта је Црвена звезда и који су за клуб играли срцем."

Иако тадашња екипа није била састављена од великих фудбалских имена и звучних појачања, према Борјановим речима имала је нешто што је представљало њену највећу снагу.

"Можда нисмо имали велики квалитет појединаца, нисмо били велика имена нити неки посебни таленти, али смо увек давали максимум. Играли смо 110 одсто за Звезду јер смо волели клуб и живели за њега. Имали смо много домаћих играча који су знали шта значи овај грб. Када навијачи крену да певају "Дај гол", ти играчи су могли да пруже још 10, 15 или 20 одсто више на терену. Знали су колико свака утакмица значи публици."

Управо у томе некадашњи голман Звезде види једну од кључних разлика између тадашњег и садашњег састава црвено-белих.

"Имали смо странце који су се уклапали у нас, а данас имамо ситуацију у којој се наши играчи уклапају уз странце. То је велика разлика. Можемо да упоређујемо и колико је публике долазило раније, а колико данас, али људи препознају играче који остављају срце на терену. Резултати и однос према дресу увек су оно што привлачи навијаче."

Стајати на голу против нападачке тројке коју су чинили Мохамед Салах, Садио Мане и Данијел Старидж био је посебан изазов, али не и нешто што је променило приступ утакмици некадашњег чувара мреже Црвене звезде.

"То могу да потврде и тренери и моји саиграчи који су тада били са мном. Било да играм против Ливерпула или против било ког другог ривала, ја сам увек био некако равна линија. Није ми било битно против кога играм, већ да одбраним што боље могу. Било да је у питању Лига шампиона, првенство, Куп или пријатељска утакмица, увек сам се припремао на исти начин. На терен излазим са истим размишљањем и тако сам радио током целе каријере", објашњава голман.

Признаје да је треме било, посебно после пораза у првом сусрету, али да је у екипи преовладавало уверење да је најважније пружити максимум.

"Наравно да је било треме. Играш против Ливерпула, претходно си изгубио тамо, али смо били у фазону – шта Бог одлучи, тако ће бити."

Павков – човек за велике утакмице

Ипак, када се помене победа над Ливерпулом, прва асоцијација већине навијача јесте Милан Павков. Нападач Црвене звезде постигао је оба гола и заувек се уписао у историју клуба.

"Павков је момак који је рођен под срећном звездом. У најважнијим утакмицама постизао је најважније голове. Сетимо се Милана, Партизана и оног поготка из угла са 16 метара, а онда и Ливерпула. Било је много утакмица у којима је решавао резултат својим головима. Ништа ме код њега није изненадило, јер је пре свега предобар и поштен момак, велики верник који верује у себе. Све му се то вратило те вечери", истиче саговорник.

Признаје да су и његови саиграчи били затечени оним што је Павков урадио на терену.

"Сви смо били у неверици када је постигао онај други гол. Шут са 30 или 35 метара био је невероватан. Али то је заслуга његовог рада, понашања и улагања у себе као играча."

Павков је, међутим, далеко од рефлектора и велике медијске пажње, што је особина коју његови некадашњи саиграчи добро познају.

"Он је веома повучен човек, све држи за себе. У свлачионици је тих, готово да не можете да га чујете, а када изађе на терен, постаје потпуно друга особа. Тада даје свој максимум. Мислим да га је Бог наградио за све то головима и успесима које је остварио", рекао је Борјан.

Шести новембарски дан и даље ће навијаче Црвене звезде подсећати на ноћ када је енглески великан пао на "Маракани".

Победа над Ливерпулом није била само велики резултат већ и сведочанство о генерацији која је, без великих имена и звезданих појединаца, заједништвом, борбеношћу и љубављу према клубу стигла до једне од највећих победа у својој историји.