Бивши играчи и тренери Партизана: Коме одговара овакво стање?

Бивши фудбалери, тренери и спортски радници Партизана, који су крајем маја потписали и објавили "Апел за слободан Партизан" захтевајући неопозиве оставке свих руководећих органа клуба, огласили су се поново саопштењем са сличним захтевима, након што су црно-бели другу годину заредом остали без пласмана у европско такмичење.

Међу потписницима Апела су Саша Илић, Иван Голац, Владимир Вермезовић, Милинко Пантић, Златко Захович, Матеја Кежман, Зоран Тошић, Владимир Стојковић, Лазар Марковић, Младен Божовић, Радосав Петровић, Милош Јојић, Петар Шкулетић...

Саопштење преносимо у целости:

Резигнирани и огорчени потпуним уништењем ФК Партизан, у име Удружења бивших играча, тренера и истакнутих спортских радника ФК Партизан, као и у име више од 26. 000 навијача, потписника "Апела за спас Партизана", осећамо обавезу да се поново огласимо.

Почивај у миру, наш вољени клубе, док те твоји уништитељи и убице, без трунке стида или гриже савести, гледају мртвог у блату – пониженог и уништеног.

Ту горку истину и срамоту најбоље осликава чињеница да деца која су у понедељак кренула у школу нису имала прилику да доживе титулу Партизана! Ту суморну слику и мрљу у одрастању, тај хорор филм су режирали Милорад Вучелић, Милош Вазура и Жарко Зечевић. Године понижења, историјске бламаже и пад на најниже гране, потписан је њиховим окрвављеним рукама.

Пре неколико дана, навршило се тачно годину дана од наводне оставке Милорада Вучелића на место председника Партизана. Тих тужних 12 месеци обележени су рекордним поразима, финансијским колапсом, срамотним подаништвом и представљају најмрачнији период у нашој историји. Углед клуба је срозан на ниво полуаматерских тимова из фудбалски неписмених земаља.

Партизан више није клуб својих навијача, већ приватно власништво неколицине бахатих појединаца (уз саучесништво неколицине наших бивших саиграча који им служе) који су легализовали криминал, увели културу непотизма док се безочно богате на рачун клуба. Стадион је пуст, зарастао у коров, а дуг се мери десетинама милиона евра! Навијачи оправдано бојкотују домаће утакмице у знак протеста против овог најмрачнијег кошмара у коме нас држе присилом.

Сада, када је посао обављен скоро до краја, налогодавци ликују, јер јаз између нас и нашег спортског ривала никад није био већи. Један клуб је у Лиги шампиона, а други, плански разорен, сваког тренутка може да се угаси. Наравно, ти исти ће сада похрлити да му дају помоћ на кашичицу, посегнуће за козметичким променама, таман толико да иживљавање може да се настави.

Коме одговара овакво стање? О чему се овде ради? Јавно питамо све представнике власти: "Да ли подржавате окупацију у Партизану?" Бар тако каже Милош Вазура! То је његов адут у свакој причи и кец из рукава: "Имамо подршку државе!" Подршку за шта? Какву и чију то подршку могу имати људи који су криминалним радњама довели једну институцију попут Партизана у овакво стање? Подсећамо вас да је Партизан државни клуб, и да Београд нема само један велики клуб. Интерес Партизана мора да буде прворазредни државни интерес, али смо сведоци да није тако.

Данас се функције у ФК Партизан не деле према квалификацијама и компетенцијама, него према томе колико ниско можеш да се сагнеш у подаништву налогодавцима, да подвијеш реп и окренеш главу на другу страну док силују Партизан. То је највећа заоставштина Жарка Зечевића и камариле која је легализовала тај вид непотизма и криминала, а Милорад Вучелић и Милош Вазура су га подигли на ниво уметности. Без стида, без срама, и без икаквог спортског резултата, довели су нас на ивицу амбиса, истерали су нас са стадиона, на улицу, да тамо потражујемо да нам се врати оно што је наше! О срамотној Скупштини, људима који зарад мало користи пристају на колаборацију не треба ни трошити речи.

Иницијатива за ослобођење клуба је дошла кроз борбу навијача. Нас више од 90 бивших фудбалера и тренера, сагласни смо са њима, јер имамо заједнички циљ – вратити Партизан партизановцима.

Једино прихватљиво решење је моментална смена управе и позив на хитно и транспарентно организовање нове, легитимне Скупштине, уз активно учешће навијача и оних који истински воле Партизан. Нећемо пристати на козметичке промене које само продужавају већ написани сценарио уништења Партизана.