Србија добра против Литваније, оно право тек предстоји

Није било сјајно. Просто, није ни било потребе да буде. Било је довољно. А то је некад највише што можете да очекујете у утакмицама у којима је разлика у квалитету таква каква јесте у овом случају.

Србија није мењала превише (или ишта) у односу на претходни такмичарски циклус. Пуштани су сви стари хитови – добре навике фудбалера, ротација у другој фази поседа чија генеалогија вуче све до Ивице Осима, последњег селектора велике Југославије на великом такмичењу, неколико сјајних инвидуалних и групно-тактичких тренутака.

Мање добро, био је ту стари "глич“ по изгубљеној лопти, офанзивна структура која није довољно добра да би, када постане дефанзивна структура, била ефикасна. То води до оних прилика Литваније у транзицији.

А прилике Литваније у транзицији су голови, вероватно, неке друге селекције у транзицији.

Дакле, није било сјајно. Није било потребе да буде. Али веома брзо ће постати неизбежно да ће добар резултат бити везиван само уз подједнако добру игру.

И тада за Србију квалификације заправо почињу...