Читај ми!

Борба за Европу – раднички Берлин против монархистичког Брисела

Љубитељи фудбала којима је досадило да из сезоне у сезону изнова гледају "исте" клубове у завршницама европских надметања, овога пута имају прилику да испрате двомеч између тима из источног Берлина и југозападног Брисела. Унион против Униона. Један од њих оствариће историјски пласман у четвртфинале Лиге Европе.

Борба за Европу – раднички Берлин против монархистичког Брисела Борба за Европу – раднички Берлин против монархистичког Брисела

Меч између Унион Берлина и Ројал Униона из Брисела у осмини финала Лиге Европе није један од дуела који привлачи велики број људи да гледају утакмицу због фудбалских звезда, тактике тренера Урса Фишера и Карела Герартса или, напослетку, због лепршавости игре.

Чак ни међусобни сусрети ова два клуба не одају утисак важности меча за ширу фудбалску јавност, јер су до сада одиграли само три утакмице, и то две у текућој сезони већ поменутог такмичења у оквиру Групе Д. 

Убележена је по једна победа оба Униона и то на гостовању, али и један реми у пријатељском мечу 2020. године.

Резултатски и историјски гледано, пре почетка рекло би се да је реч о осредњем европском мечу.

Међутим, један од разлога за знатижељу и интересовање публике за поменути сусрет је историја два клуба и сведочење исписивању нових страница повести.

Сем имена, успона и падова током дугогодишње историје битисања у европском фудбалу берлинском и бриселском клубу ништа није заједничко…

Две државе – два тима, два Берлина

Унион из Берлина је некада био један од најјачих фудбалских тимова у Источној Немачкој. Званично је основан 1966. године, али постоји и предисторија која сеже све до 1906, када је формирана Олимпија из Обершонвајда, други део имена клуб је добио захваљујући градском кварту у Берлину.

Након Другог светског рата први пут је промењен назив, а затим је због политичке одлуке клуб подељен на два дела.

Наиме, Унион је 1949/50. сезону завршио на другом месту у градској лиги чиме се квалификовао за учешће у финалу националног такмичења.

Међутим, ескалација хладноратовских тензија довела је до тога да совјетске власти одбију дозволу тима да путује у западни део земље ради учешћа на завршном фудбалском турниру.

Незнатно касније, дошло је до раздвајања тимова, будући да је већина играча и тренера побегла на запад, након чега је формиран клуб Унион Берлин 06, који је иначе учествовао у заказаној утакмици плеј-офа у Килу против Хамбургера, а историја клуба почела је неславно, поразом, 7:1.

Клуб Унион Берлин 06 тренутно наступа у осмом рангу по јачини у Немачкој, у градској лиги Берлина. 

Играчи који су остали у источном делу земље наставили су са тренинзима и играма у тиму Унион Обершонвајд.

Напомене ради, Унион са запада током историје није ни приближно достигао популарност у граду, али и у држави, за разлику од имењака са истока.

Унион са истока променио је бројна имена, почевши од поменутог Унион Обершонвајд – 1950, затим је био Мотор Обершонвајд – 1951, потом се звао Мотор Берлин – 1955, као и ТСЦ Обершонвајд – 1957, али и ТСЦ Берлин – 1963. и, на крају, 1966. године званично је постао Фудбалски клуб Унион Берлин.

Клуб радничке класе

Под именом Унион Берлин клуб је био "народни", за разлику од супарничког, ривалског Динама из Берлина у коме су на челним позицијама били високопозиционирани чиновници безбедносних снага Демократске Републике Немачке, у првом реду официри тајне службе, озлоглашеног Штазија.

С друге стране, постојање Униона неретко је било неодвојиво од финансијске моћи грађана у граду који су својим донацијама помагали клубу, а било је ту и помоћи појединих локалних фирми, предузетника и занатлија.

Један од највећих успеха Унион Берлина је освајања Купа Источне Немачке 1968. године, када су у финалу такмичења били бољи од актуелног шампиона лиге Карл Цајс Јене са 2:1.

Овај тријумф "вечитих аутсајдера" како су неретко навијачи Униона себе и клуб називали, потпомогао је стварању мита о победи слабијег над моћнијим.

Након пада Берлинског зида 1989. године и поновног уједињења Немачке, клуб је био у тешкој финансијској ситуацији, скоро да је банкротирао. Ипак, опет помало уз помоћ предузетника, али и навијача, опстао је. Данас бележи, по много чему историјске резултате.

Две деценије након кризе и безмало банкрота, дошло је до историјског резултата. У сезони 2018/19 Унион Берлин је по први пут доспео у Бундеслигу. Тим успехом стекли су се услови за одигравање берлинског дербија, између Униона и Херте.

Берлин је тада стао у ред великих градова Европе, попут Београда, Рима, Манчестера, Милана, Мадрида и осталих фудбалских центара који имају утакмице градских ривала.

Непријатељ Штазија – непријатељ државе

Клуб и навијачи дуго година су током Хладног рата имали одређену идентификациону улогу у незваничној опозицији властима комунистичког система.

"Није сваки навијач Унион Берлина непријатељ државе, али је сваки државни непријатељ навијач Униона" – гласио је новински наслов у једном сатиричном берлинском гласилу, непосредно пред пад Берлинског зида.

Надимци клуба "Гвоздени" или "Гвоздени Унион", су изведенице, јер су еволуирали из ранијег назива "Дечаци металци", као алузија на плаву гарнитуру дресова у којим су фудбалери Униона играли, што је стварало поређење и идентификацију са радничким комбинезонима.

Један од разлога што су навијачи себе називали аутсајдерима, током постојања Источне Немачке, је с данашњег гледишта потпуно јасан. Наиме, између 1979. и 1988. године Динамо освојио чак десет узастопних титула првака државе.

Од навијача и фудбалских фанатика, Динамо Берлин посматран је као моћник, са предностима у довођењу играча, али и финансијском подршком, као и политичким утицајем дугогодишњег министра државне безбедности Источне Немачке Ериха Милкеа.

Упркос подршци "вечитом" противнику Унион је постајао све популарнији спортски колектив, не само у Источном Берлину, око кога су се окупљали дисиденти и млади бунтовници, у првом реду панкери, али уз велику контролу државе.

Прича се да су навијачи Униона пркосили држави, осамдесетих година, јер су често скандирали "Зид мора да падне!", онда када су противници на терену формирали такозвани живи зид, током слободних удараца.

Међутим, поједини навијачи негирају овакве наводе, сматрајући да присталице Униона немају велику улогу у политичким и друштвеним променама у држави, већ да су искључиво локалпатриотски настројени.

Почасни председник клуба Гинтер Милис је у документарном филму о клубу, између осталог рекао да је Унион велики клуб са великим утицајем на развитак фудбала у Немачкој.

"Унион није био клуб дисидената, али смо морали да се боримо против великог политичког и економског отпора са којим смо се сусретали, изнова и изнова. Снагу смо добијали од наших навијача", рекао је Милис.

Панк у кући старог шумара и Нина Хаген

Химну навијача Унион Берлина под називом "Гвоздени Унион" направила је Катрина Нина Хаген, панк музичарка и верна обожаватељка клуба.

Громогласно извођење навијачке песме фанатично певају навијачи Унион Берлина пред почетак сваког меча на "Стадиону у кући старог шумара".

Дом фудбалера Унион Берлина тренутно прима 22.000 гледалаца, а на њему ће бити одигран први од два сусрета између Униона из Берлина и Брисела.

Ројал Унион клуб дуге историје и успеха новијега датума

На помен белгијског фудбала, многима су прве асоцијације, када је реч о клубовима – Андерлехт, Стандард Лијеж, Клуб Бриж и евентуално Генк и Гент.

Прилично мирније историје од ривала у осмини финала, Ројал Унион је баш као и раднички клуб из Берлина од недавно доспео до ширег интересовања европске фудбалске публике.

Први део имена белгијског клуба указује на корелацију са монархијом, односно тадашњом краљевском породицом у Белгији и краљем Леополдом Другим који је према доступним информацијама, приликом оснивања клуба 1897. године пружио и незнатну финансијску подршку.

Своју прву од укупно једанаест титула Унион Брисел је освојио 1904. године, док је од 1933. до 1935. тим одиграо 60 мечева без пораза, чиме су поставили још увек необорени рекорд по броју непоражених утакмица у Белгији.

Између 1958. и 1962. године клуб је имао кратак период европског успеха, играјући Куп сајамских градова, а највеће достигнуће у овом такмичарском издању имао је у периоду од 1958. до 1960 када су два пута играли полуфинале.

Међутим, 1963. клуб је испао у другу лигу, а 1980. је играо у најнижем такмичењу белгијског професионалног фудбала.

Наиме, условно речено, пропадање клуба заустављено је 2018. године. Власник енглеског Брајтона и некадашњи дефанзивни фудбалер МК Донса, Тони Блум купио је Ројал Унион и направио конкурентан тим у најјачем клупском такмичењу у Белгији.

Битка Берлина и Брисела за Европу

У политичком смислу, Берлин и Брисел уз још неколицину главних градова воде главну реч у Европској унији.

Неретко, уз повремене несугласице и уз борбу за превласт и већу моћ, односно утицај у заједници.

У четвртак од 18.45 између Унион Берлина и Унион Ројала почеће фудбалска битка за историјски резултат у Европи.

У новије време, оба клуба су се задовољавала местом при врху табеле у домаћој лиги и нису имали већи искорак ка завршници надметања у Европи.

Пре почетка сусрета у Берлину, може се констатовати да су подједнаке шансе оба клуба за тријумф. Форма је апсолутно иста, у последњих пет сусрета забележили су по једну победу и један пораз, али и три ремија.

Оно што је неће изостати јесте велика борба и жеља за победом која их доводи на корак од четвртфинала Лиге Европе, али и френетична атмосфера на стадионима у Берлину и Бриселу.

недеља, 01. септембар 2024.
28° C

Коментари

Juga
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Trudnoca
Бесплатна вантелесна оплодња и у Нишу
Pun mesec
Како Месец утиче на физичко и ментално здравље
Mirjana
Преминуо Игор Холодков
Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару