Сабонис, Паркер и (полу)финалисти

Иако су данас на програму биле две четвртфиналне утакмице, након којих смо сазнали имена првих полуфиналиста Евробаскета, око терена није било толико занимљиво, а могло је.

Могло је да је најбољи литвански кошаркаш у историји Арвидас Сабонис желео да сарађује. Али није. А покушао сам три пута нешто да извучем.

Прво сам га "уловио" у хали, али портпарол литванског тима није дозволио питања.

Други пут је био сасвим случајан – на улазу у оближњи шопинг-центар. Са два пријатеља и у храбром издању у шортсу излазио је из објекта, али пристао је само да се слика, поново без жеље за причом.

Трећи пут је био у полувремну меча Француска–Летонија, а тада је испред ВИП ложе једва рекао: "Добра кошарка на турниру", "Једна победа нас дели од уласка међу четири" и на питање о Даниловићу: "Видели смо се, у истом смо хотелу". Баш мало од тако велике звезде.

Грци бројнији, Шпанци бољи

Очекивао сам много веће присуство навијача из Шпаније у Лилу, али њих је било изузетно мало. Можда нису баш веровали да ће њихов тим победити до данас непобедиву Грчку, чији су навијачи било знатно бучнији током утакмице. Али, није помогло.

Пау Гасол је поново пружио докторску партију, убацивши 27 поена и ухвативши девет лопти. Оно што је још важније јесте да је био прецизан и миран онда када је то било најпотребније, кад се ломило.

На другој страни, сјајна дабл-дабл партија младог НБА играча Јаниса Антетокоунпа од 12 поена и чак 17 скокова није била довољна, с тим што треба рећи да је управо "Грик Фрик" у финишу меча два пута направио кораке, у веома важним нападима када се "јурила" предност ривала.

"Хеленима" се десило готово исто као и прошлог лета на Мундобаскету – да испадну убрзо после перфектног скора у групи. У Шпанији смо их избацили ми, а у Лилу Шпанци. Тако да се чекање Грка на медаљу са ЕП наставља, а траје, ево, већ 10 година (били су шампиони 2005. у Београду).

Паркер и патике

Само пола сата по завршетку првог, почињало је друго полуфинале. Тај период користим да се прошетам око стадиона и потражим навијаче, али ревносни и педантни Французи су махом већ били на својим местима.

Оно што сазнајем у овој шетњи кроз јак ветар јесте то да, како ми је открио момак са штанда "Пика" (Peak), најбољи играч "триколора" Тони Паркер годишње уз неограничен број пари патика од кинеске компаније инкасира и три милиона долара! "Мастан" уговор, што би се рекло.

Након тог штанда, "протрчао" сам и кроз званичну продавницу Фудбалског клуба Лил, у којој има баш свега што вам може пасти на памет, али ничег испод шест евра. Дакле, за наш стандард, скупо.

У халу стижем поново таман на време – када више од 22 хиљаде навијача пева "Марсељезу". Као један. Заиста звучи импресивно.

Дакле, мања посета и више празних места него против Турака, иако су се домаћини надали поновном померању лествице нагоре.

А на терену, укратко – Летонци добри и са активним резултатом до 17. минута, када Тони Паркер који је до тада шутирао 0/4 из игре, за свега два минута веже седам поена (две двојке и тројку) и враћа предност Французима, коју више нису испуштали.

У трећој деоници су пулени Венсана Колеа "додали гас", а Летонци почели да промашују у серији и више није било повратка. На крају убедљивих 84:70.

Значи, прво полуфинале нам доноси борбу титана, или како би причљиви и гласни шпански коментатор, који седи за столом до нашег рекао: "Финале пре финала" и "дуел главних фаворита".

Заборавио је Србију да повеже са финалом, а морао је, ако ни због чега другог, онда бар због првог меча на шампионату у Берлину.

Сутра ће дан бити посебан, другачији и лепши. Сваки нам је такав када игра наша репрезентација. Тада радимо више, али и уживамо још више. Ваљда ћемо око 20.30 бити у истом кошу као и ови "финалисти пре финала".