Уругвај угрувао Италију

Пошто сам јуче детаљно испричао како сам добио инспирацију да напишем „Монтевидео, Бог те видео", ево и приче одакле ми тај атрактивни наслов који се претворио у најбољи рекламни слоган за цео пројекат. Нашао сам га у мемоарској књизи Др Михаила Андрејевића „Дуго путовање кроз фудбал и медицину" коју имам са посветом легендарног Андрејке. У једном делу својих сећања у којима на прво место ставља фудбал а на друго своју основну лекарску професију записао је понешто и о учешћу на првенству света у Монтевидеу 1930. На једном месту каже:"На дан полуфиналне утакмице са Уругвајем добили смно духовит телеграм из Београда: Југославијо у Монтевидео, Бог те видео, угрувај Уругвај".

Правописна грешка је била намерна, због риме. На жалост, доктор Андрејевић није навео ко је аутор телеграма тако да ће прави „кум" остати анонимам а „помоћни кумови" смо доктор Андрејевић, који је то записао, и ја због одлуке да се моја књига баш тако зове. Ваљда ми је годинама стицани уреднички инстинкт, у шта спада и тражење доброг наслова за текст, помогао да од прве схватим да је тај наслов идеалан, лако пријемчив, са одличним шансама да постане популаран и препознатљив.

Југославија није „угрувала" Уругвај, било је обрнуто, 6-1 за Уругвајце, али и пласманом у полуфинале направила подвиг. У наставку овог текста још ћу се вратити на наше „монтевидеовце" али прво да кажем коју о јучерашњим утакмицама. Уругвај је „угрувао" Италију и послао је кући. Три бивша првака света са укупно 6 титула завршила су такмичење у првом круго. Адиос, шампиони. Нећу о Луису Суарезу који је опет показао своје „канибалске" склоности, нека се њиме бави дисциплинска комисија ФИФА. Хоћу реч-две о Диегу Годину, стрелцу победоносног гола. Да радим у енглеским новинама мој наслов био би ГОДин ! Човек је родјен за одлучујуће голове. Атлетико Мадриду је пре месец дана главом донео титулу у последњем колу против Барселоне на „Ноу Кампу", у финалу Лиге шампиона био је стрелац, опет главом, водећег гола све до 93.минута када је Реал Мадрид изједначио и касније добио у продужетку а сада је своју земљу одвео у други круг. Овога пута гол је дао раменом, али човек скаче небу под облаке. Види се да је на почетку каријере био нападач. Злато од играча. Признајем, навијао сам за Уругвај, ни мање нације (3,3 милиона становника) ни веће фудбалске традиције.

Поподне у библиотеци

После утакмице кренух у строги центар, у Националну библиотеку. Хтео сам да видим да ли је могуће погледати бразилске новине из 1930, занимало ме је шта је бразилска штампа писала после пораза од Југославије 14.јула 1930. у Монтевидеу што је била прва од 100 утакмица Бразила на 20 светских шампионата. Нисам знао ни које су новине тада постојале, али удјох у велелпну зграду Библиотеке, преко пута Националног театра, и доживех пријатно изненадјење. На рецепцији постављам неколико питања и на свако добијам одговор као у оној реклами за једну банку: Може.

Попуњавам формулар, пишем шта ме интересује, треба да унесем колико ћу, од прилике, остати унутра. Затим добијам кључ од ормарића у који морам да оставим торбу, такав је пропис. У великој сали љубазни службеник, испоставиће се да се зове Алекс, одмах почиње да тражи дигитализоване новине из 1930. Налази „А Ноите" и „Кореио де мања" (на шпанском би то било „Корео де мањана, односно „Јутарња пошта". Налазимо опширну најаву 14.јула и још опширније извештаје дан касније. Пад у учи да су Бразилци писали „Yуго Славиа". Нисам имао времена да се упуштам у детаљније читање, биће времена, важно је да сам нашао оно што сам тражио. Љубазни Алекс налази извештај и у „Фоља де Сау Пауло" али тај листа не може да ми скенира у ПДФ формату већ ми даје линк да сам одштампам. На 10. страни у наслову у три реда пише да су „Бразилци били несрећни на премијери изгубивши са 2-1 од Yуго-Славос"... Са оним што сам ископао у библиотеци у Монтевидеу имам пуно нове градје, ако икада будем радио „допуњено издање" књиге имаћу аутентична новинска сведочанства, мада се у суштини ништа битно не може променити.

Посетиоци сајта РТС-а имају ексклузивну прилику да први виде извештај из „А ноите", са коктелом слика из Монтевидеа медју којима је и једна на којој су Коста Хаџи, председник ФИФА Жил Риме и и доктор Андрејевић са још једном особом чији идентитет нисам установио.
Алекс да Силвеира, шеф архива микрофилмованих и дигитализовцаних новина, љубазно ми даје свој телефон, каже да моја „дозвола" важи 30 дана и да „навратим кад год хоћу". Срдачно захваљујем, али не верујем да ћу се враћати у ово дивно здање које је отворено 1810. као „Краљевска библиотека" .Касније асе звало „Империјална јавна библиотека" а од 1876. зове се „Национална библиотека Бразила". Има око 9 милиона књига, докумената и фотографија, највећа је у Јужној Америци и седма у свету. На овом месту, у центру града, је од 29.октобра 1910.

И Грчка је Балкан

Јуче рекох да ће, по свему судећи, од „балканског фудбала" на Мундијалу остати само судија Мажић, али данас су ме демантовали Грци. Из библиотеке сам изашао таман да видим у неком кафићу крај меча Јапан-Колумбија. Колумбијци су сигурном победом увећали сјајни салдо Американаца (већ су прошли Бразил, Аргентина, Костарика, Уругвај, Мексико, Колумбија и Чиле, могли би даље САД и Еквадор а једини елиминисан је Хондурас). Од 13 Европљана пет је већ испало а данас и сутра могле би да им се придруже још три селекције (Швајцарска, Русија и Португал). Ипак, они који остају, пре свих Холандија, Немачка, Француска, па и Белгија, имају аргументе за одбрану фудбалског прсетижа Европе.

Грчка је неким чудом, у надокнади времена и из пенала, избацила Обалу Слоноваче, али за који месец мало ко ће се сећати околности под којима је остварен историјски успех јер су Грци први пут у последњих 16. све има први пут.

Остају још два дана до краја првог круга доброг Мундијала. Да га нема, требало би га измислити јер је свету очито потребна, макар сваке четврте године, оваква фешта. На страну резултати и навијачке страсти, Мундијал је много више од тога. Понекад чак и „кумује",као у случају Бразилке Јоланде и Холандјанина Јопа о којима читам у „О Глобу". Срели су се 2006. у Немачкој и данас живе у срећном браку а јединои у чему нису сагласни јесте питање за кога ће навијати њихов једногодишњи син....